INTERVJU Šoškić: Nismo tigar, daleko smo i od Bugarske

Biznis 18. jul. 202120:51 > 20:52
Podeli:
Dejan Šoškić. Foto: Vesna Lalić

Srbija je jedna od najnerazvijenijih zemalja Evrope i danas je već daleko iza Bugarske i Rumunije, ističe prof. dr Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i nekadašnji guverner Narodne banke Srbije. On u intervjuu za Nova.rs razbio iluzije o velikim ekonomskim uspesima i predviđa da će javni dug zemlje sigurno preći 60 odsto BDP-a, gornju granicu prema kriterijumima Evropske unije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da bismo po stopi rasta za drugi kvartal ove godine mogli da budemo prvi u Evropi. Šta taj podatak konkretno znači za našu ekonomiju?

„Stope privrednog rasta mereno kretanjem BDP-a treba posmatrati u dužem vremenskom periodu da bi se mogli izvesti pravilni zaključci o dinamici ekonomske aktivnosti u nekoj zemlji. Kvartalni podaci u sebi nose kratkoročne ili sezonske promene koje, naročito u relativno malim privredama, mogu navoditi na neprecizne ili potpuno pogrešne zaključke o realnim dugoročnim kretanjima. U ovim merenjima puno zavisi od toga kakva je baza u odnosu na koju se računa današnja ekonomska aktivnost, tj. kakva je situacija bila prošle godine u isto vreme. Pošto je prošle godine u drugom kvartalu došlo do bitnog pada ekonomske aktivnosti zbog pandemije, prirodno je očekivati da će kvartalni podatak o rastu BDP-a danas,“zbog niže osnove iz prošle godine, pokazati veći rast“.

Međutim, predstavnici vlasti kao jedan od glavnih ekonomskih uspeha ističu upravo te podatke.

„Davanje velikog značaja kvartalnim podacima i izvođenje zaključka o dugoročnom rastu privrede na osnovu njih je nestručno i pogrešno, i ako to čine političari, onda to treba svrstati u političku propagandu, jer to sa ozbiljnim ekonomskim i statističkim analizama nema veze. To ne znači ništa naročito za našu ekonomiju, sem da se privreda oporavlja nakon pandemije. Kada prođe nekoliko godina možemo pa pogledamo prosečnu godišnju geometrijsku stopu rasta realnog BDP-a za period od nekoliko godina, pa ćemo moći takav podatak da upoređujemo sa istim takvim podacima drugih sličnih zemalja, i da tek tada izvodimo neke zaključke o tome da li napredujemo bolje ili lošije od drugih“.

U kojoj meri podaci o privrednom rastu pokazuju da je došlo i do povećanja životnog standarda stanovništva?

„BDP kao mera ekonomske aktivnosti nije idealan i on ponekad ne uspeva da prikaže nešto od čega stanovnici mogu imati direktne koristi, a ponekad prikazuje nešto od čega širi slojevi stanovništva nemaju nikakve koristi. Recimo, u privredama sa visokim nivoom pojedinih tipova nelegalnih aktivnosti koje se odvijaju kroz legalno registrovana pravna lica (kao što može biti slučaj sa korupcijom i pranjem novca), ove nelegalne aktivnosti nije jednostavno isključiti iz merenja nivoa BDP-a. Ovo zato što se korupciju nekada odslikava u visokim cenama, koje, recimo, država plaća za infrastrukturu ili druge javne nabavke i to, kao u ogledalu, predstavlja visoku realizaciju preduzeća uključenih u korupciju. Time se može fiktivno kreirati njihova viša dodatna vrednost pa time i fiktivno veći BDP. Uz to, Međunarodna organizacija koja se bavi sprečavanjem pranja novca FATF ukazuje da u poslednjoj fazi „prljavi“ novac teži legitimizaciji kroz kupovinu različitih oblika imovine, često i nekretnina. Tada, zbog pranja novca, moguće je da cene npr. nekretnina budu relativno visoke i da prikazuju rast, što veštački može jednim delom da podiže realizaciju u oblasti građevinarstva, a time i BDP-a koje se tu stvara. Otuda BDP i njegov rast nisu uvek u potpunosti u vezi sa rastom blagostanja građana“.

Da li je Srbija zaista ekonomski tigar i da li smo u zlatnom dobu kako se hvali vlast? Kada će ti pozitivni statistički parametri početi da donose boljitak u svakodnevnom životu građana, kada će to oni osetiti u svom novčaniku?

„Srbija je jedna od najnerazvijenijih zemalja Evrope, uz naše susede iz tzv. Zapadnog Balkana i Moldaviju i danas je već daleko iza Bugarske i Rumunije u odnosu na koje smo u proteklom veku tradicionoalno bili ili na približno istom nivou ili čak iznad njihovog nivoa. Uz to, u poslednjih desetak godina Srbija je ubedljivo najstagnatnija ekonomija u grupi od dvadesetak sličnih evropskih zemalja,posebno od 2012-2016. godine. Naredne 2017. imali smo nešto višu stopu rasta, a u naredne dve godine smo ostvarili solidnih, ali nedovoljnih, oko 4 odsto rasta godišnje“.

A šta su razlozi za to?

„Ozbiljna studija, rezultat projekta Srpske akademije nauka i umetnosti, nedavno je pokazala da Srbija ima niže stope privrednog rasta zbog korupcije i opšteg slabog institucionalnog ambijenta, ali i zbog zaostajanja u domenu obrazovanja. Zaključili su takođe da smo čak i u dve solidne godine (2018. i 2019.) nastavili da zaostajemo u odnosu na zemlje Centralne i Istočne Evrope. Svetska banka je predviđala prosečnu stopu privrednog rasta od 6 odsto godišnje za Srbiju kao mogućnost da se postepeno, za nekoliko decenija, sustignu razvijenije zemlje na našem kontinentu. Takva stopa privrednog rasta u dužem vremenskom periodu stvorila bi preduslove da većina građana oseti ozbiljniji boljitak i napredak u životnom standardu. Ali i ovo uz uslov da se više uradi i u domenu smanjivanja socijalnih nejednakosti u društvu, jer je Srbija nažalost, pokazala je jedna druga ozbiljna ekonomska studija, u poslednjih desetak godina ušla u grupu evropskih zemalja sa najvećim društvenim nejednakostima. U takvim uslovima više stope privrednog rasta teže ‘dopiru’ do širih slojeva društva“.

Dejan Šoškić. Foto: Vesna Lalić

Najavljen je značajan porast plata i penzija. Da li postoji stvarna ekonomska osnova za to povećanje?

„Rast plata i penzija u javnom sektoru moguće je finansirati iz privrednog rasta i/ili rasta duga. Kod nas je već duže vreme prisutan paradoks da su plate u javnom sektoru više od plata u privatnom sektoru. Dodatni rast plata u javnom sektoru bez adekvatnog rasta produktivnosti nacionalne ekonomije je, po pravilu, moguć na kratak rok uz posledicu rasta duga zemlje i, ako tome dodamo fiksni devizni kurs, uz posledicu rasta tzv. jediničnih troškova rada, tj. smanjivanja konkurentnosti privrede zemlje“.

Da li i koliko to naša ekonomija može da izdrži?

„Ako se takva politika nastavi, po pravilu, postepeno dolazi do nepovoljnih promena u strukturi investicija u zemlji i do rasta trgovinskog deficita u razmeni sa inostranstvom. Takve promene, po pravilu, vode usporavanju ekonomske aktivnosti i rastu javnog duga zemlje i vode zemlju u pravcu dužničke krize. Najavljene i do sada sprovedene mere ekonomske politike u makroekonomskom smislu nisu međusobno dovoljno usklađene i održive na dugi rok“.

Koliko će država morati dodatno da se zaduži zbog sve većeg manjka u državnoj kasi? Hoće li javni dug premašiti granicu od 60 odsto BDP-a i šta ako se to desi?

„Mi gotovo izvesno idemo na nivo duga iznad 60 odsto BDP-a. Ključno je da ekonomska budućnost Srbije bude budućnost relativno visokih nivoa privrednog rasta. Za to su ključne reforme u domenu jačanja institucija i vladavine prava (borba protiv korupcije) i rasta kvaliteta obrazovanja i nauke tj. istraživanja i razvoja. To su ključni faktori za podizanje domaćih investicija i rast produktivnosti. Bez korenitih promena društvenih prioriteta i skale vrednosti ne vidim načina da Srbija izađe iz siromaštva, a u takvim uslovima relativno visoki javni i spoljni dug mogu u narednom periodu predstavljati ozbiljan problem“.

Dejan Šoškić. Foto: Vesna Lalić

Država je zbog pandemije pomagala i privredu i građane. Očekujete li da poraste udeo problematičnih kredita, i kod privrede i kod stanovništva, kad prođe državna pomoć?

„Ne isključujem da će poslednji negativni talas pandemije na ekonomsku aktivnost uslediti nakon pandemije, tj. kada kumulirane obaveze u novim uslovima treba finansirati. Tada je moguće da će neka preduzeća biti u poziciji da ne mogu redovno izmirivati svoje obaveze i tada je moguće da dođe i do prirasta problematičnih kredita.

MMF je ukazao da Srbija sistemski mora da reši sve veći problem masovnih tužbi protiv banaka zbog naplate provizija i premija osiguranja. Kako rešiti taj problem?

„Mislim da bi kredibilna državna institucija osiguranja kredita trebalo da davanjem osiguranja bitno umanji kamatnu stopu na stambene kredite. Kod uzimaoca kredita treba da ostane sloboda izbora da li žele ili ne žele osiguranje kredita, a kod banaka treba da ostane sloboda formiranja cene tj. kamatne stope za oba slučaja. Sve naknade troškova banka mora po Zakonu da jasno stavi do znanja potencijalnim klijentima i ako u vezi toga ima problema i NBS bi u postupku kontrole mogla na ta pitanja posebno da obrati pažnju i doprinese rešenju. Mislim da puno poštovanje postojećih zakona i puna informisanost klijenata pre uzimanja kredita (a to je obaveza i banaka i njihovih klijenata) ne ostavljaju puno prostora za sporove“.

Da li će nam i kada poskupeti krediti? Kada možemo da očekujemo rast kamatnih stopa?

„Postepene promene možemo očekivati, po mom mišljenju, od sredine naredne godine“.

Sve poskupljuje, od hrane do građevinskog materijala. Čeka li nas rast inflacije?

„Da, inflacija je porasla, uprkos fiksnom kursu, ali to još nije zabrinjavajuće. Verujem da su u pitanju neki strukturni problemi, kratkoročni rast tražnje zbog pomoći države građanima, i sezonski uticaji. Ovaj nivo inflacije je, međutim, problematičan ako u uslovima fiksnog kursa za posledicu ima dalji rast realnog kursa dinara, jer to može negativno da utiče na naše izvoznike“.

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar