Uroš Stevanović - od zamene za Dejana Savića do čoveka koji srpski vaterpolo vodi ka nekim novim visinama

Zbog čega je to "nemoguća misija"?

Da bi lakše shvatili, vratićemo se na 18. oktobar 2022. godine i informaciju koja je šokirala čitav vaterpolo svet - Dejan Savić je, nakon debakla na Evropskom prvenstvu u Splitu i zauzetog devetog mesta, prvog dana oktobra napustio klupu selekcije sa kojom je osvojio bukvalno sve što se osvojiti moglo.

No, bilo je jasno da ne može dalje, a doneta je odluka da umesto njega kormilo "delfina" preuzme Uroš Stevanović.

Dotadašnji pomoćnik Saviću na klupi Srbije, Stevanović je široj javnosti postao poznat kao trener Radničkog iz Kragujevca koji je sa Kragujevčanima napravio ogromne uspehe, igrao i finale Lige šampiona, gde je 2014. bolja blila ekipa Barselonete.

Uspeo je i da sa Kragujevčanima osvoji titulu prvaka Jadranske lige, ali je provejavalo pitanje - koliko može tamo gde se zapravo računa za mnoge ljubitelje vaterpola?

Jer, čast klupskim uspesima, ovaj sport najviše pažnje privlači na reprezentativnom nivou, iako (nažalost) mnogi navijači počinju da prate tek od četvrtfinala nekog od tri velika takmičenja - Evropskog prvenstva, Svetskog prvenstva ili Olimpijskih igara.

To, naravno, važi za sve ostale zemlje. U Srbiji, uprkos tome što i ovde navijači prate tu "četvrtfinale" formulu, pritisak na ekipu je ogroman. Ako se sve to stavi u kontekst trenutka u kom je Stevanović seo na klupu Srbije - zamenio najuspešnijeg trenera u istoriji domaćeg sporta (četiri vezana evropska zlata, dva olimpijska, jedna titula prvaka sveta...)

I nije izgledalo previše dobro po Stevanovića, jednostavno nešto nije štimalo u igri Srbije, pa je na Svetskom prvenstvu u Fukuoki Srbija zauzela četvrto mesto, potom 2024. u Dohi šesto, a godinu dana kasnije u Singapuru opet četvrto, dok je na Evropskom prvenstvu u Dubrovniku i Zagrebu reprezentacija Srbije bila sedma.

Ali, u sve to se udenuo odlazak u Pariz na Olimpijske igre i već nokautirani gigant svetskog vaterpola je poput feniksa ustao iz sopstvenog pepela, nakon sporijeg početka ubacio u brzinu iznad i počeo da melje rivale.

Nakon Pariza ipak Singapur je malo razočarao ljubitelje ovog sporta, no i u Indoneziji je bilo jasno da igra Srbije polako ali sigurno dobija obrise onoga kako bi Stevanović to želeo da izgleda.

A prava "eksplozija" usledila je gotovo savršenim defanzivnim partijama protiv Španije i dva puta Mađarske na Evropskom prvenstvu. Primera radi, Alvaro Granados i Kristijan Manherc su u tri utakmice protiv Srbije - ovde pričamo o verovatno najboljim strelcima koji trenutno igraju u svetskom vaterpolu, uz Steliosa Argiropulosa iz Grčke - postigli ukupno jedan gol?!

Za to vreme, ne bi bilo čudo da odbrana Srbije u trenucima kada je Španija, zbog isključenja Dušana Mandića, četiri minuta imala igrača više, bude izučavana. Španci jesu postigli tri gola, ali je jedan od ta tri došao iz peterca nakon dosuđenog "brutalitija", a preostala dva u poslednjem od četiri minuta tokom kojih je Srbija sa igračem manje i u napadu i u odbrani.

Na sve to, igra u napadu, gde "delfini" više nemaju dominantnog centra kakav je bio Duško Pijetlović - čast Nemanji Vicu, ali je nefer dan posle osvojene titule prvaka Evrope porediti ga sa jednim od najboljih u istoriji na njegovoj poziciji - je poprimila obrise maštovitog i igrači imaju ozbiljnu slobodu, pod uslovima da ona donese rezultat.

Tako su do ludila dovodili navijače šutevima sa takozvane "nezgodne", desne strane u prvoj utakmici protiv Mađarske i pre toga Španije u grupnoj fazi, ali se nisu libili ni da brzopoteznim akcijama probaju da uhvate rivala na spavanju.

Ipak, postoji i jedna mnogo bitnija stvar od pukog tehničkog i taktičkog dela.

Naime, Dejan Savić je mnogo puta pokazao da je pre svega fantastičan motivator i psiholog i neko ko ume da iz igrača izvuče maksimum, čak i kad taj igrač sumnja sam u sebe.

Stevanović je došao u situaciju da taj deo mora da popuni kako zna i ume, jer bi sve drugo značilo debakl.

A onda je Milan Glušac pri rezultatu 11:10 za Srbiju protiv Holandije nakon katastrofalne tri četvrtine i konačnog naleta za preokret bacio jednu očajnu loptu u kontri koja je "delfinima" trebalo da donese dva gola viška.

Umesto toga, lopta je završila kod Holanđana, usledila je kontra, momentum Srbije je poništen a Glušac se u neverici hvatao za glavu.

Stevanovićeva reakcija?

"Dobro, polako, smiri se, idemo dalje."

Tako je bar izgledalo iz novinarske lože. Tačnije, pogledao je u Glušca, pozvao ga, jednim gestom mu pokazao da se smiri i da je sve u redu, i nastavio da deli savete drugim igračima.

Glušac mu je vratio tako što je zablistao na golu i došao do mesta u idealnom timu šampionata.

Šta sledi dalje?

Srbija će od 26. juna do 18. jula 2027. godine igrati kao šampion Evrope na Svetskom prvenstvu u Budimpešti, gde će moći da se domogne mesta koje vodi na Olimpijske igre 2028. godine u Los Anđelesu.

Prva prilika da se Mađarima zada još jedan udarac i potvrdi da je Srbija još uvek sila broj jedan u ovom sportu.

"Šta nas očekuje u budućnosti nije moguće predvideti, ali ono što je sigurno jeste da je Srbija dobila momka koji ima sve predispozicije da na idealan način odmeni Savića", pisao je autor ovih redova predstavljajući Stevanovića pre četiri godine.

A svi su izgledi da će ga ne samo odmeniti, već i nadmašiti.