"Delez" tužio Srbiju međunarodnom sudu zbog Uredbe o maržama

Ovu informaciju najpre je objavio nemački Frankfurter algemajne cajtung (FAZ).

Kako navodi nemački dnevnik, kompanija je provela mesece u pregovorima sa vlastima u Srbiji kako bi se našlo zajedničko rešenje, ali bez uspeha.

Rešenje koje je odbarala Vlada u Beogradu tim je uredbama, navodi se u tekstu, stavilo svoju podružnicu "Delez Srbija" u situaciju da posluje sa gubicima, odmah nakon usvajanja uredbe.

U tekstu se navodi da je Ahold Delez najpoznatiji na svom domaćem tržištu po lancu supermarketa Albert Hajn, te da se Srbija smatra značajnim tržištem, iako sa manje od pet procenata svoje evropske prodaje.

Sve o maržama

Kompanija (pred sudom) osporava propis usvojen prošlog septembra, kada je Vlada ograničila marže u 23 kategorije proizvoda na početni period od šest meseci.

Navodi se da su veliki trgovci na malo pogođeni u više od tri četvrtine svog asortimana proizvoda, što čini više od četiri petine njihovih prihoda. Bez ovih ograničenja marži, trgovci na malo su poslovali sa neto prihodima od samo dva do četiri i po procenta.

U tekstu Frankfurter algemajne cajtunga navodi se i da je Ahold Delez navodno zatvorio 25 prodavnica od septembra, skoro jednu od 20. Piše i da Delez Srbija posluje u zemlji već 25 godina i sada upravlja sa 547 prodavnica sa više od 11.000 zaposlenih.

Kao strani investitor, Ahold može da ostvari svoj zahtev za nadoknadu štete ne samo kroz potencijalnu tužbu pred srpskim nacionalnim sudom, već i putem međunarodne arbitraže. Osnova za takve zahteve su generalno – kao u ovom slučaju – bilateralni investicioni ugovori (BIT) ili drugi međunarodni sporazumi. Takav sporazum je postojao između Holandije i bivše Jugoslavije. Nakon raspada multietničke države, sporazum je ponovo ispregovaran između Srbije i Holandije i stupio je na snagu 2004. godine. Pored toga, postoji sporazum između zemalja članica EU i Beograda, koji je na snazi od 2013. godine.