Iz budžeta 280 miliona evra za kazne i penale, više nego za ekologiju

"Način na koji se upravlja državom i resursima doveli su do toga da je veći budžet za kazne penale nago za zaštitu životne sredine. Nije ni čudo onda u kakvoj zivotnoj sredini živimo", kaže za Nova.rs ekonomista Goran Radosavljević.Osim što ovaj izdatak iz godine u godinu privlači pažnju, jer je u prethodnoj dekadi na njega otišlo oko milijardu evra, izostaju objašnjenja o prirodi kazni koje država plaća, kao i sa kim i zašto vodi sporove.Predstavnici Fiskalnog saveta podsećaju da su 2010. ovi troškovi iznosili svega 30 miliona evra, da bi u 2020. dostigli 190 miliona evra. Oktobarskim rebalansom predviđeno je oko 150 miliona evra."Tretman ovih rashoda u budžetu i dalje nije zadovoljavajući. Ubedljivo najveći deo isplata na ime kazni u 2022. ostaje nepoznanica. Izdaci za kazne i penale suštinski se sastoje od isplata na ime izgubljenih sudskih sporova u kojima je Republika Srbija tužena strana i naknada za štetu nanetu od državnih organa. Budžet najvećim delom ne nudi objašnjenje u vezi sa prirodom kazni koje država plaća, tipu izgubljenih sporova i slično, što je, s obzirom na to da je ovaj problem poprimio ogromne razmere, moralo da se učini", navode iz Fiskalnog saveta, a prenosi Politika.Izuzetak su izdvajanja za početak procesa restitucije od 80 miliona evra koja su jedina u budžetu jasno naznačena. Preostalih 200 miliona evra kazni i penala ostaju potpuna nepoznanica."Rekordno visoka izdvajanja za kazne u 2022. moguće je delimično objasniti iz drugih izvora, što nije ni dovoljno ni precizno. Vlada bi morala već u rebalansu u potpunosti da razjasni šta stoji iza ovog fenomena", napominju iz Fiskalnog saveta.Predstavnici Fiskalnog saveta navode da će najveći deo biti realizovan sa razdela Ministarstva finansija (140 miliona evra, bez restitucije), sudova zajedno sa Ministarstvom pravde (30 miliona evra), MUP-a (10 miliona evra) i Ministarstva odbrane (sedam miliona evra)."Iz posrednih izvora koji nisu deo uže budžetske dokumentacije može se naslutiti priroda dela ovih troškova. Tako, recimo, naše analize ukazuju na to da bi snažan porast kazni na razdelu Ministarstva finansija mogao da bude priprema za isplatu na ime investicionog spora sa kompanijom "Mera invest" koji se vodi pred međunarodnom arbitražom. Malo je javno dostupnih detalja u vezi sa visinom odštete koja bi trebalo da bude isplaćena, premda postoje naznake da bi ona mogla da premaši 50 miliona evra", ukazuju iz Fiskalnog saveta.Ovo nezavisno telo je u oceni rebalansa budžeta za 2021. navelo da se šest investicionih sporova vodi protiv naše zemlje i da je u jednom od njih, koji vodi "Mera invest" već presuđeno da Srbija mora da plati odštetu. Iz Fiskalnog saveta objašnjavaju da su detalji ovog spora nepoznati, ali da postoje indicije da bi suma potencijalne isplate mogla da iznosi nekoliko desetina miliona evra.U oceni predloga zakona o završnom računu iz Fiskalnog saveta upozoravaju da nije razjašnjeno po kom osnovu, kome i u kom pojedinačnom iznosu je država plaćala kazne i penale u 2020. U završnom računu prikazana je samo ukupna suma ovih troškova od 190 miliona evra, što je sporno jer je reč o neproduktivnom rashodu koji stalno raste. Ovaj iznos je četiri puta veći nego budžet Ministarstva za zaštitu životne sredine."Odsustvo detaljnog prikaza sume po kaznama može se u određenoj meri tolerisati u Zakonu o budžetu (premda bi i u ovom dokumentu mogla da se da makar opšta struktura koji tipovi sporova su u pitanju, posebno za one koji su već okončani), budući da je tu reč o planskim veličinama i da postoji potreba da se ne prejudicira ishod sudskog spora pre samog okončanja. Međutim, opravdanja nema za potpuno odsustvo tih informacija u završnim računima, jer oni pristižu u momentu kada su sve isplate uveliko izvršene i proknjižene", navode iz Fiskalnog saveta.Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, takođe smatra da bi pregled informacija o plaćenim kaznama u završnom računu trebalo da bude jasno prikazan i da sadrži podatke o broju i osnovu izgubljenih sporova."Ne vidim razlog zašto informacije ne bi bile prikazane detaljnije. Ono što sada vidimo u završnom računu jesu samo brojevi i poređenje ukupno plaćenog iznosa sa onim koji je planiran u budžetu uz obrazloženja koja ne govore mnogo", kaže Nenadić.Kada je reč o predlogu zakona o budžetu on napominje da informacije takođe treba da budu detaljnije, svuda gde se to može učiniti. Prema njegovoj oceni visok iznos za kazne i penale može da ukaže da je samo reč o boljem planiranju budžeta nego što je bilo ranije i da se sada ispravnije predviđaju troškovi."Može da bude i to da je država dovela samu sebe u situaciju da vodi neke sporove koji nemaju izgleda za uspeh. To može da bude se odnosi na sporove sa domaćim i stranim privrednim subjektima koji završavaju na arbitražama. Ili na radne sporove u kojima se plaćaju nepravilno obračunate zarade zaposlenih u javnom sektoru, uz sudske troškove umesto da je to učinjeno ranije kada je bilo jasno da je zakon na strani onih koji tuže državu", objašnjava Nenadić.Što se tiče samih arbitraža, on smatra da ako se u budžet stavi unapred suma spora onda bi neko mogao da tumači da je država svesna da ima lošu poziciju. Sa druge strane ispravnije je da se predvidi trošak u slučaju da spor bude izgubljen, prosto da se to uzme u obzir, kao rizik pri planiranju budžeta.Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta u penziji, kaže da brojevi o planiranim i isplaćenim iznosima na ime kazni i penala sami govore i to je naša velika sramota. Oni ukazuju da se ne postupa po propisima i zakonima."Pravo je potisnuto u drugi plan i to je hronična boljka ovog društva. Ekonomisti su izračunali da zbog korupcije i neuvažavanja vladavine prava gubimo jednu trećinu stope rasta", kaže Madžar.I bivši poverenik za Informacije od javnog značaja kaže da ovakvi izdaci zabrinjavajući.Prema njegovim rečima, pored smanjenja rashoda za obrazovanje, skromnog povećanja izdataka za zaštitu životne sredine, a značajnog povećanja za subvencije stranim investitorima, jedna od budžetskih stavki koja se odnosi na izdatke za penale i kazne je "apsurdna i krajnje zabrinjavajuća"."Za kazne i penale koje plaćaju državni organi u budžetu za sledeću godinu izdvojeno je čak 280 miliona evra. Ministarstvo finansija za kazne i penale potrošiće 140 miliona evra, sudovi i Ministarstvo pravde 30 miliona, MUP 10 miliona i Ministarstvo odbrane oko sedam miliona evra. Ovakvo planiranje izdataka zaslužuje pažnju i reakciju javnosti", istakao je Šabić.Kako je objasnio, taj iznos je "ogroman, gotovo 10 puta veći od iznosa koji su u ovu svrhu u budžetu planirani pre dolaska aktuelne vlasti"."To što se iz godine u godinu povećavaju rashodi za plaćanje kazni i penala ne može se dovesti u sklad sa politikantskim proklamacijama o uredjenoj državi, odgovornoj vlasti, uvodjenju reda, borbi protiv zloupotreba i korupcije. To što se stiglo do neslavnog rekorda govori o spremnosti da se nemar, nerad, neznanje, neodgovornost tolerišu, čak i stimulišu a da cenu toga plaćaju gradjani", ocenio je Šabić.Dodao je da je još gore što je "sasvim netransparentno šta konkretno stoji iza ovih ogromnih iznosa"."Zar je na primer normalno i prihvatljivo da se samo pretpostavlja ili spekuliše da je veliki deo ogromnog iznosa na računu Ministarstva finansija planiran za gubitak investicionog spora pred medjunarodnom arbitražom, a da o tom sporu javnost ne zna gotovo ništa", zapitao se Šabić.Podsetio je da Zakon o budžetskom sistemu "princip transparentnosti predvidja kao jedan od fundamentalnih", što, kako je dodao, podrazumeva da su finansijske informacije dostupne na način koji omogućava delotvornu javnu provera vodjenja politike i stanja javnih finansija i da oni koji su odgovorni ne smeju da ih uskraćuju."I bez zakona mora biti nesporno da gradjani Srbije, koji obezbedjuju novac za funkcionisanje vlasti, imaju pravo na potpune informacije o tome kako vlast taj novac troši, a pogotovo ako ga troši u problematične svrhe koje izvesno nisu u interesu gradjana", zaključio je Šabić.Bonus video: Tanja Maksić - Kako zloupotrebljavaju budžetska sredstva

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tanjamaksikakozloupotrebljavajubudetskasredstva-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2716254"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram