0
Naftna industrija Srbije zatražila je od američke administracije da joj odloži uvođenje već najavljenih sankcija na najmanje 90 dana, pošto se traži prihvatljivo rešenje vlasničke strukture kompanije u kojoj većinu sada imaju Rusi. Stručnjaci ocenjuju za Nova.rs da je teško predvideti da će Vašington izaći u susret ovom zahtevu, ali podsećaju da se trenutno dešavaju krupne promene u američkoj politici, pa ne treba isključiti ni mogućnost da pitanje NIS-a bude deo nekih većih pregovora.
Vašington je 10. januara stavio Naftnu industriju Srbije stavi na svoju crnu listu jer većinsko vlasništvo u njoj imaju dve ruske kompanije. Cilj ove mere, kako je navedeno, je sprečavanje Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Američke sankcije bi trebalo da stupe na snagu krajem februara, ali sada iz Beograda stiže molba da se ta primena odloži.
Naime, Naftna industrija Srbije (NIS) uputila je zvaničan zahtev Odeljenju za kontrolu strane imovine Sekretarijata za finansije (OFAC) Sjedinjenih Američkih Država (SAD) da odloži sankcije najavljene ovoj kompaniji na najmanje 90 dana.
„Zahtev sa odnosi na dobijanje opštih ili posebnih licenci koje bi omogućile NIS-u da održi poslovanje dok se traži prihvatljivo rešenje vlasničke strukture i upravljanja, sa ciljem da kompanija koja je regionalno i strateški važna za energetsku stabilnost, nastavi da posluje“, navodi se u saopštenju koje je potpisala ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović. Ističe se da su ovaj zahtev podržale vlade Srbije i Mađarske.
Da li će administracija novog američkog predsednika Donalda Trampa imati sluha za ovaj zahtev, niko sa sigurnošću ne može da kaže, jer je mnogo nepoznatih u igri, počevši od toga šta nova garnitura u Vašingtonu želi da menja u određenim oblastima do toga da li je došlo do bilo kakvog pomaka u dogovorima Beograda i Moskve o izlasku Rusa iz vlasništva NIS-a.
Ekonomista Goran Radosavljević, profesor na FEFA fakultetu, podseća za Nova.rs da bi sankcije trebalo da stupe na snagu do kraja meseca, ali da su već stizali zahtevi za izuzeće. Jadranski naftovod (JANAF), hrvatska kompanija, čiji je glavni klijent upravo NIS, tražio je da bude izuzet iz sankcije da bi mogao da ispuni ugovor koji ima sa našom najvećom naftnom kompanijom.
“U svetlu svega što se dešava u SAD, brojnih promena u tamošnjoj admnistraciji i na političkoj sceni, ne može se reći kakav će biti njihov odgovor, ne može se reći čak ni da li će se oni pozabaviti tim zahtevom. Sigurno je da to neće biti neka velika tačka dnevnog reda”, ocenjuje Radosavljević.
Govoreći o roku od najmanje tri meseca, on procenjuje da ukoliko već postoji neko rešenje i radi se na njemu, dodatni rok bi mogao da bude dovoljan.
“To bi značilo da se sankcije odlažu negde do kraja maja, što bi moglo da bude dovoljno da se izađe sa predlozima rešenja. Međutim, u ovom trenutku se, bar po onome što može da se čuje u javnosti, nema nekih predloga rešenja, pa bi ovaj zahtev mogao da bude i kupovina vremena”, naglašava Radosavljević.
Procenjuje da bi američka strana, ukoliko se bude bavila ovim zahtevom, mogla da zatraži objašnjenje šta je do sada urađeno u procesu promene vlasničke strukture u NIS.
“Produžetak bez ikakvog dodatnog argumenta prosto ne očekujem. Međutim, i to je teško reći, jer jedino iskustvo sličnog tipa koje smo imali u regionu su sankcije protiv kompanija u RS. Tu nije bilo izuzetaka i te sankcije su bile prilično surove i dovele zatvaranja nekih od njih”, zaključuje Radosavljević.
Međutim, naglašava da s obzirom na brojne promene u američkoj administraciji ništa ne treba isključiti.
Da je teško proceniti šta će biti sa zahtevom NIS zbog promene u Vašingtonu, upozorava i Nenad Gujaničić, berzanski analitičar u brokerskoj kući “Momentum sekjuritiz”.
“Trampova administracija za sada deluje kao dosta nepredvidiva, možda će im izaći u susret, a možda i neće. Situacija je dosta zakulisna, tako da su svi scenariji u igri”, navodi Gujaničić za Nova.rs.
Podseća da je jako važno šta o svemu kažu Rusi, što se u principu u javnosti malo zna.
“Ključno je pitanje kakav će stav zauzeti Rusi, da li žele da izađu iz vlasničke strukture i pod kojim uslovima. Ovo nije samo pitanje ekonomije, već mnogo više politike, jer je jasno da oni preko NIS-a ovde ima značajan politički uticaj i pitanje da li žele da ga se odreknu”, ističe Gujaničić.
Diplomata Srećko Đukić, koji je bio na službi u Rusiji i Belorusiji, takođe upućuje na to da je jako važno šta o svemu kažu Rusi i da li i oni rade nešto po tom pitanju.
Đukić podseća da je ruski ambasador u Srbiji nedavno izjavio da se nada uzajamno korisnom rešenju i da se iz njegovog nastupa nije moglo zaključiti da očekuju bitnu promenu u vlasničkoj strukturi, pogotovo potpuni izlazak Rusije iz nje.
“Mislim da se i Rusija i Srbija oslanjaju na novu američku administraciju, a sad koliko je to osnovano to niko ne zna. Činjenica je da se u američkoj politici dešavaju krupne promene, pa verujem da i Moskva i Beograd u tome traže svoju šansu”, ističe Đukić.
On nema sumnje da je Rusija u kontaktu sa novom američkom administracijom zbog više ključnih globanih pitanja, od rata u Ukrajini do ukupne svetske stabilnosti i bezbednosti.
“Ne bi isključio da se u sklopu tih velikih priča negde na margini pomene i pitanje NIS-a. Zato verujem da pregovori Beograda i Moskve stoje i čekaju rasplet političkih promena u Vašingtonu, odnosno da li će nova administracija ostati pri odlukama Bajdenove. Možda i naši i Rusi imaju i neke signale da bi tu moglo da dođe do promena, a možda se i samo tome nadaju”, naglašava Đukić.
