Država opet prodaje Jugoslovensko rečno brodarstvo, sad ga nudi po ceni nižoj od vrednosti posla koji je dobio

Reč je o poslu od strateškog značaja za zemlju – prevozu uglja iz rumunske luke Konstance do termoelektrane „Tent B“ u Obrenovcu – vrednom 28,3 miliona evra, koji je Elektroprivreda Srbije dodelila JRB-u.

Kako Pištaljka saznaje, JRB mogu da kupe samo dve firme: „Karin komerc“ i „Hidro-baza agregati“ jer su one jedine koje ispunjavaju kriterijume Ministarstva privrede. Ministarstvo kao uslov za kupovinu JRB-a traži da kupac ima 15 teretnih potisnica registrovanih u Srbiji. I „Karin komerc“ i „Hidro-baza agregati“ imaju po više od 15 barži („Karin komerc“ 17, a „Hidro-baza agregati“ 19), ali nijedna od ove dve firme nije registrovana za rečni prevoz robe. Na drugoj strani, JRB ima čak 51 registrovanu potisnicu.

Obe firme imaju istoriju unosnih državnih poslova, a Pištaljka je ranije pisala da je država optuživana da je protežirala firmu „Karin komerc” u poslu izgradnje železnice od Stare Pazove do Novog Sada, što se završilo tako što je privatna firma izbacila državno preduzeće „Mostogradnju” iz posla.

Ceo postupak prodaje JRB-a, koji prati niz sumnjivih događaja, dešava se pred očima direktora Agencije za sprečavanje korupcije Dejana Damnjanovića koji je predsednik Skupštine akcionara JRB-a. Kao zastupnik državnog kapitala, Damnjanović je jedini član skupštine akcionara i jedini zadužen da štiti interese države u ovom preduzeću.

Dejan Damnjanović, po statutu JRB-a, dužan je da vodi računa o imovini preduzeća za šta mesečno dobija naknadu u iznosu od 103.000 dinara i iako je kao direktor Agencije dužan da se stara o sprečavanju korupcije za šta prima platu od 457.574 dinara – on je odbio da objasni zbog čega se državno preduzeće koje obavlja strateške poslove za zemlju prodaje po ceni koja je niža od vrednosti jednogodišnjeg posla koje dobija od države i to u momentu kada ostvaruje profit od više od pet miliona evra za prošlu godinu, tvrdeći da „nema saznanja na osnovu kojih bi mogao da odgovori”.

„Ja, kao predsednik Skupštine privrednog društva 'Jugoslovensko rečno brodarstvo' a.d. Beograd i zastupnik državnog kapitala nisam učestvovao u postupku povodom prodaje akcija JRB-a koje su u državnom vlasništvu”, naveo je Damnjanović u odgovoru za Pištaljku i uputio nas da odgovore tražimo od Ministarstva privrede.

Ministarstvo privrede do objavljivanja ovog teksta nije odgovorilo na pitanja Pištaljke o tome zašto se prodaje JRB, nisu objasnili ni zašto je prethodni oglas obustavljen posle samo jednog dana, niti su obelodanili ko je i na osnovu kojih kriterijuma formirao cenu.

Ipak, na sajtu Ministarstva mogu se pronaći informacije da je prethodni postupak obustavljen da bi se korigovala cena. „... u periodu nakon pripreme i objave Javnog poziva, Ministarstvo privrede je obavešteno od strane Direkcije za imovinu Republike Srbije, a preko subjekta privatizacije da su određene parcele prema važećoj planskoj dokumentaciji predviđene da budu deo projekta od posebnog značaja za Republiku Srbiju”, piše u tekstu i navodi se da je ministarstvo zbog toga, a „pre svega u cilju zaštite javnog interesa”, zahtevalo novu procenu vrednosti preduzeća i samim tim umanjenu cenu.

Kako Pištaljka saznaje, reč je o parcelama na Savskom nasipu na Novom Beogradu koji su po novim planskim dokumentima predviđene za širenje projekta Beograd na vodi, na kojima JRB ima pravo korišćenja, a čiji je vlasnik država. U podacima iz katastra nepokretnosti ne postoji podatak da je država oduzela pravo korišćenja ovih parcela JRB-u, pa nije jasno kako je onda u javnom interesu da se preduzeće proda po nižoj ceni.

Podsetimo, Pištaljka je objavila da je JRB početkom ove godine prvo izgubio tender za prevoz uglja, koji je ranije obavljao, i koji je činio 70 odsto ukupnog transporta firme u 2023. godini. Posao je prvobitno dodeljen konzorcijumu u kome su bile firme rumunskog biznismena Paula Ivanova optuživanog za korupciju u svojoj zemlji i domaća firma „Sloga konstrakšen”. Tek pošto je Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, po žalbi JRB-a, naložila da se ponovo ocene ponude, državna elektroenergetska kompanija vratila je posao JRB-u. JRB je pet dana kasnije oglašen na prodaju, ali je postupak prodaje samo dan kasnije obustavljen. Ministarstvo privrede sada je ponovo oglasilo prodaju, ali sada po nižoj ceni.

Rok za podnošenje ponuda je svega 21 dan, u kupovini mogu da učestvuju samo domaće firme koje su prošlu godinu završili u plusu i sa prihodima većim od dve milijarde dinara i koje imaju 15 „teretnih potisnica”. Po podacima Uprave za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu, to su samo „Karin Komerc” iz Veternika i „Hidro-baza agregati” iz Beograda.

O „Karin komercu” u javnosti se pisalo zbog poslova koje dobija na netransparentan način, kao podizvođač radova na izgradnji železnice i gasovoda, projekata dogovorenih međudržavnim sporazumima Srbije i Rusije. „Hidro-baza agregati” sa druge strane pretežno se bavi prevozom šljunka, ali u poslovanju beleži i saradnju sa EPS-om, kada su za njihove potrebe 2020. godine prevozili ugalj od površinskog kopa Drmno kod Kostolca do „Tenta A“. Taj posao, vredan oko 6,7 miliona evra, dobili su kao članovi kozorcijuma koji je jedini učestvovao na tenderu. Agencija za upravljanje lukama nedavno je ovoj firmi dodelila posao uklanjanja rečnog nanosa kod luke u Smederevu vredan više od 40 miliona dinara. I na ovom tenderu ponuda „Hidro-baza” bila je jedina koja je ispunjavala uslove.

Na pitanja Pištaljke nisu odgovorili ni iz kabineta predsednika Vlade, ni ministar saobraćaja Goran Vesić, ni direktor JRB-a Mladen Grujić.