1
Stvarno ima i pravo je osveženje videti iskrenu reakciju čoveka koji više ne mora da se suzdržava i trpi bilo koga.
Ako se neko u svetu tenisa dokazao, dokazao se Novak Đoković. Nik Kirjos je godinama spočitavao srpskom teniseru to što pokušava svima da se dopadne i zbog toga je govorio da ga Novak nervira.
PROČITAJTE JOŠ:
Znamo da su se stvari u njihovom odnosu promenile početkom 2022. godine, ali se odnos publike i velikog broja navijača prema srpskom teniseru nije promenio.
Teško je objasniti kako je Rodžer Federer godinama, sa svim usponima i padovima osvajao priznanje miljenika navijača, te kako je i Rafael Nadal bio u njegovoj senci i dobio je svoju nagradu tek kad se Rodžer povukao. Novak verovatno neće nikada i više mu ni ne treba.
Janik Siner je dobio priznanje za miljenika navijača za ovu godinu i u redu, to je nešto o čemu se ne može raspravljati, jer o ukusima ne vredi raspravljati, zar ne?
Ali ako se o ukusima ne raspravlja, šta ćemo onda sa rezultatima? Upravo to je ono što je Đoković shvatio pre koju godinu kad je prestao da pokušava da „ide uz dlaku“ navijačima koji su uporno odbijali da ga prihvate.
Shvatio je da može da jednostavno poobara sve rekorde i da onda nema šta kome da se sviđa ili ne – jednostavno neće moći da mu priznaju da nije najbolji.
E, ali ako njega sve više ljudi gleda kao GOAT-a (najveći svih vremena prim. aut), šta je sa Goranom Ivaniševićem? Ivanišević je već skoro pola decenije tu uz Đokovića i bio je deo tima uz čoveka koji u tridesetim godinama pravi i dalje čuda na terenu.
Umesto da i on dobije priznanje shodno ulozi, a ona se kreće od toga da koriguje Đokovića na terenu, pa do toga da povremeno mora da bude upijač za njegove besne poglede i verbalne izlive.
Sve to Ivaniševiću za sada niko nije uračunao jer očito da ni Novakove tri grend slem titule nisu bile dovoljne da Goran dobije priznanje za najboljeg trenera godine.
Pogađate, to priznanje je otišlo trenerima Janika Sinera, Darenu Kejhilu i Simoneu Vanociju. I Novak zbog toga nije nimalo bio srećan. Za razliku od nekih ranijih godina svoje karijere, sada nije imao nameru ni da ćuti. Jeste prvo čestitao Simoneu i Darenu, ali…
„Gorane, pretpostavljam da moramo da osvojimo sva četiri grend slema da bi ti možda (samo možda) bio uzet u obzir za trenera godine. To što smo stigli do prvog mesta ATP liste na kraju godine, što smo osvojili tri grend slema i Završni masters u Torinu i što smo ispisali istoriju ovog sporta nije bilo dovoljno, moj dragi treneru“, napisao je Đoković.
Ironija se oseća odavde do Meseca i to s punim pravom. Prvi razlog što Novak može da bude besan zbog takvog izbora je veći broj titula od Sinera.
Janik je uzeo četiri, Novak sedam. Drugi stvar je što je Đoković osvajao značajnije titule. I sam je rekao da je reč o tri grend slema.
Čovek je sa 36 godina igrao i u finalu četvrtog, a i na Vimbldonu je za jednu ili dve loptice ostao bez „kalendarskog slema“.
Pa sve i da je najveći fanatik u univerzumu, imao bi dane kad mu nije bilo ni do čega i kad je upravo taj Ivanišević morao da bude faktor koji gura napred i sugeriše.
Sećamo se da Rodžer Federer u jednom periodu kad se već naosvajao titula nije imao trenera. Tačno je da takvoj klasi tenisera u nekom trenutku prestane da treba trener, jer su kvalitetom nadmašili sve, ali opet se vraćamo na onaj faktor volje.
Novak je toliko visoko postavio lestvicu, pa treći razlog zašto može da bude ljut jeste to što se od njega „po difoltu“ očekuje da osvaja sve živo i onda kad to uradi, neko tamo u ATP-u samo slegne ramenima i kaže: „Aha, ok“.
Za to vreme Siner pobedi Novaka dvaput u desetak dana, jednom u grupi u Torinu, drugi put u singl meču u polufinalu Dejvis kupa i odmah su njegovi treneri čudotvorci?!
Pa dajte, ljudi, da se ne šalimo. Jeste Italijan pokazao zrelost kakvu do sada nije pokazivao, tačno je i da je pokazao da u nekim napetim trenucima može da se vadi kako samo Đoković ume, ali svejedno ne treba praviti cirkus zbog toga što se od različitih tenisera očekuju različite stvari na ATP turu.
Uostalom, nagrada za najboljeg trenera može da se ospori i zbog toga što ATP nema gotovo nikakav uvid u to šta Novak i Goran konkretno rade na treninzima. Skoro ništa – osim rezultata.
A kad se na sto stave Beč, Peking, masters u Kanadi i Monpelje, a sa druge strane Australijan open, Rolan Garos, US open, Završni masters, masters u Parizu, Sinsinati i Adelejd, stvari budu prilično jasne.
Zanimljivo je da je za sve ovo vreme u poslednjih pet godina samo jedan Novakov trener dobio nagradu za najboljeg i to je bio Marijan Vajda 2018. godine.
Ista ona godina kad se Novak na velika vrata vratio vrhunskom tenisu posle godinu i po dana posrtanja i krize. Pa svejedno, da li je to nagrada za „kambek“ (povratak prim. aut) godine, uspon godine ili za trenera godine?
Ako se gleda po tome ko je najviše napredovao, onda Sinerovi treneri mogu da uđu u tu priču. Ovako, teška posla. Posebno zato što je baš ove godine Đoković oborio rekord po broju grend slemova i dogurao do 24. titule.
Što je ostao na vrhu ATP liste preko 400 nedelja i ostaje na kraju 2023, što je podebljao rekord po broju mastersa i što je uzeo i rekordni sedmi trofej sa ATP finala.
A ako ni sve to nije dovoljno, već su bitnije dve tesne pobede u desetak dana, u jednom rezultatski ne toliko bitnom, ali i jednom prelomnom meču, onda u redu.
Neka je nagrada kod Sinerovih trenera, a Đoković će verovatno dobiti samo više goriva da zaista uradi ono što je naumio i već nagovestio posle titule u Torinu. Pa da se podsetimo njegovih reči…
„Pa mogu da osvojim sva četiri slema i zlato na Olimpijskim igrama. Ambicije se ne menjaju ni za sledeću godinu, imam želju, posvećenost, telo me odlično sluša, imam sjajan tim ljudi oko sebe, motivaciju za najveće turnire. Imam inspiraciju da idem dalje. Ljudi ne vide sve šta radimo iza terena, motivacija je tu, sledeće godine su tu i Olimpijske igre. Ne znam da li će sledeća da bude dobra kao ova, ali ću zadržati takav mentalitet i svežinu uma“.
BONUS VIDEO: Siner slavio protiv Đokovića u jednom od mečeva godine
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
