Fisklani savet je u danas objavljenom mišljenju na Vladin Nacrt Fiskalne strategije naveo da je moguće da se ne ostvare ni smanjene prognoze privrednog rasta od 3,5 odsto i do 4,5 odsto na srednji rok, odnosno da privredni rast bude niži od sadašnjih očekivanja, uz usporavanje rasta investicija.
Savet je istakao da smatra da je prognoza Vlade relevantna, uz konstataciju da postoje rizici da se zaista projektovane stope privrednog rasta u Srbiji ne ostvare.
Pročitajte još:
Kao najvažniju strukturnu promenu koju donosi nova prognoza privrednog rasta, Fiskalni savet vidi usporavanje rasta investicija.
„Umesto prethodno očekivanog realnog rasta investicija u 2022. od 6,4 odsto, sada se očekuje njihov znatno skromniji rast od tri odsto, a primetno umanjenje rasta investicija planira se i u narednim godina, za oko dva procenata u odnosu na prethodne prognoze“, naglašava se u dokumentu Fiskalnog saveta.
Savet je podsetio da je prosečan godišnji rast investicija u Srbiji od 2017. do 2021. iznosio 10 odsto, a sada se očekuje da će u periodu od 2022. do 2025. da se prepolovi.
Članovi Fiskalnog saveta ukazuju da i prvi dostupni podaci za ovu godinu ukazuju na znatno smanjenje priliva stranih direktnih investicija u odnosu na prethodnu godinu.
Strategijom se predviđa da ovu godinu Srbija okonča sa inflacijom od 9,2 odsto, a da će ona u narednim godinama početi da usporava.
„Postepeno usporavanje inflacije u srednjem roku smatramo verovatnim, jer je visoka inflacija još uvek koncentrisana na relativno ograničen broj proizvoda, kao što su hrana i energija, što bi trebalo dobrim delom da se iscrpi s očekivanom stabilizacijom cena ovih proizvoda“, ističu u Fiskalnom savetu.
Oni dodaju da je važna poluga za postepeno smanjenje inflacije u narednim godinama i planirano smanjenje fiskalnog deficita, uz kontrolu rasta penzija i plata u javnom sektoru.
Konstatuje se da činjenica da država planira da i u svim narednim godinama troškovi fonda zarada u javnom sektoru budu 9,8 odsto BDP ukazuje da je u planu da fond plata raste identično kao rast nominalnog BDP.
Takođe, sa žaljenjem se ističe da u Nacrtu Fiskalne strategije „postoje jasni dokazi da se od univerzalnih platnih razreda odustaje, kao i da se razvodnjavaju inače dobri principi na kojima je reforma započeta 2016. godine“.
Fiskalni savet napominje i da je stava da bi „trebalo dodatno unaprediti i ojačati postojeću švajcarsku formulu prema kojoj se usklađuju penzije, kako bi primanja najstarijih i u novim okolnostima mogle bolje da prate privredna i inflaciona kretanja“.
BONUS VIDEO: Sindikalci Fijata pred sastanak u Vladi Srbije sa Anom Brnabić
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare