Srbija je druga država u Evropi po količini ispijene kafe, a svaki stanovnik popije četiri i po kilograma godišnje. Upravo zato Srbe potresa enormno poskupljenje kafe. Ona je "šampion" poskupljenja – za godinu dana, cena je "skočila" za 25 odsto. Time je omiljeni napitak nadmašio čak i poskupljenje mesa.
Potrošačke cene u maju ove godine u odnosu na maj prošle godine povećane su u proseku za 10,4 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku. Hrana je, za dvanaest meseci, poskupela 16,2 odsto. „Prvo mesto“ među namirnicama i dalje drži cena kafe koja je porasla za 25 procenata. Od maja prošle do maja ove godine meso je poskupelo za 21,3 odsto, dok su se cene povrća uvećale 15 procenata. Riba, kao i ulja i masti, poskupeli su za 17,5 odsto, a hleb i žitarice 16,8 odsto. Mleko, sir i jaja, po statistici, poskupeli su za 15,4 odsto.
Njeno veličanstvo kafa
Cene tradicionalne, turske kafe, u pakovanjima od po 200 grama, u marketima širom Srbije kreću se od 200 do 440 dinara. To bi značilo da, ukoliko se uklapate u prosek, te pijete četiri I po kilograma kafe, godišnje izdvajate od 4.500 do 9.900 dinara, zavisno od toga koji brend konzumirate.
Kada je u pitanju instant kafa, cene su znatno više. Tako ljubitelji ove kafe izdvajaju od 560, pa sve do 1.280 dinara za pakovanje od 200 grama. To bi značilo da na godišnjem nivou potrošači izdvajaju od 12.600 do čak 28.800 dinara. Oni koji piju kremastu instant kafu, za nju izdvajaju između 805 i 1.000 dinara, što bi na godišnjem nivou bilo, u proseku, od 18.100 do 22.500 dinara.
Ukoliko planirate da kupite aparat za espreso, treba da znate da ćete kilogram ove kafe plaćati od 1.250 do 3.025 dinara. Oni koji se uklapaju u godišnji prosek od četiri I po popijena kilograma kafe, godišnje izdvajaju od 5.625 do 13.610 dinara.
Šta je kafa, ali stvarno?
Od juna nijedna „kafa“ u prodavnicama nesme da nosi taj naziv ukoliko u njoj ima makar i jedno zrno neke žitarice, soje, graška, žira, leblebije ili cikorije. Ovakve mešavine na ambalaži će nositi nazive „proizvod na bazi kafe“. Skrob, koji je do sada bio sastavni deo mnogih „kafa“, sada je potpuno zabranjen.
Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača objašnjava za Nova.rs da je, bez obzira na ovakvu odluku, u prodavnicama još uvek sve označeno kao da je prava kafa.
Prema njegovim rečima, to je još jedna zloupotreba one čuvene fraze – „dok traju zalihe“.
„Taj pravilnik je na snagu stupio 2020. i dato je dve godine da se usaglasi. Posle dve godine stupio je na snagu, ali je ostavljen prostor dok traju zalohe. Pitanje je kada će se te zalihe konačno potrošiti“, kaže Papović.
Zašto je kafa poskupela i dokle će cene rasti?
„U Srbiji postoje dva ili tri ekskluzivna uvoznika i niko više nema pravo da uvozi. Oni potrošačima mogu da plasiraju kvalitet robe i cenu koju oni žele, a to niko ne kontroliše“, kaže Papović.
Ipak, činjenica da samo Norvežani piju više kafe od nas, pravi je pokazatelj da kafa u našoj državi nije luksuz.
On objašnjava da na cenu kafe utiče i to što se ona smatra luksuznom robom, te akciza za kilogram pržene kafe iznosi 116,23 dinara.
„Da bi prestao rast cena, treba prvo da znamo šta pijemo – da li je to kafa ili proizvod sa leblebijama ili ječmom, te da proizvođači prestanu da naplaćuju te proizvode po visokim cenama, kako su to radili do sada. Ako se eliminišu ekskluzivni uvoznici i zloupotreba dominantnog položaja, onda možemo da pričamo o stabilizovanju cena kafe“, kaže Papović, koji nije preterano optimističan da će rast cena kafe uskoro prestati.
BONUS VIDEO Hrane će ipak biti, cene su problem
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare