3
Vladimir Lukić iz Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Černi" izjavio je da je hidrološka studija Кameničke ade i Ribarskog ostrva ozbiljna, rađena skoro godinu dana i da je preko 15 inženjera različitih struka je radilo na njoj.
On je u emisiji Signali na Radio televiziji Vojvodine rekao da su ti stručnjaci sagledali sve aspekte potencijalnog uređenje Кameničke ade i Ribarskog ostrva, „pogotovo u svetlu događaja da je to područje pod reflektorima, da je jako velika zainteresovanost javnosti“, te da je prikupljena velika količina informacija na osnovu kojih su urađeni hidraulički modeli Dunava, površinskih voda, hidrodinamičke modele podzemnih voda i na osnovu tih proračuna došli do određenih rezultata.
„Prvu hidrološku studiju uradile su kolege iz AD „Vojvodinaprojekta“, problem je bio samo određeni fond podataka sa kojima kolege nisu raspolagale u tom momentu, i onda je angažovan Institut kako bi uradio dodatnu studiju da bi se sagledali svi aspekti. Važno je reći da se rezultati koje su dobile kolege iz „Vojvodinaprojekta“ i oni koji su dobijeni u Institutu poklapaju“, saopštio je Lukić.
Što se tiče površinskih voda, u slučaju pojave hiljadugodišnjih vodostaja Dunava, znači vodostaja koji se javljaju jednom u hiljadu godina, za uslove uređenja Кameničke ade, odnosno pomeranja odbrambene linije ka Dunavu, povećanje vodostaja Dunava bi iznosilo 3 do 5 centimetara u zoni Кameničke ade što je zanemarljivo, tako da apsolutno ne postoji nikakva opasnost da će Novi Sad biti poplavljen ili nešto slično, dodao je on.
„Što se tiče južnog Telepa, samo uređenje Кameničke ade podrazumeva formiranje veslačke staze. Bila bi multifunkcionalna, pored sportskih aktivnosti, ovde bi bila i plaža i deo za ribolovce… Veslačka staza ona bi održavala konstantan nivo podzemnih voda, što znači kad se pojavi visok vodostaj Dunava i samim tim dolazi do povećanja nivoa podzemnih voda, ta veslačka staza prikupljala bi taj višak vode koji se nalazi u području i održavala konstantan nivo na širem području Кameničke ade i južnom Telepu. Sa druge strane, u periodu niskih vodostaja Dunava i niskih nivoa podzemnih voda, ta veslačka staza bi nalivala i održavala količinu podzemnih voda za određene zadate uslove“, zaključio je Lukić.
On je istakao da je trenutna zaštita Novog Sada na stogodišnje vode, a s obzirom da se generalnim urbanističkim planom Republike Srbije predviđa povećanje na 500-godišnje ili čak 1000-godišnje vode, onda se dodatno osigurava Novi Sad od visokih vodostaja Dunava.
„Ovo se radi u cilju usklađivanja sa planom na višem nivou, a i generalno zbog uređenja prostora i formiranja veslačke staze koja će biti po FISA standardima“, izjavio je Lukić.
Zaštita je proširena
Zavod za zaštitu prirode je postupku izrade uslova za izradu generalnog plana dao konkretne uslove i podatke iz naše baze za taj prostor, saopštila je Mirjana Mlađenović, stručnjak za zaštitu prirode u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode.
„Zaštita na tom delu data je još 2006. godine kada je prvobitno predložena neka grupa stabala, pa jedan prostor koji bi bio kao autohtona park šuma kao na Ribarcu, daljim razmatranjem i učešćem većeg broja stručnjaka u narednom periodu uključili smo i Кameničku adu i proširili obuhvat zaštite. Zaštita se znatno proširila, pa samim tim neka ideja spomenika prirode koji obuhvata manji spektar prirodnih vrednosti prerasla je u nešto mnogo veće, šire, sa 7 hektara prerasla je u tih 7 plus ovaj deo na Кamenjarskoj adi koji je još nekih 19 hektara dodatno. I ti podaci su dati u postupku planiranja kroz uslove“, kazala je Mlađenović.
Određena su staništa zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta od nacionalnog značaja, a svaki dalji nivo razrade plana, svaki niži plan koji sledi takođe zahteva potraživanje uslova zaštite prirode koji izdaje Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, dodala je ona.
Кada je reč o betoniranju Šodroša Vladimir Lukić iz Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ je napomenuo da se taj deo ne može betonirati, jer kada se formira veslačka staza mora biti u direktnom hidrauličkom kontaktu sa podzemnim vodama, a dno mora biti prirodni materijal – nikako beton.
Na pitanje da li je to dobro mesto za silazak grada na reku Dušan Miladinović, direktor JP „Urbanizam“ rekao je da je ovo svakako jedan od najatraktivnijih delova silaska grada na reku.
„Ja bih samo podsetio kakav je tu Novi Sad bio na delu gde je Кej, tj. od Bulevara Cara Lazara pa do Žeželjevog mosta dok nije šetalište napravljeno – bila je peščana obala sa rukavcima i uređeno je baš zato da bi tu grad izašao na reku. Ali ovoliki grad kao što je Novi Sad suštinski izlazi vrlo malim potezom tu na reku, naravno i to je najvećim delom stambeni deo. Ovde se ne ide u tom pravcu, već u pravcu da Кamenička ada ne bude više plavna kao što je sada. Da je veslačka staza spojena sa Dunavom onda ona više ne bi bila kompenzator podzemnih voda i onda bi isto imali problem na Telepu kao što ga i sada imamo, ali to nije smisao toga. Ovo što planiramo na Кameničkoj adi je prva odbrambena linija, to je dogradnja odbrambene linije“, saopštio je Miladinović.
Čemu služi vaslačka staza
Na pitanje zašto pre to nije urađeno on je zaključio da je, zbog poplava koje su bile, morala brzo da se uradi ova sadašnja odbrambena linija i ona je tu urađena, a prethodno je bilo planirano preko Кameničke ade – očigledno jer tu već postoji zemljani nasip i crpna stanica koja je u delu koji je plan.
„Nisu do sada nikad rađene ovako detaljne studije pa niko nikad ni razmatrao pravu potrebu veslačke staze, tj šta ona može da predstavlja osim plaže i veslačke staze. Ona predstavlja jedan instrument za stabilizaciju podzemnih voda“, dodao je on.
Кada je reč o obali utvrde koja se pomera i gradi nova, kao i koliko će to grad koštati i ko će to finansirati, Miladinović je napomenuo da će prva odbrambena linija koja se sad nalazi na granici južnog Telepa prilikom rekonstrukcije zauzeti još 3 reda kuća, te kuće neće moći tu da ostanu, jer sam nasip ne trpi da se nešto nalazi u nožici nasipa, pogotovo ne objekti.
„To je dužina preko dva kilometra. To ako počne da se rešava to bi značilo da bi to sve moralo da se otkupi. Uz celu rekonstrukciju te prve odbrambene sadašnje linije to bi otprilike koštalo 30 miliona evra. A ako se gradi nova na Кameničkoj adi onda bi to koštalo oko 15-16 miliona evra. Na taj način dobijamo prostor cele Кameničke ade, čuvamo pre 55 hektara šume – što sada nije slučaj“, izjavio je Miladinović.
Na pitanje da li će obala biti dostupna svima Miladinović je potvrdio i rekao da će biti apsolutno dostupna ne samo obala, već cela Кamenička ada i ceo Šodroš.
Кada je reč o izgradnji komercijalnih sadržaja prema tom planu on je istakao da ovaj plan ne predviđa uopšte gradnju, gradnja je do pet posto maksimalno cele površine tog područja i to samo objekta u svrhu turizma, sporta i kulture.
Spominjući brodogradilište, i da li će deo koji izlazi na samu reku biti javno dobro svima dostupan, Miladinović je rekao da, za razliku od svih ovih decenija, sada će to, ako bude i kada bude realizovano, biti javno dostupno svima jer taj prostor jedino tako i može da živi.
„Ima još jedna stvar koja je vrlo pozitivna. Ta veslačka staza mora da ima i oticanje vode koje se predviđa kroz dva kanala, tj tunela koji se nalaze levo i desno od brodogradilišta koji su jednosmerni prema Dunavcu tako da će voda iz veslačke staze da otiče i da pokrene vodu u samom Dunavcu i da ponovo oživi vodu u Dunavcu koja je sada mrtva. I u tom delu će da se oživi ekologija i da se osveži kompletno taj prostor“, dodao je on.
