9
Potrošačke cene u februaru 2022. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 8,8 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Najveće procente poskupljenja i dalje beleži – hrana.
Za 12 meseci – od feburara 2021. do februara 2022 – hrana i bezalkoholna pića poskupeli su za 15,2 odsto. Podsetimo, rast cena hrane i bezalkoholnih pića u periodu januar ove na januar prošle godine, iznosio je 13,5 odsto.
Slede ulja i masti za 21,5 odsto, potom kafa, čaj i kakao za 20,5 odsto, pa meso za 16,2 odsto.
Riba je najmanje poskupela – za 7,5 odsto.
I dalje je, u okviru ove statističke grupe, najmanje poskupljenje kod mineralne vode, bezalkoholnih pića i sokova, od 6,4 odsto (u periodu januar 2021 – januar 2022, poskupljenje je bilo 2,9 odsto).
Značajna poskupljenja beleže se i kod goriva i maziva za putnička vozila – od 20,9 procenata, zatim kod korišćenja i održavanja vozila gde je rast cena 17 odsto. Prevoz putnika železnicom skuplji je 15,4 odsto.
Samo su tri grupe proizvoda i usluga ostale nepromenjenih cena – prevoz putnika avionom, električna energija za domaćinstvo i osiguranje stana.
A, pojeftinila je samo – računarska oprema, i to za jedan procenat.
Mesečna inflacija u februaru ove godine bila je 1,1 odsto. Toliko su porasle cene proizvoda i usluga lične potrošnje u februaru 2022. godine, u odnosu na januar 2022. godine. U poređenju sa decembrom 2021. godine cene su, u proseku, povećane za 1,9 odsto.
NBS: Inflacija u skladu sa očekivanom
Narodna banka Srbije istakla je da je mesečna inflacija od 1,1 odsto, i međugodišnja od 8,8 odsto „u najvećoj meri u skladu sa očekivanjima NBS iznetim u februarskom Izveštaju o inflaciji“.
„Na mesečni rast inflacije, slično cenovnim kretanjima prethodnog meseca, najviše su uticale cene hrane, i to pre svega cene povrća i prerađene hrane. Mere Vlade Srbije u pogledu ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica uticale su na to da tempo rasta cena prerađene hrane, uprkos i dalje visokim troškovnim pritiscima, u periodu decembar 2021 – februar 2022. uspori na oko jedan odsto mesečno, što je dvostruko niže nego u oktobru i novembru 2021, kada je mesečni rast ovih cena iznosio u proseku oko dva odsto“, ukazuje centralna banka.
I dalje je, ocenjuje se u saopštenju, blizu tri četvrtine međugodišnje inflacije od 8,8 odsto opredeljeno kretanjem cena hrane i energenata, dok se bazna inflacija, zahvaljujući očuvanoj stabilnosti deviznog kursa, i dalje kreće u granicama cilja.
„Cene neprerađene hrane su u februaru, u odnosu na isti mesec prethodne godine, povećane za 26,3 odsto, dok su cene prerađene hrane bile više za 10 odsto na međugodišnjem nivou. Visok međugodišnji rast cena hrane većim delom je posledica delovanja faktora na strani ponude na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat – visokog rasta svetskih cena energenata i svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, prošlogodišnje suše i posledično znatno uvećanih troškova u proizvodnji hrane“, navodi NBS.
Cene energenata su na mesečnom nivou u februaru porasle za 1,2 odsto. Njihovo kretanje je, ističe se, u celosti bilo opredeljeno globalnim faktorima, pre svega rastom svetske cene nafte, koji se prelio na rast cena naftnih derivata na domaćem tržištu.
„Rast cena naftnih derivata u februaru od 2,6 odsto zabeležen je u prvoj polovini meseca. U drugoj polovini februara, pod uticajem uredbe Vlade Srbije o ograničavanju cena, koja je stupila na snagu 12. februara, cene naftnih derivata su mirovale. Kretanje cena naftnih derivata će i u narednom periodu biti pod uticajem nove uredbe Vlade Republike Srbije kojom se određuje najviša maloprodajna cena. U vezi s tim, očekuje se da ova uredba ublaži prelivanje eventualnih šokova na svetskom tržištu nafte na cene naftnih derivata u Srbiji i na taj način smanji inflatorne pritiske“, ističe NBS.
S druge strane, kako se navodi, za razliku od pojedinih zemalja srednje i jugoistočne Evrope, međugodišnja bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike mogu da utiču, i u februaru je bila dvostruko niža od ukupne inflacije i iznosila je 4,4 odsto.
Prema projekciji NBS iz februarskog Izveštaja o inflaciji, trebalo bi da se međugodišnja inflacija od drugog tromesečja nađe na opadajućoj putanji i da do kraja perioda projekcije postepeno usporava ka centralnoj vrednosti cilja.
„U međuvremenu, rizici po pitanju inflacije u narednom periodu u znatnoj meri su se intenzivirali, pre svega u domenu kretanja cena proizvoda koji se kotiraju na svetskim robnim berzama, počev od cena energenata, preko cena primarnih poljoprivrednih proizvoda do cena metala i drugih industrijskih sirovina. I pored toga, procene Narodne banke Srbije i dalje pokazuju da opadajuća putanja inflacije ne bi trebalo da bude ugrožena, pri čemu će inflacija na kraju godine u velikoj meri zavisiti od materijalizacije aktuelnih rizika. To se pre svega odnosi na dužinu trajanja konflikta u Ukrajini i na ishod ovogodišnje poljoprivredne sezone, koja je za potrebe projekcija pretpostavljena na nivou prosečne, odnosno nešto bolje od prethodne, kada je zabeležen pad poljoprivredne proizvodnje od pet odsto“, zaključuje NBS.
Bonus video: Divljanje cena i „nadzirana“ inflacija
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram
