Euribor skočio za 10 odsto: Da li će i kada porasti rate kredita

Većina kredita sa varijabilnom kamatnom stopom vezana je za tromesečni ili šestomesečni euribor, što znači da banka uzima euribor kao osnovicu, pa na njega dodaje svoju maržu.

Mnoge je ovaj skok podsetio na dramatičan rast cena iz 2022. i 2023. godine, kada su se posledice rata u Ukrajini osetile u brojnim sferama, pa je euribor tada otišao i na četiri odsto. Tada smo imali i nestašicu nafte, cene gasa su otišle previsoko, kao i cene struje, a građanima su se rate za kredit povećale dramatično bukvalno preko noći.

Ekonomista Goran Radosavljević ističe da euribor variva već neko vreme, ali da te varijacije nisu nešto značajne. Dodaje da se neće odmah osetiti povećavanje rata kredita.

"Banke obično kvartalno ili šestomesečno, zavisno sada od kredita, menjaju varijabilnu kamatnu stopu. To što je sada promenjen euribor, ne znači da će to odmah uticati na rast kredita, osim na one koji se uzimaju sada, pa su varijabilni. Nisu to neka drastična povećanja, imali smo i situaciju da je euribor bio i preko četiri odsto jednog trenutka. Ovo je sada sve u granici. Situacija na energetskom tržištu se preliva polako i na druga tržišta. Imali smo sastanak G7 ministara finansija i guvernera centralnih banaka koji su neke mere dogovorili u slučaju da krene inflacija", naveo je on.

Navodi da je ovo najveći nivo euribora od 2025. godine.

"Teško je reći precizno reći šta se dešava jer su ovo još uvek male oscilacije. Logično je proceniti da će neka dugoročnija dešavanja na tržištu energetike koje će svakako uticati na rast inflacije u svetu i na manji privredni rast, uticati na tržište kapitala. Ukoliko ovo potraje, a kako se čini, potrajaće, onda će se odraziti i na tržište kapitala, pa će cena kapitala postati veća", navodi on.

Sagovornik Nova.rs ne očekuje scenario iz 2022. u ovom trenutku jer smo, kako navodi, te godine imali više stvari koje su se poklopile u jednom momentu, što je dovelo do šoka.

"Imali smo izlazak iz politike jeftinog novca gde su referentne stope bile negativne. To isto nije normalno stanje na tržištu, da vama neko plaća da se zadužite kod njega. Onda smo imali ogroman rast cena energije. Ovaj sadašnji rast je još uvek ništa naspram rasta cena koji se desio '22/'23 godine. Sad još uvek nije na tom nivou, ali polako i sigurno raste. Ako rast cene energenata krene da preti rastu cena svih drugih roba, a vrlo lako može da se desi, pa bi moglo da utiče i na cenu hrane. Ako do toga dođe, svakako će jedna od mera centralnih banaka biti povećavanje referentne stopa, pa onda to može da dovede do rasta euribora. Bez tog prelivajućeg efekta mislim da neće ići u tom pravcu", istakao je Radosavljević.

Smatra da ono što se trenutno dešava na Bliskom istoku govori da ovaj rast neće stati preko noći, što bi moglo da ima dugoročne posledice na sva tržišta pa i na tržište kapitala i cenu novca. Dodaje da je bi čekao da mu upali lampica ako euribor dođe do 2,5 odsto, jer to onda znači da nešto nije u redu.

Ekonomista Milan Kovačević navodi za Nova.rs da svaka pojedinačna stvar povećava cenu, te da je normalno i da novac menja vrednost. Ističe da ako se ovako nastavi, da ratni sukobi narastaju, i da problem sa energijom bude veliki, da će sigurno i euribor rasti.

On smata da može da se ponovi scenario iz 2022. godine kada smo imali početak rata u Ukrajini, ali da se nada da ipak neće biti toliki skok.

"Svi ovi sukobi koji nastaju ipak imaju jedno ograničenje. Relativno dugo je trajao mir, pa sada zemlje ipak treba da se preorjentišu na proizvodnju naoružanja pa to direktno utiče na pad standarda. Javljaju iz Amerike, Kanade i mnogih drugih zemalja, da narod oseća veliki i prebrzi rast cena, te to onda može biti neka kočnica", istakao je on.

Dodaje da euribor može da skoči i duplo, a da je za dalji tok situacije bitno da vidimo koliko će biti sledeće povećanje.

"Da li će biti za četvrtinu procenta ili manje od četvrtine procenta... Ako bude manje, biće to bolji glas jer onda možemo da očekujemo da neće ipak otići previsoko", dodao je on.

Što se tiče rata kredita, rast euribora će po njemu već sada uticati na to.

"Banke su ugovorile promenljivu kamatu. Čim se ona menja, u zavisnosti kakva je na tržištu, banke to primenjuju. Nažalost tu nema grejs perioda. Banke su nemilosrdne i sigurno neće nalaziti načine da olakšaju građanima, osim ako vide da će izgubiti klijenta, da će on prestatiti da plaća, pa će onda možda početiti da pričaju o produženju roka i o reprogramiranju", zaključio je Kovačević.