Dramatične promene u slučaju sankcija protiv NIS-a: Moguće nestašice, rast cena, a menja se i način plaćanja na pumpama

Naftna industrija Srbije je, uz podršku vlada Srbije i Mađarske, početkom februara uputila zahtev američkom Odeljenju za kontrolu strane imovine Sekretarijata za finansije (OFAC) za odlaganje sankcija na najmanje tri meseca, ali odgovora, bar po onome što se zna u javnosti, za sada nema.

Iz Naftne industrije Srbije se ne oglašavaju šta može da nas očekuje na pumpama sledeće nedelja ukoliko se realizuje odluka o sankcijama, a ćute i Ministarstvo energetike i Vlada Srbije.

Banke otkazuju saradnju

U javnosti su se pojavile nezvanične informacije da su banke u Srbiji odredile ovaj vikend kao dan kada će zatvoriti račune NIS-a i prestati da obavljaju transakcije sa tom kompanijom. Pominje se takođe i da su druge naftne kompanije, među kojima su i "Mol", OMV, "Eko", prestale da kupuju derivate iz pančevačke rafinerije.

Goran Radosavljević, profesor FEFA fakulteta, objašnjava za Nova.rs da su američke sankcije vrlo jasno definisane i da nema nikakvih nedoumica šta će se desiti ukoliko sledeće nedelje ne stigne odgovor iz Vašingtona da je prihvaćen zahtev za odlaganje.

“Ukoliko na snagu stupe sankcije, svako ko bude sarađivao sa NIS-om rizikuje da se nađe pod udarom tih istih sankcija. To će prvo uticati na finansijske institucije, odnosno banke, koje će morati da otkažu saradnju NIS-u. Jasno je da će plaćanje goriva “viza” ili “master” karticama biti odmah obustavljeno”, ističe on.

Da li je i ko spreman da rizikuje zbog NIS-a?

Radosavljević primećuje da hipotetički postoje šansa da recimo banke koje su prvenstveno usmerene na domaći promet, kao što je Poštanska štedionica ili privatna Alta banka, mogu da nastave saradnju sa NIS-om, ali time rizikuju da se i same nađu pod sankcijama. U tom kontekstu možda će moći da se koristi i domaća DINA kartica, mada to uvek kako upozorava naš sagovornik, povlačni rizik finansijske institucije koja se upusti u tu transakciju da i ona dospe na crnu listu.

U svakom slučaju plaćanje goriva na pumpama za građane će biti otežano, a samo poslovanje NIS-a poprilično onemogućeno.

“Sam NIS će imati veliki problem sa plaćanjem. Recimo, kako će bilo šta kupovati, od najsitnijeg repromaterijala do nabavki sirovina, zatim je tu pitanja kako će isplaćivati plate svojim zaposlenim. Jedna od ključnih stvari za svaku kompaniju je račun u banci. Kada to izgubite, jasno je da vam sledi bezbroj problema”, ističe Radosavljević.

Dodaje da je blokada finansijskog poslovanja izuzetno opasna za svakoga koliko god jak igrač bio i podseća da su u “Republici Srpskoj zbog američkih sankcija mnogi morali da stave ključ u bravu od perionica do velikih kompanija”.

“U svakom slučaju, možemo da dođemo u situaciju da nije pitanje da li će biti goriva, već što ne možemo da ga kupimo, čak i ako ga ima”, naglašava naš sagovornik.

Strah od nestašica

Primećuje da će stupanjem sankcija na snagu, veliki kupci NIS-a, kako što je recimo Gradski prevoz Beograda ili privatne transpotne kompanije, početi iz straha od nestašice da prave zalihu.

“Nestašice ili samo strah od nestašice mogu uvek vode ka ozbiljnom povećanju cena. Jasno je da ozbiljan skok cene goriva automatski podiže cene transportnih usluga, a vrlo brzo i cene hrane. Sve to otvara put višoj inflaciji”, prognozira Radosavljević.

Komentarišući mogućnost da umesto NIS-a nabavku tržišta preuzmu druge naftne kompanije, naš sagovornik navodi da to možda bude neko rešenje na duže staze.

“Sada je realno očekivati ozbiljne problme, jer NIS drži 80 odsto tržište, a ostali 20. Znači, da svi oni odmah dupliraju svoje nabavke, to će opet biti 40 odsto naših potreba”, procenjuje.

Nada u pozitivan odgovor iz Vašingtona

Radosavljević naglašava da još postoji nada da će početkom nedelje stići pozitivan odgovor iz Vašingtona i da će će sankcije biti odložene na najmanje tri meseca.

“Ukoliko se niko ne javi, onda je to više nego jasan signal svima da su Sjedinjene Države odlučne i čvrste u odluci da uvedu te sankcije, što opet povlači pitanje ko će uopšte, kada su u pitanju oni koji sarađuju sa NIS-om, moći da kaže da ga baš briga za celu stvar”, zaključuje Radosavljević.

Željko Marković, stručnjak za energetiku, navodi da je teško prognozirati šta će se dešavati sa samim NIS-om, ali i generalno na tržištu energenata u Srbiji s obzirom da je jako malo zvaničnih informacija o tome šta nas očekuje.

“Pojavile su se informacije da banke planiraju da stopiraju promet sa NIS-om. Međutim, malo je zvaničnih informacija. Verovatno će moći da se plaća na pumpama DINA karticom ili gotovinom”, objašnjava Marković.

Nema nikakve sumnje da će sve to dovesti do poremećaja na tržištu Srbije.

Rezerve goriva za tri meseca, ali...

“Procena koju su više puta iznosili nadležni je da imamo rezerve goriva za oko tri meseca, tako da ne bi trebalo odmah da dođe do velikih nestašica. Međutim, jasno je da bi sankcije protiv NIS-a unele određeno nesigurnost na naše tržište i dovelo do poremećaja funkcionisanja”, ističe Marković.

Upozorava da je teško reći da li bi ti poremećaji odmah mogli da budu nestašica goriva ili drastično povećanje cena.

I Marković kao i Radosavljević nada se da bi ipak u poslednjem trenutku mogao da stigne taj dugoočekivani pozitivan odgovor iz Vašingtona. U suprotnom, posledice po jednu od najvećih kompanija u državi, ali i celo tržište zemlje će biti dalekosežne i ozbiljne.