0
Novak Đoković i Endi Mari stavili su tačku na višemesečnu saradnju, koja baš i nije prošla onako kako su se mnogi nadali.
Od početka godine je Endi bio na funkciji prvog trenera Đokovića i trebalo je da donese „novu krv“, pomogne u taktičkom smislu i jednostavno bude neko na koga će Novak moći da se osloni na svakom turniru, pre svega kroz savete na terenu.
Prvi zajednički turnir bio je ohrabrujuć, pošto je Novak stigao do polufinala Australijan opena pobedivši Karlosa Alkaraza u četvrtfinalu posle preokreta sa 3:1 u setovima.
Odmah se videlo da sa Marijem ima dobru komunikaciju, da se Britanac zaista uneo u posao i posvetio se maksimalno u Melburnu, ali problemi su brzo došli.
PROČITAJTE JOŠ:
Postalo je jasno da Britanac neće moći stalno da putuje sa Đokovićem i bodri ga baš na svakom turniru, što se pokazalo kao problematično. Novak je nakon oporavka od povrede izgubio već na startu Dohe, a još gore je odigrao u Indijan Velsu.
Marijeva uloga došla je do izražaja u Majamiju, gde je srpski teniser sjajno servirao i bez izgubljenog seta je slavio na pet mečeva, te došao do finala. Činilo se da je Novak na pragu osvajanja jubilarne 100. titule, ali je Jakub Menšik oduševio iskrene ljubitelje tenisa i savladao najboljeg ikada u finalu, u dva taj-brejka.
I taman kada smo mislili da će Đoković i Mari na šljaci uspeti da dostignu vrhunac zajedničkog rada ili makar budu blizu njega, dogodio se neprijatni šok. Novak je izgubio na startu Monte Karla od Alehandra Tabila sa 2:0, a onda ga je u Madridu porazio Mateo Arnaldi, takođe na startu (2:0).
Bio je to ujedno i poslednji zajednički turnir za Novaka i Endija, nije prošao slavno, ali su mnogi očekivali da će nastaviti da rade makar do kraja Rolan Garosa ili Vimbldona, kako je to i bilo najavljeno.
Međutim, tokom Mastersa u Rimu, koji je Đoković namerno propustio, stigle su vesti da je došlo do rastanka. Koji su razlozi za takvu odluku, još uvek ostaje misterija, mada je verovatno veliki uticaj imalo to što Mari nije putovao stalno sa Đokovićem i samim tim je saradnja otežana.
Novak će uskoro napuniti 38 godina (22. maja mu je rođendan), jasno je da mu nije ostalo još mnogo profesionalnog tenisa u rukama i nogama, iako verovatno ni on sam ne zna kada će tačno završiti karijeru.
I dalje opstaje među najboljih 10 na svetu, ali je više nego jasno da od rastanka sa Goranom Ivaniševićem nema mira. Pokušao je Novak prošle godine bez stalnog trenera, nekoliko turnira sa njim je bio Nenad Zimonjić, dok je na Olimpijskim igrama uz njega bio Viktor Troicki.
PROČITAJTE JOŠ:
Čak je i brat Marko pomagao na nekim turnirima, pa i na Olimpijskim igrama.
Redovno je uz Novaka i Boris Bošnjaković, koji je i sada deo tima, ali teško je očekivati da će on do kraja karijere biti prva opcija za mesto glavnog trenera, uz dužno poštovanje i sve kvalitete koje poseduje.
Džim Kurijer, nekada prvi teniser sveta, mišljenja je da Novaku nije potreban trener, koliko motivacija, mada iskreno ne vidim kako Đoković može do vrhunskih rezultata i kontinuiteta na najvišem nivou bez ozbiljnog trenera, koji će mu se maksimalno posvetiti.
Da li se sećate kako je izgledala saradnja Đokovića i Ivaniševića?
Nećemo ići mnogo u prošlost i pričati o nekim drugim Novakovim trenerima, već je dovoljno da se prisetimo samo kako je funkcionisao sa Ivaniševićem.
Goran je skoro uvek bio uz njega, stalno su bili zajedno, putovali na sve turnire i Novak je pod njegovim vođstvom briljirao i dominirao u 2023. godini, koja mu je jedna od tri najbolje u karijeri (2011. i 2025).
Značajno je Đoković unapredio servis pod vođstvom Ivaniševića, koji je znao kako da ga savetuje na tom, ali i na mnogo drugih planova, a bio je izuzetno prisutan i tokom mečeva, što je u današnjem tenisu izuzetno važno.
Sada Novak bez baš kvalitetnog servisa teško dobija mečeva ili ih gubi, što se lako može zaključiti poređenjem njegovog nastupa u Majamiju i na nekim drugim turnirima ove godine.
PROČITAJTE JOŠ:
Ivanišević je sam mnogo puta isticao da misli da samo Balkanac može da trenira Balkanca. To možda nije tako u sto odsto slučajeva, ali i te kako ima smisla.
Setimo se koliko je puta Ivanišević morao da istrpi Novakove hirove, dranje i nerviranje na terenu, koliko je puta morao da pronađe koristan savet i usmeri Đokovića ka pozitivnoj strani i pobedi.
Srpski teniser voli posvećenost radu, disciplinu i kontinuitet, pa bih rekao da mu je u ovom trenutku najbolje da pronađe nekog s kim bi ponovo mogao da pronađe mir i uđe u seriju zajedničkih turnira.
Takva saradnja mogla bi da urodi plodom na duže staze, a Novak nema mnogo prostora i vremena za promašaje i pucnje u prazno. Niko godinama nije pobegao. Saradnja Marija i Đokovića jeste istorijska, ali evo, pokazalo se da nije za duge staze.
Sada je potrebno novo osveženje, nova krv, nova motivacija… Potrebno je da Đoković probudi vatru u sebi, koju očigledno i dalje ima, ali i nove načine kako da se suoči sa mlađim teniserima koji su nikad spremniji i naloženiji u nameri da „skinu“ najboljeg ikada.
Janik Siner je prvi razbio tu Novakovu auru nepobedivosti, i Karlos Alkaraz mu je naneo neke bolne poraze, ali Đoković je i dalje tu i sada mu je potreban mudar potez u odabiru trenera.
Nema sumnje da Novak ima dovoljno znanja i sam sebe da vodi, ali mnogo je lakše kad pored sebe imate trenera, koji sa strane mnogo bolje vidi neke „stvari“ i detalje na koje može da utiče i koje mogu da se poprave.
Teško je očekivati da će Đoković za turnir u Ženevi dogovoriti neku novu saradnju, a male su verovatnoće i da će nas iznenaditi za Rolan Garos. Ipak, već do Vimbldona bi mogao dobro da razmisli šta mu je potrebno i u kom smeru želi da krene.
Ivanišević je slobodan, jer više nije trener Elene Ribakine, pa mnogi sanjaju da se saradnja dva Balkanca obnovi.
Kako nas je Novak iznenadio sa Marijem, možda slično uradi sa na primer Huanom Martinom del Potrom, koji mu je dugogodišnji prijatelj, ali zaista je teško očekivati nešto tako.
U prošlosti se pominjao i Bred Gilbert kao moguća opcija, čak se i Džimi Konors našao u priči, a bilo je još mnogo kandidata.
Đokoviću je potreban neko ko je iskusan i posvećen, bitno je da bude elokventan i spreman da pomogne taktički tokom meča, ali i da zna da kontroliše emocije, baš kao Ivanišević. Uz to, sada je Novaku potreban i neko ko će ga motivisati nakon svih uspeha u karijeri, ali i neuspeha u proteklih godinu i po dana.
