Koliko bi Srbiju mogao da košta ruski udeo u NIS-u i da li će Putin hteti da ga proda

Srbija, kako je naveo predsednik države Aleksandar Vučić, ima rok do 25. februara da reši pitanje udela ruskih kompanija u Naftnoj kompaniji Srbije. Najveći akcionar je “Gaspromnjeft”, koji drži 50 odsto vlasništva kompanije, dok 6,15 odsto pripada njegovoj krovnoj kompaniji “Gaspromu”. Država Srbija je vlasnik 29,87 odsto kapitala, dok je u vlasništvu malih akcionara 13,98 odsto kompanije. Pošto su Amerikanci Vučića, kako je sam preneo, upozorili da će se NIS spasiti sankcija samo u slučaju potpunog izlaska Rusa iz kompanije, jasno je da će Beograd morati da ozbiljno odreši kesu. Međutim, koliko je to konkretno novca, niko se ne usuđuje da prognozira.

Nenad Gujaničić, berzanski analitičar u brokerskoj kući “Momentum sekjuritiz”, objašnjava za Nova.rs da je trenutna cena celog NIS-a na berzi preko milijardu evra, pa po toj računici ruski deo ne bi trebalo da ide ispod 600 miliona evra. Međutim, dodaje da tu procenu treba uzeti sa rezervom, jer naša berza nije razvijena i cena na njoj nije pravi reper vrednosti. Upozorava i na još jedan važan element u kalkulaciji koliko bi Beograd trebalo da plati Rusima.

Premija na kontrolni paket

Naime, kada se prodaje kontrolni paket u nekoj kompaniji, što bi bio u slučaju ruskog vlasništva u NIS-u, plaća se i izvesna premija na berzansku cenu.

“Na našoj berzi koja nije mnogo razvijena, kada se preprodaje kompanija, obično sledi dosta veća premija nego što je uobičajeno. Ona zavisi od više faktora, kao što su okolnosti prodaje i interesovanje kupaca… Da recimo, Gasprom dobrovoljno prodaje svoj deo u regularnim uslovima, da raspiše tender i da se tu javi više kupaca, verujem da bi cena bila dosta veća nego na našoj berzi, možda dva, pa i dva i po puta. U nekim normalnim okolnostima Rusi bi vrlo verovatno mogli da traže 1,2 milijardi evra, pa i znatno više za svoj deo”, procenjuje Gujaničić.

Na cenu utiče, prema njegovim rečima, i činjenica da su “naftni biznisi posle korone imali niz dosta dobrih poslovnih godina, te kompanije trenutno su izuzetno likvidne, imaju dosta novca i u regularnim uslovima bila bi velika jagma da se kupi jedna od njih”.

NIS u odnosu na druge svemirski brod

“Problem je što nam nisu na raspolaganju sve činjenice. Ne znamo kako će ići ti pregovori između srpske i ruske strane, ne znamo ni sve detalje u vezi sa sankcijama koje je američka administracija iznela našim zvaničnicima. To je plivanje u magli i teško bi mogla da se napravi dobra procena cene u konkretnom slučaju”, naglašava naš sagovornik.

Najgori scenario je da Rusi ne žele da prodaju svoj deo i da poslovanje kompanije počne da trpi, čime bi i vrednost počela da pada.

“Izvesno je da je NIS trenutno u boljem stanju nego pre dolaska Rusa. Izuzev godina pandemije, NIS od dolaska Rusa nije bio u minusu. Kad poredimo NIS sa drugim kompanijama u kojima država ima manjiski ili većinski udeo, on zaista izgleda kao svemirski brod. U normalnim uslovima, ta kompanija bi ukupno vredela mnogo više od milijardu evra”, zaključuje Gujaničić.

Ne zna se koliko će Rusi da traže

Srećko Đukić, koji je kao diplomata službovao u Belorusiji i Rusiji, procenjuje za Nova.rs da je jako teško proceniti koliku bi cenu mogao da dostigne ruski deo u NIS-u, koliko će oni tražiti od Beograda, kao i da li će uopšte Moskva biti spremna za prodaju.

“Gasprom će ukalkulisati u cenu iono sve što su platili, investicije, ali i naravno izgubljenu dobit, koju bi mogli da ostave u narednom periodu, a koje se odriču prodajom. Nemam sumnje da bi oni mogli da traže cenu veću od milijardu evra, milijardu i po, a možda i dve”, ocenjuje Đukić.

On za Nova.rs pravi računicu koliko bi Srbija bi Rusima trebalo da plati. Na prvom mestu tu je, prema njegovoj proceni, 400 miliona evra za koliko je prodat kontrolni paket 2008. godine, plus investicije koje su imali u ovom periodu, a sve to minus amortizacija uloženog, od nekih desetak odsto, jer su ključna ulaganja bila pre desetak godina.

"Prodali smo ga ispod cene, bilo bi red da ga tako i vratimo"

“NIS je prodat političkom pogodbom ispod cene, sada ga opet otkupljujemo političkom pogodbom i najpoštenija bi bilo da ga otkupimo ispod cene. Mislim da bi to mogla da bude cifra od 600 do 700 miliona evra. Treba imati u vidu da su Rusi godinama iznosili veliki profit iz kompanije. Bilo je godina kada je to bilo oko 600 miliona, ali i kada je taj profit iznosio i preko milijardu evra. Ako se uzme profit koji su izneli iz Srbije, jer ga većinom nisu reinvestirali ovde, recimo, u neku novu rafineriju, NIS se ruskoj strani davnih dana isplatio”, naglašava Đukić.

Ovaj diplomata za Nova.rs prenosi da je trenutno iz ruskih medija, kao i izjava tamošnjih zvaničnika jako teško proceniti da li će Rusi uopšte hteti da prodaju svoj deo u NIS-u, kao i koliko će novca tražiti.

“Nafta je uvek bila ozbiljno vojno-političko oružje, pa pregovori o njoj nikada nisu samo finansijski. Tako će biti i sada, tako da je pitanje kako će se i pod kojima uslovima dogovoriti ta prodaja”, zaključuje Đukić.

Vlada Srbije prodala je 2008. godine većinski paket akcija Naftne industrije Srbije ruskom Gaspromu za 400 miliona evra, uz dogovor da investira u tu kompaniju najmanje 500 miliona evra do 2012. Godine. Deo šireg energetskog sporazuma bila je izgradnja gasovada Južni tok, projekta koji nikada nije realizovan. Prodaja pogodbom u javnosti se delom pravdala i ruskom podrškom Srbiji u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija kada je u pitanju status Kosova.