0
Bliži se kraj blistave, ali bolne karijere
Rafael Nadal neće igrati na njemu omiljenom Rolan Garosu ove godine, propustiće još nekoliko meseci zbog oporavka od povreda, a najavio je da će mu poslednja sezona u karijeri biti naredna.
Iako ta odluka nije zakucana, evidentno je da Rafino telo više ne može da podnese napore profesionalnog tenisera, iako je sam izjavio da je na sve druge načine spreman da se bori. Ta izjava podseća i na onu od Kobija Brajanta:
„Moje srce može da izdrži ritam, moj mozak može da podnese borbu, ali moje telo kaže da je vreme za rastanak“, rekao je svojevremeno Kobi.
PROČITAJTE JOŠ:
Isti slučaj je i sa Nadalom. Navikao nas je kroz karijeru da je veliki borac, da će na terenu uvek dati sve od sebe, ali da njegova igra zahteva veliku fizičku potrošnju, koja je tokom godina ostavila velike posledice.
Nije laž kada čujete da profesionlani sportisti posle karijera završe skoro kao invalidi, jer njihovo telo nikada ne može na pravi način da se oporavi od svih napora koje je pretrpelo.
Nadal je kroz karijeru imao oko 25-30 velikih povreda, zbog kojih će uskoro morati da završi karijeru i štafetu prepusti nekim mlađim teniskim nadama.
Poslednji turnir na kom je Rafa igrao bio je Australijan open, tamo je ispao u drugom kolu porazom od Mekenzija Mekdonalda. Videlo se još tada da se Španac muči na terenu, da se slabije kreće i da ne udara punom snagom, ali nije se baš naslućivala pauza od nekoliko meseci. Zapravo, još uvek ni ne znamo kada će se vratiti na teren, a teško je da će to biti pre sezone na betonu u drugom delu godine.
Tu se javlja i taj problem, što je Nadal nekolio nedelja trenirao na šljaci, dao je sve od sebe da se vrati za omiljene turnire, a sada će morati da menja i podlogu, što znači da treninzi i nisu bili baš od neke koristi, možda se može reći da su čak i štetili, jer se na njima previjao od bolova.
Poslednje dve povrede koje su kombinovano mučile Španca bile su u predelu kuka i abdomena. Praktično da ne postoji deo tela koji Nadal nije povređivao, što pokazuje i spisak povreda koji je dugačak kao spisak stanara u soliteru ili mesečni plan kupovine u supermarketu.
Nadalu su i pre 15 godina lekari predviđali da će karijeru završiti, a kakve su bile prognoze, dobro je da ga danas ne gledamo na štakama, mada se i to dešavalo prošle godine.
Rafa je neke od prvih povreda doživeo još 2003, a u protekle dve decenije su mu gotovo stalno stradala kolena. Više ga je mučilo desno, s kojim je šest puta imao problema, dok je sa levim to slučaj bio u dva navrata, ali u ranijoj fazi karijere. Lakat ga je prvi put mučio 2003. godine kada je propustio Rolan Garos.
Iste godine je osećao bolove u leđima na Australijan openu, za Olimpijske igre u Atini je imao povredu levog zgloba. U sezonama koje su usledile propuštao je svaki od četiri grend slema bar poneki put.
Tendinitis je bio problem 2006, dok je na Australijan openu 2007. mučio muku sa kukom i gluteusom. Bolovi u stopalu su te godine takođe postojali kao kočnica.
PROČITAJTE JOŠ:
US open 2009, pucanje mišića stomaka, a iste godine je zbog tendinitisa u kolenu propustio finale Dejvis kupa sa Argentinom.
Da mu Australija nije talična pokazalo se i 2010. godine kada je imao povredu tetive kvadricepsa u četvrtfinalu.
Pre 12 godina je zbog upale i traumatskog artritisa pauzirao tri meseca, zadnja loža ga je 2011. u Melburnu bolela tokom okršaja sa Rodžerom Federerom, dok je delimično pokidao tetivu patele levog kolena i oporavljao se sedam meseci.
Od tada do 2017. imao je i povredu zgloba i stomačni virus, posle čega su se vratile muke sa kolenom, mišićima stomaka, upale i poteškoće sa kostima.
Zbog njih je i dobar deo pretprošle godine pauzirao, ali se do sada skoro svaki put, po nepisanom pravilu, vraćao jači. Sada se očekuje da se vrati „samo“ za poslednji ples.
Kada bismo išli od glave do pete spisak povreda bi bio ovakav: desni ručni zglob, desna podlaktica, levo rame, levi lakat, levi ručni zglob, leđa (dvaput), abdomen (triput), kukovi (dvaput), butine (triput), desno koleno (šest puta), levo koleno (dvaput), zglobovi, levo stopalo (teško je reći koliko puta)…
Najveći problem jeste baš to levo stopalo. Tačnije, Nadal tu problem ima „samo“ sa jednom kosti koja je kasnije dovela do brojnih drugih povreda. Pričalo se da ima Miler-Vajsov sindrom koji dovodi do nekroze jedne kosti u stopalu. Ipak, ortopedi i danas sumnjaju da je to njegova tačna dijagnoza.
Problem sa stopalom svakako postoji i dalje, a Nadal je pronašao načine da ih „umiri“. Neretko je primao injekcije (kao tokom Rolan Garosa prošle godine), a ima i specijalno dizajnirane patike kako bi se pritisak podelio na ostatak stopala. To je dovelo do kompenzacije ostatka tela, pa je tako imao povrede kolena, ali i kuka koji ga muči od ove godine.
Kada pričamo samo o grend slemovima na kojima se Rafa nije pojavljivao zbog povreda ili je zbog istih morao da preda ili uz bolove gubio, spisak je takođe dug. Na Australijan openu problemi su se javljali u osam navrata, na Rolan Garosu pet, na Vimbldonu šest i na US Openu pet puta. Sveukupno 24 puta su ga povrede sprečavale da na grend slemovima bude najbolja verzija sebe.
Zvuči zaista neverovatno, zar ne?!
Nadalu sada preostaju meseci pripreme kako bi i poslednju sezonu u karijeri bio na visokom nivou, spreman da se takmiči sa novim nadama i biserima svetskog tenisa, ali i Novakom Đokovićem, svojim najvećim rivalom od kada je Rodžer Federer otišao u penziju.
Novak i Rafa trenutno imaju po 22 grend slem trofeja, izvesno je da će Nadal uskoro izgubiti korak za Srbinom, ali ranjenog lava nikada ne treba otpisivati prerano. U svakom slučaju, svaki ljubitelj tenisa se iskreno nada da će Rafin poslendji ples biti za pamćenje, da će teniska 2024. godina biti posebno emotivna, a da će odlazak u penziju biti veličanstven. Samo takav Nadal i zaslužuje, uprkos svemu.
BONUS VIDEO Đoković se izjednačio sa Nadalom
