Da li će građani Srbije za 10 godina imati penziju

Biznis 26. apr. 202108:10 > 08:11
Podeli:
penzija
Foto:Shutterstock

U budućnosti će se promeniti odnos vlasti prema najstarijima

Ekonomisti Ljubodrag Savić i Ljubomir Madžar ocenili su za Nova.rs da građani Srbije u budućnosti neće primati penzije na način na koji su navikli, te da će doći promena odnosa vlasti prema najstarijim građanima. Oni naglašavaju da će dugoročno smanjiti realan iznos, koji će primati penzioneri, ali da će promene pre svega zavisiti od volje političkih elita.

Ekonomista Ljubomir Madžar ocenio je da su trendovi u oblasti penzionog sistema izuzetno nepovoljni.

„Sistematski se povećava broj penzionera po zaposlenom čoveku, pa su penzije sve veći teret za zaposlene. Na dugi rok to će stvoriti ozbiljne probleme i teškoće, a možemo očekivati i to da se penzije prilagode tim negativnim ekonomskim trendovima“, rekao je Madžar za Nova.rs. On je objasnio šta ti trendovi realno podrazumevaju.

Ljubomir Madžar Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

„To podrazumeva smanjenje penzija u realnom iznosu i ta tendencija ne obećava ništa dobro onima koji će penzionisati u narednih 15,20 godina. Ja ne spadam u ljude koji veruju da smo mi u privredi preterano uspešni. Kada izračunate dugoročnije stope rasta, u celom regionu mi smo sa Hrvatima najlošiji. Nepovoljna okolnost je što je domaća štednja jako mala, kao i to što se domaći investitori uopšte ne spominju. Sva nada se polaže u strance, što na dugi rok ne može biti zadovoljavajuće rešenje“, objašnjava Madžar.

Dodao je da očekuje bolne rezove u penzionom sistemu i predviđa dalje pomerenje rokova za odlazak u penziju.

„To je još jedna nepovoljna tendencija. Pomeranje vremena za odlazak u penziju, predstavlja još jednu negativnu komponentu ovih trendova. Budući da se to do sada dva ili tri puta dešavalo, možemo očekivati ponovna pomeranja“, zaključio je Madžar.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beograd Ljubodrag Savić rekao je za Nova.rs da će teško opstati ovakav penzioni sistem.

„On je mogao da funkcioniše kada je bilo tri, ili četiri radnika na jednog penzionera. Pošto kao društvo starimo, a to se desilo recimo i Zapadu i pre nas, sa takvom tendencijom starenja i smanjenjem odnosa broja zaposlenih na jednog penzionera, sistem prosto neće moći da ostane održiv. Mi smo nedavno, pre nekoliko godina, imali jednak broj zaposlenih i penzionisanih ljudi- dakle taj odnos je bio jedan na prema jedan“, objašnjava Savić i dodaje da tu razliku mora da pokrije država.

Savić kaže da je Srbija u jednom trenutku iz budžeta dodavala i čitavih 46 odsto sredstava za penzije.

„Pre 30 godina radnik je mogao da finansira penzionera jer je taj odnos bio veći, ali ovakav koncept je neodrživ ako hoćemo da budemo na zdravim ekonomskim osnovama. Ovakav penzioni sistem može da opstane dok vlast pristaje da pokriva taj deo, ali to je uvek pitanje do kada će trajati. Mislim da idemo sve više ka zapadnom konceptu, prema kojem će čovek imati onoliku penziju, koliko tokom radnog veka bude odvajao za sebe. Da li će to biti kroz penzioni sistem, pa će biti koliko doprinos toliko penzija, to ćemo videti“, nastavio je Savić i još jednom podvukao da će penzija koju danas recimo dobijaju neki penzioneri biti samo jedan deo ukupne penzije.

Profesor je istakao da je bitno da resursi budu u državnom vlasništvu kako bi država na taj način servisirala penzije svojih građana.

Ljubodrag Savić Foto: Medija Centar Beograd
Ljubodrag Savić Foto: Medija Centar Beograd

„To je primer skandinavskih zemalja, poput Norveške. Banke su njihove, gas je njihov i onda oni mogu da ulažu u svoje građane na ovaj način“, kazao je Savić.

On je dodao da očekuje da će standard penzionera biti sve slabiji i slabiji, a da mi ne pratimo svetske trendove i da ne vidi kako će ovaj problem rešiti.

„Mi smo ipak između tog tržišnog pristupa i onoga što predstavlja država blagostanja. Ovde je prisutna socijalna komponenta i ona je uvek deo političkih odluka. Imali ste primer da su penzioneri odigrali bitnu ulogu 2008. godine prilikom formiranja Vlade. To nas je posle uvuklo u dužničku krizu, a ceh su posle najviše platili sami penzioneri. Trenutna vlast prihvata varijantu da dotira da bi se servisirale penzije, ali ne znam da li će to biti u sledećoj vlasti. Penzionera ima najviše, oni su disciplinovani birači i poštuju one koji su na vlasti“, istakao je profesor.

Savić je dodao da se može očekivati ponovo pomeranje gornje granice za odlazak u penziju.

„Na Zapadu se smanjuje radno vreme na šest radnih sati, što automatski znači pomeranje granice za odlazak u penziju jer vam se produžava radni vek. Time vi rasterećujete penzioni sistem“, rekao je Savić i zaključio da naši kapitalisti ne razumeju ovakav model organizacije rada.

BONUS VIDEO:

 

 

Komentari

Vaš komentar