0
Da je ishod bio drugačiji crvena oprema bi odmah bila proglašena za ukletu. Ovako je put započet teško, "na kurblu", ali uspešno.
Novak Đoković je neočekivano teško uspeo da savlada Ivana Gahova (ukoliko vam to ime nije bilo poznato do pre dva dana ne brinite previše) sa 7:6(5), 6:2. I na tom meču su se savršeno videla dva lica u igri srpskog tenisera.
Najbolji na svetu ima brzinu više u odnosu na sve ostale, ali je paljenje ponekad problematično. Pogotovo kada se stigne na kamen Monaka.
PROČITAJTE JOŠ
Gahov koji je neposredno pre Monaka i tri pobede zaredom (dve u kvalifikacija i jednu nad Mekenzijem Mekdonaldom) osvojio i čelendžer u Đeroni i možda je igrao svoj najbolji tenis u karijeri.
Barem je to tvrdio Đoković u toku meča, dok je levoruki ruski div brisao linije centralnog terena u Monte Karlu.
„Kako svi protiv mene proigraju, kako?“, pitao se Đoković, a nakon toga usledile su i psovke. Nimalo neočekivano u trenucima kada je sve suviše mirno, Novak pokušava da probudi emocije u sebi. Kada je jednom uspeo da raspali taj takmičarski požar u grudima, vezao je četiri gema zaredom. To su ujedno bili i poslednji gemovi na susretu jer je sve bilo ekspresno gotovo. U ta četiri gema se videla razlika između prvog tenisera sveta i onog koji je 198, videla se razlika između idola i idolopoklonika.
Bio je posle meča zbunjen Đoković nije znao na kom jeziku očekuju da priča. Nije to ništa čudno nakon pravog rolerkostera emocija i potencijalnog novog stresa zbog ranog ispadanja iz Monte Karla (nije prošao četvrtfinale još od titule 2015. godine) sve je u glavi za trenutak bilo zamućeno.
Morao je da se usesredi na ono što ga čeka – prosto rečeno Luka Nardi ili Lorenco Museti. Jedan od dva italijanska šljakaša će mu izaći na crtu. Dok ne svane četvrtak u Monaku ostaje nam da preispitamo ono što smo videli juče. Đoković je poslao jednu lošu vest, hajde da to najpre izbacimo iz sebe.
I dalje mu je potrebno dosta vremena da se navikne na šljaku i da svoju igru prilagodi. Iako je ove godine dobio i neočekivano mnogo dana za pripremu (tri nedelje) to ipak nije bilo ono pravo.
Šuškalo se o tome zbog čega zapravo toliko loše počinje sezonu na šljaci, a sada je i sam govorio kada je objašnjavao „da je sve škripalo u igri“.
„Mogu da govorim samo u svoje ime, šljaka je za mene uvek bila najizazovnija podloga da se prilagodim, da uđem u ritam. Istorijski kroz karijeru mi je bila potrebna jedna ili dve nedelje turnira da zaista počnem da igram onako kako želim. Ove godine sam trenirao tri nedelje i osećao sam se dobro tokom poena na treningu, ali je drugačije kada igrate meč pogotovo što je danas bilo vetrovito, pa nije bilo lako pronaći ritam, da lepo pogodite loptu, da lepo izbacite loptu pri servisu, igrao sam sa levorukim igračem koji nije imao mnogo toga da izgubi. Sve te stvari su faktor u igri i načinu na koji se osećate na terenu. Drago mi je da sam prevazišao prvi korak jer se nadam da će biti bolje i lakše od sad nadalje“, poručio je Đoković.
Zatim je pojasnio zbog čega mu je zapravo potrebno toliko vremena da se prilagodi podlozi.
„Takva je moja igra, ne znam. Možda je za neke druge momke sve to prirodnije, pretpostavljam da im je lakše da se prilagode na podlogu, kretanje, udaranje lopte i nalaženje ritma prilikom udaraca. Ne znam… Meni treba više vremena nego drugim momcima. Tako je kako je, kao što je uvek bilo.“
Zatim je pojasnio da nije bio zaista anksiozan.
„Naravno da je mentalitet kroz čitavu moju karijeru bio da budem bolje iz godine u godinu, da svaki put kada izađem na teren imam prave ciljeve na kojima radim koji će unaprediti moju igru, ali to je način na koji se osećam na terenu. Sa šljakom je drugačije nego sa ostalim podlogama. Potrebno je više vremena. Mečevi su ono što mi je potrebno. Poeni na treningu mogu da pomognu, ali ništa ne pomaže kao zvanični meč. Zato se nadam da ću imati što više mečeva ove sedmice“, poručio je Đoković.
E sad, perfekcionista kao Đoković će uvek prećutati i neke dobre stvari ili posebno naglasiti jedan detalj da sakrije nešto drugo. Sve ovo nije ništa neuobičajeno, ali je i te kako jasno da Novak želi da nastavi teror na ATP turu. Da bi to uradio mora da utera strah u kosti rivalima. Da bi to uradio vodi se krilaticom sadašnjem trenutka. Za Stiv Džobsa je „Epl“ bio dobar koliko sledeći proizvod, za Volta Diznija je firma bila dovoljno dobra koliko sledeći film. Za Novaka je dobar koliko je dobar na sledećem meču. Na svakom sledećem želi da uplaši rivale.
I činjenica da ta vatra postoji raduje sve navijače. Neki su došli u kostimima koze (GOAT) sa Novakovim maskama, drugi su prešli pola sveta da bi bili uz njega, drugi su čekali pored televizora taj meč u vreme ručka.
I svi oni su videli tu dobru vest. Đoković nije ličio na sebe, igrao je očajno, a uspeo je da „iscedi“ prvi set. Još jednom je na momente bio lošiji igrač, kako je i sam to definisao tokom godina, a ipak je slavio. E, to je odlika velikih šampiona. Baš kao ono čudesno buđenje na 2:2 u drugom setu.
Odjednom je došao taj pravi osećaj koji je tražio više od 70 minuta u prvom setu i onda je sve bilo odrađivanje posla. Nije više bilo toliko tenzije, a na kraju ga je nagradio sam rival.
Gahov je došao na mrežu i poklonio mu se.
Bilo mi je zadovoljstvo, čoveče, igrao si sjajno“, čestitao mu je Đoković na mreži posle čega je Gahov uzvratio pohvalom.
„Ti si najbolji, nadam se da ću igrati još mečeva protiv tebe“, rekao je 26-godišnji Rus, dok su na tribinama Đokovićeva deca, Stefan i Tara slavili trijumf.
Novak mora da bude oprezan, tokom karijere je naučio da ume da se namuči kada prvi put igra protiv nekih igrača (pre meča sa Rusom je gledao samo kratak video sa meča sa Mekdonaldom), ali ni sledeće kolo neće biti šetnja po parku.
Stigao je motivisan, preživeo je upozorenje broj 1. Sada nivo mora da bude značajno bolji. I on sam veruje da je najgore iza njega.
BONUS VIDEO Gahov ozbiljno oznojio Đokovića
