Ko će sve nositi značku i pištolj: Da li MUP novim Zakonom menja proceduru za zaposlenje?

Konkurs za prijem u radni odnos u Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije je konstantno otvoren i policija na sve moguće načine pokušava da popuni svoje redove.

Tačan broj policajaca nije poznat, još je već misterija koliko policajaca stvarno radi, a koliko ih je na bolovanju. Broj zaposlenih u MUP-u bi trebalo da bude oko 47.000, ali tu nisu samo policajci koji nose uniformu, već i vatrogasci, zaposleni na izdavanju dokumenata i u ostalim raznoraznim službama. Od tog broja, oko polovine su uniformisani policajci, ali, prema nekim nezvaničnim informacijama, broj zaposlenih je pao na 41.000, a možda čak i manje.

Iako je policija povisila starosnu granicu za prijem u stalni radni odnos i već nekoliko godina pozivaju penzionisane policajce da se vrate po ugovoru o privremeno-povremenim poslovima, odziv je slab.

Sada, u očajanju, novim Nacrtom zakona o unutrašnjim poslovima, menjaju se protokoli za psihološko testiranje za prijem u radni odnos, što može, potencijalno, predstavljati veliku opasnost i za same zaposlene u MUP, ali i za građane, jer će oružje u ruke dobijati neki ljudi koji nisu za to.

Pukovnica MUP u penziji Slavica Radovanović objašnjava šta se dešava u MUP-u, a vezano je za tu oblast.

"Psihološka selekcija je po svojoj nameni funkcija koja pripada ljudskim resursima, dok zdravstvene ustanove sprovode psihološke preglede. Psihološko zdravlje, koje se proverava u zdravstvenom ustanovama, je nužan, ali ne i dovoljan uslov za neko radno mesto. Dovoljan uslov se ispunjava psihološkom selekcijom - gde se ceni u kojoj meri zdrav pojedinac odgovara zahtevima radnog mesta i može da obavlja poslove iz opisa radnog mesta", objašnjava Radovanović.

MUP već ima razvijen sistem i proces psihološke selekcije koji je usklađen sa svetskim standardima, a nastao je u saradnji sa najistaknutijim univerzitetskim profesorima, naučnicima iz oblasti procene ličnosti.

Novim Zakonom o unutrašnjim poslovima psihološku selekciju će raditi Zavod u Durmitorskoj koji je za radnike MUP-a i koji je deo sistema Ministarstva zdravlja.

"Svaki zaposleni psiholog na poslovima psihološke selekcije u MUP-u je stručan za taj rad. Zavod u Durmitorskoj broji svega tri psihologa koji obavljaju poslove vanrednih i periodičnih pregleda, kao i svih drugih pregleda iz oblasti medicine rada - ali nisu stručni (jer to i ne može biti njihova nadležnost) za psihološku selekciju. Ove aktivnosti bi im bile samo pridodate. To bi itekako opredelilo kvalitet procene. Psihološki zahtevi su deo sistematizacije MUP-a i ulaze u koeficijent plate. Durmitorska će ovim dobiti pravo uvida u sistematizaciju i odlučivanja o visini psiholoških zahteva za radna mesta u MUP-u što se može reflektovati na platu", objašnjava Slavica Radovanović i dodaje:

"Selekcija je prvi i neodvojivi korak psihološke prevencije. Odricanjem ovog koraka, odnosno, poistovećivanje psihološke selekcije sa psihološkom procenom kao delom zdravstvenog pregleda, dozvoljava se rizik od negativne selekcije što će se direktno odraziti na bezbednost građana".

Koja je razlika

Kako objašnjava pukovnica MUP-a u penziji, razlika u ove dve vrste procene je suštinska i ne sme se zanemariti. Nikada se, u modernom društvu, ne sme dozvoliti uverenje da je dovoljno da neko ne bude psihijatrijski pacijent da bi obavljao policijske poslove (tu ubrajamo i poslove vatrogasca - spasioca).

"Metodologiju psihološke procene je razvijao MUP na osnovu poznavanja svih procesa i dinamika unutar MUP-a, svetskih trendova i standarda i uz vođstvo eminentnih stručnjaka u oblasti. Prepustiti je Ministarstvu zdravlja je neodgovorno i nebezbedno, ali i neprofesionalno. Dati Durmitorskoj da radi psihološku selekciju je kao dati lekaru opšte prakse da sprovodi kompleksnu operaciju na mozgu, što je posao specijalizovanog neurohirurga", objašnjava Radovanović.

Pucanje pod pritiskom

Policajci se nalaze pod ogromnim pritiskom od dolaska naprednjaka na vlast, a od 1. novembra 2024. godine, pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu i smrti 16 ljudi, taj pritisak se još više pojačao, jer je policajcima glavni posao postao proganjanje i prebijanje studenata i građana koji protestuju protiv režima. Policajci vrlo dobro znaju da krše zakon kog moraju da se pridržavaju i krše zakletvu koju su položili.