Advokat: Tenderi se nameštaju još dok se planiraju

Podešavanje tehničke specifikacije je, objašnjava, preciziranje potreba naručilaca tako da budu podešene subjektivno, čime se automatski umanjuje konkurencija i sprečavaju neka druga zainteresovana lica da se jave.„Na taj način naručilac precizno, subjektivno određuje ono što mu treba, ne vodeći računa o svojim realnim potrebama. Može da koristi određene specifične standarde koji ne znače to što bi trebalo da znače ili ne koriste u onoj meri u kojoj bi realno koristili ako govorimo o objektivnim potrebama samog naručioca“, navodi Rade Đurić.Najčešće se, kaže, ide na najnižu ponuđenu cenu, jer su svi ostali uslovi obezbedjeni.„Često smo viđali da naručilac iznenada izmeni plan javnih nabavki i već narednog dana pokrene postupak i umanji mogućnost da se konkurencija pripremi i podnese ponudu“, navodi Đurić.Postoji, kaže, i drugi način.„Nekada se to zvalo ‘dodatni uslovi’, danas su to ‘kriterijumi za izbor privrednih subjekata’. To su uslovi koji se zahtevaju i trebalo bi da služe da naručilac u što većoj meri obezbedi i osigura izvršenje ugovora. Međutim, veoma često se ti uslovi postavljaju tako da bi se eliminisala nepoželjna konkurencija i da se neprimetno favorizuju jedni u odnosu na druge ponuđače. Ovde posebno ističem stručne reference za određene poslove gde realno nije potrebno da se imaju u toj meri“, objašnjava Rade Đurić.On ukazuje i na značaj upotrebe kriterijuma za dodelu ugovora – nekada je to bio, navodi – kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude, danas – troškovna efikasnost i odnos cene i kvaliteta.Podešavanje kriterijuma„Oni su često podešeni da odgovaraju onome ko nudi neku određenu dodatnu vrednost, nešto što nema efekat na izvršenje posla“, navodi sagovornik N1.Na pitanje da li se cene „pumpaju“, a poslovi preplaćuju, Đurić odgovara: „Naravno, veoma često“.To se, naglašava, posebno dešava u situacijama gde postoji jedna ponuda, kada je razlika između procenjene i ugovorene vrednosti manja od jednog procenta, uz pretpostavku da je cena bila skrivena. To, kaže, automatski odvraća konkurenciju.„Neverovatno je da je neki ponuđač mogao da odgovori i ponudi cenu do jedan odsto različitu od procenjene, ako je cena prethodno bila skrivena“, ukazuje advokat.Govoreći o količini novca koji se odliva nameštanjem tendera Rade Đurić navodi da je reč o procenama.„S obzirom na učestala nameštanja, nedostatak konkretnih pokazatelja koji mogu ukazati da je neko zaista kriv zbog nameštanja nabavke, moja procena je da je reč o 15 do 30 odsto sredstava koja odlaze kroz takozvane nameštene javne nabavke“, zaključuje Đurić i dodaje da se ne može sa sigurnošću baratati podacima kada nedostaju dokazi i osude.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram