Sedam puta vijorila se srpska zastava: Od Indijan do Serbian Velsa

Tenis 22. mar. 202021:42 > 21:58
Podeli:
Foto: EPA/PAUL BUCK

Indijan Vels, Riversajd okrug, Koačela dolina, Kalifornija. Nekad obična tačka u Kalifornijskoj pustinji, danas raj za 5.000 bogataša i dom najomiljenijeg masters turnira među igračima.

Ove godine, poznato je, nije se igralo. Epidemija koronavirusa zaustavila je tenis i u ovom delu Amerike. Iako se to činilo nezamislivim, iako je najavljivano da će biti strogih mera predostrožnosti, razum je pobedio i turnira nema.

Ono zbog čega svi, a ponajviše ljubitelji tenisa i sami igrači žale je što barem 12 meseci, ako se kojim čudom datum turnira ne pomeri za neki drugi u ovoj godini, neće biti prilike da svi uživaju u njegovim čarima.

Indijan Vels nije običan turnir. Ne zovu ga uzalud petim grend slemom iako on to po svim parametrima nije. On je oduvek bio nešto između grend slema i mastersa, ili čak i više od toga. Turnir sa šmekom, šarmom, istorijom.

„INDIJANSKO DOBRO“

Ako bismo bukvalno prekopavali po prošlosti i istoriji samog mesta, došli bismo do sredine 19. veka kada su se na jednoj tački u južnom delu Kalifornijske pustinje nastanili tamošnji starosedeoci, Indijanci. Osnovali selo, načinili pravi mali raj u pustinji.

Zlatna groznica je ubrzo uzela svoj danak, zlato na reci Kolorado privuklo je mnoge tragače, i eto, probijena je i pruga od Los Anđelesa ka planinama, a Indijan Vels je postao važna usputna stanica. I tako je mesto počelo da se razvija, Indijanci su otišli, na njihovo mesto došle bogate američke porodice.

Sve do danas, mesto makar populaciono, nije ništa značajno. Procenjuje se da sada nema više od 5.500 stanovnika. Ali imalo je sreću da u tom delu Amerike živi nekoliko entuzijasta, među kojima je i Portorikanac, Čarli Pasarel, nekada 11. igrač sveta. Rodonačelnik i osnivač teniskog turnira u Indijan Velsu.

Foto: EPA/JOHN G. MABANGLO

ČARLIJEV SAN

Pre tačno 40 godina, bio je to mali, običan turnir kojeg su u ATP želeli da izbrišu iz kalendara, ili ga prodaju, kompaniji “Dizni” i presele ga na Floridu. Pasarel, koji se ranije igrački penzionisao, bio je član ATP borda direktora i založio se da turnir ostane u dolini Koačela, pronašao sponzore i ostalo je – istorija.

Da, igralo se tamo do 1976. i prve titule Džimija Konorsa, ali je turnir upao u krizu 1980. kada ga nije ni bilo. Padale su i jake kiše u tom periodu, i sve je otkazano.

Onda je nešto što je te 1981. počelo kao turnir na terenima “La Kvinta hotela” u obližnoj La Kvinti, preraslo je u turnir koji sada godišnje poseti više od pola miliona posetilaca i ljubitelja tenisa.

Imao je turnir svoje krize, velike i male, sredinom osamdesetih je bilo govora da će ga prodati drugim partnerima u Kaliforniji i izmestiti, ali se to srećom nije dogodilo.

Uz pomoć ugovora sa IMG-om, izgrađen je fantastičan stadion sa 16.100 mesta,  20 novih terena na novom, iznajmljenom zemljištu, prateći objekti, hoteli. Indijan Vels je krenuo u nezadrživ rast.

Sada, na 360.000 kvadratnih metara prostora postoji ukupno 29 terena, drugi teniski stadion po veličini na svetu, čak i dva terena sa posebnom zelenom vrstom šljake iako se tamo igra na betonu.

Iako je posle smrti tada ključnog čoveka IMG-, Marka Mekormaka 2006. postojala opasnost da turnir izgubi finansijere, to se nije dogodilo.

U pomoć su priskočili brojni investitori, među njima i takva teniska imena kakva su Kris Evert, Bili Džin King, Pit Sampras, otkupili su 50 odsto akcija i sačuvali turnir u Indijan Velsu.

A onda je vlasnik kompanije “Orakl”, prebogati Lari Elison ušao u biznis u decembru 2009. godine, plativši 100 miliona dolara. I napravio je zaista pravi raj u pustinji.

Ko dolazi u Indijan Vels ako mestašce ima cirka 5.500 duša? Kakav je to magnet za sve da gledaju prebacivanje žute loptice u pustinjskim uslovima?

Foto: EPA/MICHAEL NELSON

JEDINSTVEN PRIZOR „PETOG GREND SLEMA“

Kada igrate u Indijan Velsu, pogled je takav da, gde god da se okrenete, vidite one prelepe vence planina u pozadini. Klima je idealna za tenis, sve je tu, nadohvat ruke, a interakcija između tenisera i publike je jača nego bilo gde.

Igrači prosto obožavaju ovaj turnir, na njemu je prava porodična atmosfera, i niko se ne ljuti ako neko kasni sa sedanjem na mesto pre započinjanja poena.

Nije kao US Open, a nije kao ni mnogi drugi veliki turniri. Za Indijan Vels kažu da je to takmičenje na kojem bez ikakvih problema možete u bočicu vode nalijete tekile po želji i da pijuckate ceo dan. Osvežava u pustinjskim uslovima, provereno.

Godinama unazad, dobija nagradu za omiljeni turnir igrača na ATP turu, a i devojke su počele da se takmiče zajedno sa kolegama od 1989. godine. Do tada, bio je to isključivo ATP turnir.

Indijan Vels je u mnogo čemu bio prvi, na njemu je prvo instalirano “oko sokolovo” od svih masters turnira, a po mnogim drugim stvarima prednjači u odnosu na ostale.

Toliko da godinama unazad postoji apel da to postane “pet grend slem”. Ili barem ljudi iz navike kažu, iz pijeteta prema turniru.

Rejmond Mur, bivši igrač i blizak prijatelj Pasarela, dugogodišnji direktor takmičenja, rekao je svojevremeno da se nada da Indijan Vels neće postati grend slem.

“Po mom mišljenju, ovo nikad neće biti peti grend slem. I samo to što smo pomenuti u tom društvu stogodišnjaka je kompliment za nas i srećni smo i sa time”, rekao je Mur.

Čak i danas na teniskim forumima imate rasprave o tome kakav status treba da ima Indijan Velsu, uz Majami. Brojni su oni koji veruju da bi bilo pravedno da budu nešto više od mastersa i da se za trijumf na njemu dobija minimum 1.250, a maksimum 1.500 poena.

Da li će Indijan Vels dobiti status između grend slema i masters turnira? Vreme će pokazati.

Foto: REUTERS/Danny Moloshok

SERBIAN VELS

U poslednjih 13 godina, Indijan Vels je donosio mnogo radosti i srpskim ljubiteljima tenisa i možda i zbog toga je šteta što nismo videli takmičenje ove godine.

Novak Đoković je 2008. u finalu pobedio Mardija Fiša, potom je slavio protiv Rafaela Nadala (2011.), Rodžera Federera (2014. i 2015.), Miloša Raonića 2016. godine.

Pet Novakovih titula, ali i naše devojke su osetile slast trijumfa na istom mestu. Ana Ivanović 2008. protiv Svetlane Kuznjecove, Jelena Janković dve godine kasnije protiv Karoline Voznjacki.

Sedam puta srpska zastava vijorila se na kristalno čistom nebu iznad stadiona u Indijan Velsu. Ko garantuje da ne bi ponovo i ove 2020. da je to bilo moguće?