Institut za voćarstvo: Raste broj zainteresovanih za pčele

Biznis 10. sep. 202016:33
Podeli:
Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Med i pčelinji proizvodi su najznačajniji prirodni „lekovi“, a prema nekim opominjućim podacima koji dolaze iz Francuske, kada bi nestale pčele ljudski vek bi trajao još samo četiri godine, kaže direktor čačanskog Instituta za voćarstvo dr Milan Lukić i istakao da raste broj zainteresovanih za pčelarstvo.

On je precizirao da na čačanskom području ima 200 registrovanih proizvođača meda, ali se beleži trend rasta odgajivača pčela.

„Naš cilj i želja je da veliki broj mladih počne da se bavi pčelarstvom, a ovu delatnost treba dugoročno posmatrati. Mnogo toga zavisi od klimatskih faktora „, navodi Lukić i dodaje da se oni iz godine u godinu menjaju, a samim tim i količina proizvedenog meda.

Foto: Anđela Kovljenić/Promo

Proizvođač meda i član Udruženja pčelara Čačka, gde i živi, Stojan Ječmenić kaže da ima više od 260 pčelinjih društava.

„Ako se profesionalno bavite pčelarstvom, imate više od 150 košnica i subvencije od lokalne samouprave ili resornog ministarstva jedna porodica bi mogla da živi od toga. Potrebni su polen, matični mleč i još mnogo stvari. Neophodno je strpljenje, znanje, upornost, praćenje inovacija u ovoj oblasti i posećivanje seminara“, izjavio je Ječmenić.

Predsednik Udruženja pčelara Čačka, profesor Sveta Stamenković smatra da je za kvalitetnu proizvodnju meda neophodna, pre svega, ljubav, a jedan od uslova je, naravno, da uzgajivači pčela nisu alergični na njih. On je ponovio da nije ovih insekata, ne bi bilo ni civilizacije.

Foto:EPA-EFE/ALAA BADARNEH

 

„To je potvrđeno od strane poznatih svetskih istraživača. Nemci, Švajcarci i Holanđani su utvrdili da jedno pčelinje društvo vredi 1070 evra. Da pčele ne vrše oprašivanje ne bi bilo ni prinosa prilikom uzgoja voća. To se pre svega odnosi na trešnje, šljive, jabuke i kruške“, rekao je Stamenković. On je, takođe, naglasio da je ista situacija i kada su u pitanju ratarska i stočarska proizvodnja.

„Ako nestanu pčele, nestaće i čovečanstvo, kako je kazao poznati istraživač, Albert Ajnštajn“, podsetio je profesor Stamenković.

Foto:Tanjug/AP Photo/Elise Amendola

Radenko Gajić iz kraljevačkog sela Lazac  se bavi pčelarstvom, a trenutno njegovo „stado“ broji 104 košnice. Kako kaže seli pčele na ispašu od Peštera do Vojvodine, a, kako u svim poslovima, tako i u ovom treba biti uporan.

On je, inače, član kraljevačkog Udruženja pčelara, a u asortimanu njegovih proizvoda, između ostalih, mogu se naći livadski, šumski i bagremov med.

Inače, u Srbiji se, u zavisnosti od  pašne sezone, godišnje proizvede od šest do dvanaest hiljada tona meda, najviše bagremovog, koji je i najtraženiji.

Rekordna proizvodnja od  devet hiljada pet stotina tona zabeležena je je 2013.godine, kada je izvezeno oko četiri hiljade pet stotina tona meda.

Komentari

Vaš komentar