Čačanski voćari su u velikom problemu, jer je izvoz za Rusiju neizvestan, a čak oko osamdeset odsto jabuka se plasiralo na tamošnje tržište. Ekonomske posledice na privredu Srbije zbog uvođenja sankcija Rusiji i rata u Ukrajini još uvek su nesagledive. Sa ove dve zemlje sarađivalo je više hiljada srpskih firmi koje su ostvarivale spoljno-trgovinsku razmenu oko 2,6 milijardi evra.
Naime, iz Čačka put Rusije plasirana je velika količina voća, a pored jagodastog najveći udeo je plasman jabuka. Iako, još uvek izvoz nije stao, uglavnom ide preko Poljske, a to naše proizvode čini manje konkurentnim.
Boško Đoković iz čačanskog sela Viljuša ima deset hektara pod jabukom, ali svoje voće ne plasira na ruskom tržištu.
„Dva meseca ne šaljemo robu u Rusiju. Sada smo u velikom problemu. Moramo tražiti nova tržišta, a voća ima na lageru“, kaže on za Nova.rs.
Slična sitiacija je i sa Žarkom Dmljanovićem iz Miokovaca. On navodi da se bavi voćarstvom, a pored jabuka gaji i jagode, trešnje i ističe da im je rusko tržište najpogodnije.
„Cela situacija nas je dovela u problem, ja sam iskrčio dosta jabuke, jer je sve skuplja proizvodnja, ostalo je 2,5 hektara pod tom kulturom. Takođe, sve su strožiji kriterijumi, teška je naplata, a i cena je niska. Sve su manji prihodi, a rashodi su porasli. Još i ova ratna kriza, sve je to što utiče na proizvodnju“, kaže Damljanović za naš portal.
Prema oceni dr Aleksandra Leposavića iz Instituta za voćarstvo – Čačak rusko tržište je bilo najznačajnija izvozna destinacija za srpsko voće, naročito jabuku, duži niz godina.
„Međutim problem sa njim postoji zbog Poljske, koja je jedan od najvećih proizvođača jabuke, sankcija koje je Rusija uvela toj zemlji, ali i reeksporta poljske jabuke preko Srbije“, navodi za Nova.rs on.
Prema njegovim rečima, Rusi su poslednjih godina dosta uložili u razvoj sopstvenih kapaciteta.
„Što se tiče izvoza preko Poljske, tek će problemi nastati, jer njima nije u interesu da srpska ili bilo čija jabuka ide na neko tržište, već će im biti prioritet da svoju plasiraju“, objašnjava dr Leposavić.
Zbog sve strožih sankcija, diskutabilno je do kada će izvoz preko Poljske funkcionisati. Izvoz putem drugih zemalja mogao bi skupo da košta privrednike i voćare. U srpskim hladnjačama nalaze se velike količine jabuke, a zatvaranje ruskog tržišta biće pogubno. To će stvoriti viškove i dovesti do pada cene. Ne treba zanemariti da je proizvodnja sve skuplja, a cene nafte, preparata i đubriva su sve veće. Nova tržišta su jedino rešenje, ali, kako kažu privrednici, i sa tim se kasni.
„Usmerenost ka jednoj destinaciji je veliki problem, ne samo za jabuku već i ostale proizvode. Poslednjih godina je dosta uloženo u unapređenje proizvodnje ovog voća, a mnogo je ima i u hladnjačama“, navodi naš sagovornik.
„Proizvođači, ali i država moraju dugoročnije razmišljati kako se ne bi dešavale stvari, kao u Vojvodini, gde se krče velike površine nekadašnjih kombinata koje su date strancima uz velike subvencije“, zaključio je dr Leposavić.
Zvonko Tufegdžić iz PKS kaže da će se imati sastanke sa rukovodstvom Srbije kako bi se pomoglo privrednicima da nađu nova tržišta.
„Kada je prekinut svift postalo je veoma teško za naše privredne subjekte da rade (ili ne smeju da rade) čak i preko trećih zemalja jer i njima mogu zabraniti sviftove“, kazao je Tufegdžić.
Voćari iz Čačka, ali i iz Srbije se uzdaju i u brzu reakciju države koja bi trebalo aktivnije da se uključi u stabilizaciju tržišta i pronalazak novih. U suprotnom, plantaže jabuka mogli bi da dožive sudbinu zasada malina, koji su, zbog višegodišnjih niskih cena, iskrčeni.
Bonus video: Anketa sa kupcima na pijaci Zeleni venac
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare