Srpski pčelari upozoravaju da bi zabrana kretanja mogla drastično da umanji proizvodnju meda u Srbiji i da se time ugrožava razvoj određenih biljnih kultura koje su važne za našu zemlju. Oni napominju da su sprečeni da preventivno reaguju i da zbog toga velikom broju pčelinjih društava prete bolesti.
Jednu trećinu pčelara u Srbiji čine osobe starije od 65 godina. Imajući u vidu da je merama Vlade njima zabranjeno kretanje, neki od njih postavljaju pitanje ko će se brinuti o njihovim košnicama i ko će sprečiti eventualno širenje bolesti među pčelama.
„Po našim evidencijama, jedna trećina pčelara su ljudi stariji od 65 godina, među kojima sam i ja. Mnogo je problema. Nama kojima su košnice udaljene od mesta stanovanja nije omogućen pristup. Međutim i mlađi pčelari imaju probleme, jer ne mogu da sele svoje košnice u trenutnim okolnostima, a sad kreće prolećna paša“, rekao nam je Dragan Vilotić, jedan od članova Beogradskog udruženja pčelara.
Zbog statičnosti košnica, kako navodi Vilotić, srpski pčelari moraju da prihranjuju svoja društva, što im stvara dodatne poteškoće.
„To znači da morate da im date šećera. I to je problem, jer mi sad ne smemo da kupimo ni 10 kilograma šećera, a nekima od nas je potrebno desetostruko više“, navodi on.
Predsednik Beogradskog udruženja pčelara: Preduzeti nešto dok ne bude kasno
Stanko Rajić, predsednik Beogradskog udruženja pčelara, za Nova.rs kaže da je srpskim pčelarima iz Ministarstva poljoprivrede ranije saopšteno da će dobiti odobrenje za kretanje, ali da se ta odluka na kraju nije realizovala.
„Zahteve sam podnosio tri puta i nikada nisam dobio odgovor. Ovo će značajno ugroziti sezonu. Ako se kod nekoga pojavi bolest, to će se veoma lako proširiti, jer nema nikoga ko bi to mogao da sanira“, navodi Rajić, dodajući da on lično, iako spada u kategoriju mlađih od 65 godina, ne može da obavi ni svoje obaveze zbog restrikcija u kretanju.
„Drugi problem su ljudi koji vikendom na svojim placevima tretiraju biljke različitim hemikalijama. I njima je vreme kretanja ograničeno i to sad rade u toku dana, a ne uveče kad su pčele u košnicama. Zbog toga će se otrovati veliki broj pčela“, upozorava Rajić.
„Bila je ideja da mi stariji direktno iz stana autom odemo do pčelinjaka i da obavimo ono što je najneophodnije kako pčele ne bi uginule. Jer u tom slučaju dolazi do bolesti. Ne treba da objašnjavam da je unutar košnica med, propolis, perga. Ako pčela ugine na tom mestu, onda se ta bolest dalje širi i ugroženo je čitavo društvo. A kad se to dogodi, onda jedino preostaje da se košnica zapali“, upozorava Vilotić.
Ovaj pčelar napominje da je dovoljno da samo njegove pčele budu zaražene i da to napravi pometnju ostalim kolegama.
„Drugi su u problemu, bez obzira što je njima dozvoljeno da se kreću i drže sve pod kontrolom“, objašnjava Vilotić.
Prethodna sezona bila loša, naredne dve mogu biti katastrofalne
Stanko Rajić napominje i da je prethodna sezona jedna od najgorih za srpske pčelare i da je to uzrokovalo da pčele ne budu adekvatno pripremljene za zimu.
„Zbog toga je nastupajuća sezona veoma važna. Ovo im je prva paša, ako se ona ne odradi kako treba, do kraja godine se ništa ne može popraviti. Ljudi ne shvataju da nije stvar u tome što mi nećemo dobiti med. To što mi uzmemo iz košnice je oko 30 odsto vrednosti onoga što pčela doprinese kroz oprašivanje različitog bilja“, naglašava on, dok Vilotić navodi kulture koje će biti najviše pogođene:
„Ako pčela, na primer, adekvatno ne opraši jabuku ili suncokret, onda će njihov prinos značajno da se umanji. Šteta je zaista ogromna“, naglašava Vilotić.
Iz Beogradskog udruženja pčelara navode da se prinosi meda u Srbiji kreću između sedam do 12 hiljada tona na godišnjem nivou i da su srpski proizvodi među najboljim na svetu.
„Ova situacija će drastično smanjiti prinos. On će se smanjiti od 60 do 70 odsto, kad je reč o medu. Šteta koju će pčelari imati ne ogleda se samo u ovim brojkama, već i u tome da nećemo moći da kontrolišemo rojenje pčela. Mi imamo posebnu tehniku rada sa pčelinjim društvima. Planiramo njihovo rojenje, a sad se može dogoditi da roj pobegne i da se zakači na drvo. Tako gubimo društva, drastično se umanjuje prinos, jer pčela u takvoj situaciji ne razmišlja o skupljanju meda“, istakao je Rajić, dok Vilotić poziva na državu da što pre omogući slobodno kretanje srpskim pčelarima.
„Nadam se da će se neko opametiti i shvatiti da nam „gori kuća“, apelovao je on.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
