Aleksandar Vučić Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs, Shutterstock

Kako to voli da radi od početka svoje političke karijere, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, ponovo je dao veliko, ishitreno obećanje. Nedavno je, gostujući na televiziji Pink, najavio da će do kraja rada naredne Vlade prosečna plata iznositi 1.000 evra. Prema rečima sagovornika "Nove", ekonomista Mihaila Gajića i Gorana Radosavljevića i glavnog i odgovornog urednika nedeljnika "NIN", Milana Ćulibrka, ovo obećanje biće teško ispuniti.

Na pitanje kako je uopšte moguće da ovo obećanje bude ispunjeno, Gajić je kratko odgovorio: „Nikako“.

„S jedne strane imamo godine obećanja da će prosečna plata da dostigne tadašnjih 500 evra, koliko je on obećavao tada – tri godine je obećavao dok konačno nismo stigli do te cifre“, kaže Gajić.

Kako kaže naš sagovornik, njega ova situacija podseća na onu čuvenu „šta zna dete šta je 200 kila“.

Medju nama Mihajlo Gajic
Mihailo Gajić Foto:Ivan Dinić/Nova S

„Dakle, ništa vas ne košta da obećate, nemate nikakvu politički odgovornost ako se ono što je obećano ne ispuni. Vi kao političar nikome niste dužni novac, jednostavno ste obećali nešto što svima deluje poprilično nemoguće“, objašnjava Gajić.

Što se tiče ekonomskih parametara, Gajić ističe da je nemoguće da prosečna plata, koja još uvek nije dostigla ni cifru od 600 evra, za tako kratak period poraste na 1.000 i da ne postoje nikakvi ekonomski fundamenti za tako nešto.

Prema rečima Gorana Radosavljevića, ovo je klasično predizborno obećanje, čije ispunjenje, pak, nije nemoguće.

„U Srbiji imamo prilično veliko „pumpanje“ plata u javnom sektoru, jer ako pogledate sadašnju prosečnu platu, njen najveći deo vuče javni sektor, koji ima i veliko učešće broja zaposlenih i oni će verovatno nastaviti da im podižu plate, što će podizati prosek“, objašnjava Radosavljević, dodajući da postoji i trend podizanja minimalne zarade.

Kako sagovornik „Nove“ naglašava, ukoliko bi se minimalna zarada naglo poigla, za šta postoje tendencije – minimalne zarade povećavaju se u regionu, te se možda ovo odrazi i na Srbiju, što će podići i opšti nivo plata.

Goran Radosavljević Foto:Ivan Dinić/Nova S

„Treća stvar je da postoji značajna inflacija i u evrozoni, tako da će ta inflacija verovatno da pogura zarade na gore, makar u nominalnom iznosu“, kaže Radosavljević, dodajući da taj nominalni iznos neće biti lako dostići, pogotovo što neće biti lako dosići da 1.000 evra bude prosečna godišnja zarada.

Bez obzira na to što bi Radosavljević voleo da dođemo do prosečne plate od 1.000 evra, istina je da će to biti veoma teško.

„Voleo bih da ova cifra bude ostvarena na zdravim osnovama, da prosečna plata u privatnom sektoru bude tolika. Nažalost, sada je ona daleko niža nego zarada u javnom sektoru i pitanje je do kada će to biti održivo“, ističe Radosavljević.

Sličnog je mišljenja i Milan Ćulibrk, koji ističe da ovo zaista deluje kao populističko obećanje, ali ne treba biti potpuno isključiv.

„Bili smo svedoci da je vlast u Srbiji, verovatno znajući da slede još jedni prevremeni parlamentarni izbori, čak i u onoj pandemijskoj godini, u kojoj nismo imali nikakv rast, već pad bruto domaćeg proizvoda, značajno povećala plate u javnom sektoru“, rekao je.

Kako naš sagovornik objašnjava, druga stvar koja može da utiče na rast plata je manjak radne snage.

„Mnogo ljudi odlazi u inostranstvo, a stopa nezaposlenosti, između ostalog, se na taj način smanjuje, te su prvatnici suočeni sa snažnom konkurencijom države koja povećava plate svake godine u javnom sektoru, što znači da i oni moraju da povećavaju plate svojih zaposlenih, da bi zadržali radna mesta“, objašnjava Ćulibrk, dodajući da je ipak neverovatno i da deluje nelogično da u dužem vremenskom periodu, do kraja mandata naredne Vlade, plate porastu za dodatnih 60 odsto uz rast BDP-a od 20 do 25 odsto, u najboljem slučaju.

Foto: Ivan Dinić/Nova.rs

Kako Ćulibrk ističe, ovo govori kako za vlast ekonomski parametri nisu bitni i da ona može da radi šta god joj padne na pamet.

„Dakle, ne bi trebalo ni tih 1.000 evra isključiti kao krajnju mogućnost, mada je nerealno. To može da se radi na kraći rok – jednu do dve godine, ali kada poremetite ravnotežu i pokvarite osnovne ekonomske parametre, na kraju ćete pokvariti ceo sistem“, zaključio je Ćulibrk.

BONUS VIDEO Adžić: Država deli šakom i kapom samo za obrazovanje novca nema

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Svi komentari (0)