FOTO Ovde je snimanje zabranjeno: U tunelu "Rod Lejvera" sa Novakom i zakazana insomnija

WINNERBET vam donosi najzanimljivije vesti direktno iz Melburna.

Novak Đoković je savladao Janika Sinera sa 3:6, 6:3, 4:6, 6:4, 6:4 nešto pre dva ujutru po vremenu u Melburnu i tako izborio novo, 38. grend slem finale. Čak 11 na Australijan openu, a nijednom u prethodnih 10 navrata nije izgubio.

Ipak, ovog puta je sve moralo da bude drugačiji, protokoli su bili toliko drugačiji da su nam se na kraju zvanično zahvalili porukom što smo ispoštovali sve lude smernice.

Pozvali su nas i krenuli smo onamo gde nam je inače zabranjen pristup. Starije kolege su već počele da pričaju da je to mesto gde igrači provode vreme i gde su, nekada ranije, imali pristup, te da je sve znatno drugačije.

Ogromna ogledala i LED paneli poput onih na samom izlasku na "Rod Lejver" nisu bili nikakva slučajnost. Zidovi su ukrašeni fotografijama velikih šampiona koji su osvajali trofeje, a centralno mesto sobe za intervjue zauzima ogromna fotografija Monike Seleš.

Jednog dana će morati da daju posebno mesto Đokoviću.

Našao sam se sa ostalim srpskim kolegama baš na tom mestu. Imao sam priliku da ranije išetam na "Margeret Kort" i da se slikam i dodirnem beton, ali je ovo prvi put da sam barem delimično prošao put Novaka Đokovića.

Saopšteno je najpre da će biti samo konferencija na srpskom, a onda je odlučeno da, ipak, bude i ona za strane medije. Pitate se zbog čega je to urađeno baš tamo? Đoković je odlučio da mu je prioritet svih prioriteta oporavak, sasvim očekivano, pa nije želeo da gubi vreme na odlazak u salu za konferencije.

To nije bilo ništa neobično, nikada neću zaboraviti kako je na US Openu 2023. godine posle preokreta protiv Lasla Đera tražio od novinara da se pojave ispred svlačionice.

Nismo mogli da kucamo, jedan kolega je uspeo da se snađe i da na nekim improvizovanim kolicima iskuca za sve nas ono što je Đoković pričao na engleskom, a onda je usledio srpski deo.

Potrudili smo se da zaklonimo kamerama prilaz jer je ovo bio onaj čisto patriotski momenat uživanja u velikom uspehu.

Novak je sedeo na stolici ispred nas, bilo mu je pomalo i neprijatno jer izgleda kao da smo ga gledali sa visine, ali je to samo posledica situacije u kojoj smo se našli. Bio je spreman da se nasmeje i našali, očigledno preponosan na ono što je upravo uradio.

Isijavalo je to samopouzdanje iz njega i na samom terenu. Sredinom trećeg seta kada je spasao prvu od tri vezane klimao je glavom kao da je meč gotov, kao da oseća da Siner ne može da ga ugrozi.

Gledao je ka Borisu Bošnjakoviću, stavio je prst na nos i pokazivao mu da ćuti. Sve je pod kontrolom, neka se opusti i uživa u vožnji. Dugo to nisam video.

Kada sam napokon završio posao bilo je gotovo pola 4, morao sam da napišem još dva teksta pre nego što sam zaspao. Bilo je pola 6 ujutru, a tri sata kasnije sam već bio u patikama i na putu da gledam Aleksandru Krunić koja je sa Anom Danilinom napadala titulu - jedinu koja nedostaje srpskom tenisu.