Uzgajanje borovnica u poslednjih pet-šest godina postao je unosan biznis u Šumadiji, a plantaže uglavnom podižu ljudi iz grada, koji po selima kupuju zemlju. Zarada sa jednog hektara borovnica u punom rodu je između 50 i 60 hiljada evra (bruto), ali je to računica izvedena na papiru, dok u praksi prihod zavisi od mnogih faktora, pre svega pravilnog navodnjavanja i tretiranja sadnica. Uzgajivači navode da su za borovnice potrebna ogromna početna ulaganja, mnogo znanja, odricanja i rada, kao i da se investicija isplati tek posle pet godina od podizanja zasada.

U uzgajanje borovnica se ne treba zaletati i razmišljati o brzoj zaradi“ odmah na početku razgovora za Nova.rs upozorava Vlada Luković (29) diplomirani tehnolog prehrambenog inženjerstva, koji je posle mnogo istraživanja i učenja o borovnicama, pre tri godine sa roditeljima kupio hektar zemlje u selu Lužnice i podigao plantažu. 

Borovnica je kao jedna od najcenjenijih i najzdravijih  vrsta voća  za poljoprivrednike primamljiva, jer godinama unazad “drži“ visoku otkupnu cenu koja se kreće od četiri do šest evra po kilogramu, a plasman na inostrano tržište, po pravilu je gotovo uvek zagarantovan. Međutim, ovaj mladi tehnolog objašnjava da borovnice ne mogu da se gaje “tek tako“ i da je za optimalan rod od 10 do 12 tona po hektaru najvažnija voda, kvalitetna zemlja i pravilno tretiranje sadnica. 

“Borovnice su specifične i nikako ih ne treba poistovećivati sa drugim voćem. Ljudi u posao ulaze sa razmišljanjem da ako imaju dovoljno novca, da je to voće kao i svako drugo, koje će donositi prihod. Takav stav se uvek posle prve godine pokaže kao pogrešan i ako se sadnice ne zalivaju vodom odgovarajuće ph vrednosti mogu u potpunosti da se osuše. Takođe, bitno je da borovnice budu u saksijama sa supstratom i u rastresitom zemljištu, kao i da se pravilno orezuju. Jedino tako, plodovi mogu da budu odgovarajuće veličine i prvoklasni koji na kraju  imaju i najveću otkupnu cenu“ističe Vlada najbitnije stavke potrebne za  podizanje plantaže koja će donositi novac.

Na njegovoj plantaži, uređenoj pod konac, raspoređeno je 3.500 saksija američke visokožbunaste sorte “djuk“( engl. Duke) koja će tek za dve godine dostići pun rod.  Trenutno je u toku berba zrelih plodova, a Vlada objašnjava da je izabrao tu sortu, jer je visokokvalitetna i tražena svuda u svetu. 

Kod otkupa i plasmana na inostrano tržište, presudna je veličina bobice, a njegove borovnice, kako objašnjava, zbog pravilnog tretiranja u prečniku imaju 14 milimetara i spadaju u premijum klasu. Sa otkupom, kaže, nema nikakvih problema, a sve što rodi ove godine, plasiraće u Holandiju po ceni od pet evra za kilogram. 

Iako novac pristiže, Vlada ističe da tek za dve godine može da podvuče crtu i da kaže da mu se investicija “vratila“. 

Početna ulaganja i do 80.000 evra

Podizanje plantaže na jednom hektaru zemlje, što podrazumeva sadnice, sistem za navodnjavanje, opremu i protivgradnu zaštitu može da iznosi i do 80.000 evra, priča naš sagovornik.  Objašnjava da su početna ulaganja velika i da je samo za sadnicu, saksiju i supstrat potrebno 12 evra po komadu. Međutim, dodaje, da je posao isplativ ukoliko su ljudi posvećeni i istrajni.

U njegovom slučaju, uz sve navedeno, bilo je potrebno da na plantaži izgradi i postrojenje za demineralizaciju vode, što ga je dodatno koštalo još 20.000 evra. 

 “Voda je najbitnija za borovnice. U svaku saksiju dnevno ide oko četiri litra vode, a kada su velike vrućine kao sad, onda i više. Ovde je specifično to što borovnice traže vodu oslobođenu soli i svih minerala. Ljudi ne treba da se zaleću i da razmišljaju ako je voda ispravna za piće da je dobra i za navodnjavanje. Naprotiv, to je skroz pogrešno, pogotovo ako je voda bogata natrijumom. Ako se sadnice zalivaju takvom vodom, mogu u potpunosti da se osuše i onda propada cela investicija. Naša bunarska voda nije bila odgovarajuća i morali smo da napravimo postrojenje za reverznu osmosu. Sada borovnice praktično zalivamo destilovanom vodom. Ipak, to ne treba da obeshrabri ljude da uđu u ovaj posao, možda neko ima dobru vodu, naša nije bila pogodna“ priča ovaj mladi borovničar. 

I pored velikih ulaganja i svih posebnih uslova koji su potrebni, uzgajanje borovnica je ipak doživelo  ekspanziju u Šumadiji. Naš sagovornik ističe da mu je drago zbog toga i navodi da je u pitanju dugoročan biznis koji može da donosi prihod narednih 30 do 50 godina. 

“Nepisano je pravilo da su borovnice biznis koji se ostavlja unucima. Prema nekim autorima borovnica može da opstane i do 50 godina u zemlji, a ja verujem da u saksijama može da donosi prihod i 30 godina. Uz pravilno tretiranje to je sigurna zarada i narednim generacijama, tako da se investicija u svakom slučaju dugoročno isplati“ zaključuje Vlada. 

Borovničari osnovali udruženje

Šumadijski uzgajivači borovnica osnovali su udruženje “Šumadijska borovnica“ preko koga razmenjuju iskustva i uvode nove uzgajivače u “tajne“ ovog unosnog biznisa. Predsednik Udruženja Zoran Gvozdenović za Nova.rs kaže da je u toku podizanje pet novih plantaža, kao i da je među 80 članova, sve više borovničara iz drugih delova Srbije. Prema njegovoj proceni, u Šumadiji je pod borovnicama preko 50 hektara, a sav rod plasira se bez ikakvih teškoća na inostrano tržište.

Bonus video: Najveće prirodne katastrofe u istoriji

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram