Nada Jakovljević iz Arilja i njen suprug, oboje ekonomisti, pre 20 godina su se upustili u voćarsku proizvodnju. Na tri hektara proizvode jabuke ali u poslednje tri godine jedva satavljaju kraj s krajem.
Nada kaže da nikada nije bilo lošije vreme i da razmišljaju, da kao 40% prozvođača u njihovom kraju, odustanu od voćarske proizvodnje. Kada bi vratila vreme, kaže da se nikada ne bi upustila u prozvodnju voća, ali je srećna što su deca krenula drugim putema.
Godinama unazad jabuku Nada prodaje na užičkoj pijaci a kologram jabuke, zavisno od klase, u proseku košta 50 dinara. Cena za industrijsku proizvodnju je još niža i nema nikakvu isplativost. Ipak, celokupnu proizvodnju nije moguće prodati na pijaci.
„Otkupna cena jabuke kod kuće je 20 dinara a industrija je svega pet dinara. To znači da svaka jabuka koja ima samo jednu peckicu ide u otkup po pet dinara po kilogramu. Ja i suprug smo ekonomisti i pre 20 godina smo napustili posao i krenuli da se bavimo voćarstvom. Sa proizvodnjom na tri hektara živeli smo idealno, danas se vrtimo oko nule. Imali smo svoju zemlju, nismo hteli da radimo za druge, išlo je dobro, stvorili smo dosta, imamo i svoju hladnjaču ali je danas sve to uzalud, nema više nikakvog računa da se to radi“, priča za Nova.rs Nada Jakovljević iz Arilja.
Ona kaže da je jedini način da se nešto zaradi, pijačna proizvodnja koja je takođe godinama unazad sve lošija.
„Prodajem po klasama, pijaca je pravo tržište, različite su cene za različit kvalitet. Imam svoje kupce, 20 godina sam ovde i ljudi kupuju ali dosta manje nego ranije. Vreme je takvo da svi idu u markete, tamo im možda lakše, plaćaju karticom, kupuju uvozne proizvode koji su skuplji nego na pijaci, lošijeg kvaliteta ali većina o tome ne razmišlja. Oni koji žele kvalitetan domaći proizvod dolaze na pijacu. Sada svi prodaju sve, tako će nestati robe i kupaca na pijaci. Ranije smo proizvodili i povrće, zbog uvoza smo prestali, nemamo kome prodati kada je sva roba iz uvoza, i na pijacama je takvo voće i povrće, uvoz je sve preplavio“, kaže Nada.
Najveći problem domaćih proizvođača, kaže Nada, je slobodan uvoz. Zaštita domaćih poljoprivrednih proizvođača od strane države ne postoji.
„Država nas nikada i nije štitila, ali poslednjih godina pogotovo. Svoje voćnjake je povadilo 40% voćara a deo njih razmišlja šta dalje, da li da pređe na industrijsku proizvodnju, koja takođe zahteva ulaganja a cena je nikakva. Ako prosečna cena jabuke u otkupu nije minimum 15 dinara, nema nikakve računice. Za takvu proizvodnju je manje 4-5 prskanja i ne moraju se kupovati drveni sanduci koji su 80 dinara po komadu. Svake godine nam je potrebna dopuna od 3-4 hiljade sanduka, to je ogromno ulaganje“.
Prodavci na pijaci dodatno plaćaju godišnji zakup tezge plus svakodnevno plaćaju pijačninu, bez obzira da li će i koliko tog dana prodati. Kupaca je sve manje i sve će ih manje biti jer im je sve u prodavnicama dostupno. Imajući u vidu uslove i odnos države prema poljoprivredi, sve je manje i prodavaca koji su i prozvođači. Uglavnom su na pijacama prekupci, a i roba koju oni prodju uglavnom je iz uvoza.
Nada kaže da je njoj i suprugu ostalo još nekoliko godina do penzije i nada se da će nekako do tada opstati. Decu su usmerili da krenu drugim putem, da ne zavise od poljoprivrede jer tu perspektive više nema, pa makar imanje zaraslo u korov.
Bonus video: Nestanak pijace u Nišu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar