Tramp došao u Peking po pomoć za rat sa Iranom. Dobio je hladan tuš

Kina je jedan od najbližih diplomatskih partnera Irana i najveći kupac njegove nafte, zbog čega je Vašington verovao da bi Si mogao da izvrši pritisak na Teheran da prihvati američke uslove za mir. Tramp je posle sastanka izjavio da je kineski predsednik ponudio pomoć u rešavanju sukoba, ali istovremeno nije bilo naznaka da je Kina spremna na konkretnije poteze protiv Irana.

Dodatnu konfuziju izazvala je izjava američkog državnog sekretara Marka Rubija, koji je rekao da SAD zapravo nisu ni tražile od Kine da posreduje u pregovorima sa Iranom. Time je ostalo nejasno koliko Vašington zaista računa na kinesku pomoć.

U zajedničkim saopštenjima nakon razgovora dve strane uglavnom su ponovile već poznate stavove. Bela kuća je navela da su se SAD i Kina složile da Ormuski moreuz mora ostati otvoren za međunarodni saobraćaj i da Iran ne sme da poseduje nuklearno oružje. Takođe je naglašeno da se Kina protivi militarizaciji tog strateškog prolaza i bilo kakvom uvođenju taksi za njegovu upotrebu.

Međutim, kineska strana nije pokazala znake da će odstupiti od svoje dosadašnje politike. Peking je i ranije pozivao na očuvanje slobodne plovidbe kroz Ormuski moreuz i isticao da podržava mirno rešavanje sukoba. U saopštenju kineskog Ministarstva spoljnih poslova nakon sastanka čak nije ni pomenuto pitanje mogućih taksi ili dodatnih pritisaka na Iran.

Tramp je delovao svestan da postoje granice američkog uticaja na Kinu kada je reč o Iranu. U intervjuu za Fox News rekao je da Si „ne dolazi sa oružjem“ i da se ponaša konstruktivno, ali nije tvrdio da će Kina zaista promeniti ponašanje Teherana.

Istovremeno, pojavile su se spekulacije da bi razgovori mogli da otvore prostor za novi energetski dogovor između SAD i Kine, uključujući veći kineski uvoz američke nafte. Ipak, za sada nema jasnih pokazatelja da bi susret Trampa i Sija mogao ozbiljnije da utiče na rat sa Iranom.

Analitičari ocenjuju da je Kina, uprkos pritiscima iz Vašingtona, uglavnom samo ponovila svoju dosadašnju poziciju – podršku stabilnosti, pozive na dijalog i protivljenje eskalaciji, bez otvorenog svrstavanja uz američke zahteve prema Iranu.