Ovo nije bilo na TV: Novaka ste proterali iz Srbije, a klanja mu se čitava planeta

WINNERBET vam donosi najzanimljivije vesti direktno iz Melburna.

Kada je Đoković izgubio prva tri gema za osam minuta, već su se mogli čuti komentari kolega da bi ovo moglo da bude ekspresnih dva sata i da barem nećemo zaglaviti.

Kako mi je samo bilo drago što smo zaglavili, pa i ovaj tekst vam pišem u 04.25 po vremenu u Melburnu. Zato što sam hteo da vam što je življe moguće prikažem ono što se dešavalo na tribinama.

I da ne ulazimo u to kako je pedantno SNS radio na tome da protera Đokovića iz zemlje i onda ga kaznio ultimativnom kaznom antičkog doba - izgnanstvom. Samo što Đoković ne da nije uradio, već je bio uvek potpuna suprotnost ideje da je izdao bilo koga, niti državu, niti ideale, niti samog sebe i bližnje. Sve ono što će baciti pod voz prvom prilikom oni koji žive da bi se o nekoga ili o nešto okoristili.

I dok u Srbiji mnogi žure da ga pošalju u penziju u svetu ljudi uživaju u svakom njegovom udarcu, trenutku i potezu na terenu.

Sedam ili osam puta su ljudi skandirali "Novak" tako glasno da se huk sa "Rod Lejvera" prolomio barem kilometar daleko.

Ljudi, Indijci su držali zastavu Srbije zbog Novaka. Dva Poljaka su obučeni u "kečap" i "senf" urlali na svaki Novakov potez i dali domaći i onim najvatrenijim Novakovim pristalicama.

Gledao sam po tribini i video ljude gotovo omađijane, želeli su i oni da budu deo besmrtnosti koju je doneo ovaj epski meč između Đokovića i Janika Sinera.

Bio sam pre toga 5 sati i 27 minuta i gledao meč Karlosa Alkaraza i Aleksandera Zvereva u kom je Španac slavio posle pet setova i nakon što je nekako uspeo da vrati brejk zaostatka u petom setu.

Alkaraz je tinejdžerska senzacija, vunderkind i neverovatan igrač, ali je Đoković i dalje neponovljiv.

Ljudi žele da se uz njega ogrebu o deo večnosti i to su uradili večeras. Svi oni će ostati zauvek u tom trenutku. Gledao sam kako ljudi doslovno čupaju kosu, Italijane kojima se vraća fleš nekih prošlih vremena i perioda pre decembra 2023. godine.

Bila je ovo pobeda koja je zauvek betonirala Novakovo nasleđe kao najvećeg ikada, a navijači su to znali da isprate. Udarali su se, štipali, zgrčeno pritiskali zastave uz lice, a rukama zaklanjali oči...

Ipak, momenti čiste virtuoznosti su zasenili sve.

Virtuoz ne zna za naciolnost, a remek-delo nema rok trajanja.

Novak je još jednom ispisao ime u večnosti.