0
Na putu da pokori svet.
Rođen i odrastao u Zemunu, najbolji srpski kikbokser Rade Opačić je od malih nogu prihvatio kodeks istinskog ratnika i trnovitim putem na kojem je izdržao mnoge udarce stigao do onoga o čemu mnogi sanjaju.
Pobedom nad Brazilcem Gutom Inosenteom u retko viđenom spektaklu u Bangkoku, Opačić je došao nadomak borbe za šampionski pojas najveće kikboks organizacije na svetu „One Championship“ i prilike da izravna još jedan račun.
Inosenteu je vratio za težak poraz iz kojeg je kao pravi Zemunac izašao još jači i bolji, a za besmrtnost će imati priliku da oduži šta ima i sjajnom Ukrajincu Romanu Kriklji.
PROČITAJTE JOŠ
Biće to prilika da najznačajnija od svih, teška kategorija dobije novog šampiona. Ali, pre nego što scena za konačni obračun bude postavljena, Opačić je u razgovoru za Nova.rs evocirao kako je izgledao put do nedavne pobede u revanšu protiv Inosentea o kojem se i dalje priča.
„Kad smo saznali da ide revanš bila je dosta veća trema, tenzija i motivacija i sve se diglo na jedan veći nivo jer me je već dobio prošle godine i u ovom meču poraz nije bio opcija. Pripreme su bile mnogo duže jer smo za me saznali u februaru i do juna mi je on bio svaki dan u glavi i svaki dan dva treninga i to su ble najduže pripreme do sada i sve je hvala bogu prošlo bez povreda“, počinje priču Opačić.
Da je put do uspeha popločan napornim radom pokazalo se upravo u pomenutoj borbi.
„Pametno sam odradio meč i nisam srljao. Posle nokdauna u kojem je bio, ne znam kako je ustao i nastavio meč u kojem je bio jako uzdrman. Nisam se toliko zaletao jer sam znao da može da iskontrira. On je nezgodan kao borac i nikada ne možeš da znaš šta će da uradi, jer mu je arsenal oružja veliki i može da te iznenadi kao što se desilo u prvom meču. Zbog toga sam bio obazriviji i iako sam ga uzdrmao, gledao sam da iskoristim svoju šansu kada vidim da je bušan. U drugoj rundi se i on vratio i bilo je to pravo kidanje, a treću rundu sam odboksovao pametnije i prikupio sam poene koji su mi bili potrebni. Uzdrmao sam ga sa nekoliko udaraca, ali nisam uspeo da završim nokautom. Sad kada se glava borbu i vidi se razlika u odnosu na moje prve nastupe u „One Championship“ gde sam žurio da „ugasim“ rivala“.
Sam događaj je bio poseban, a uvertira u meč je bila spektakularna. Jedna od najviših zgrada u Bangkoku Lumpini gde su na 64. spratu, na samom krovu gde je pogled na grad izaziva jezu zbog visine odradili merenje i suočavanje.
„To je jedna od najvećih zgrada u Bangkoku i napravili su na poslednjem spatu te zgrade ceremonijalno vaganje i suočavanje. Jedino je problem bio da se ne poguramo i padnemo sa zgrade, ali je sve u svemu bilo sjajno iskustvo“, kaže u šali srpski kikbokser.
Nakon velike pobede, na redu bi trebalo da dođe i borba za sveti gral – upražnjeno mesto šampiona teške kategorije.
„Ukrajinac Roman Kriklja i ja imamo najviše pobeda u teškoj kategoriji i realno je da se borimo a pojas koji je upražnjen. On je nedavno osvojio gran pri i borba nas dvojice za upražnjen pojas je najrealniji scenario. Međutim, još uvek se ništa ne zna možda budem imao i još jedan meč pre toga. Kako god bude bilo, meni je cilj samo jedan – da postanem šampion“.
Poput Inosentea, i Kriklja je ostao dužan Opačiću, pa želi da još jednom poravna račune.
„Što se Ukrajinca tiče, u pitanju je nezgodan i dobar borac, jedan od najboljih na svetu. On mi je stari dužnik pošto smo se sreli u Kini pre osam godina kada me je porazio na turniru osmorice u organizaciji Kunlun. Znao sam kada me je pobedio i da ćemo morati kad tada se susretnemo u ringu i nadam se da ću imati priliku da poravnam račune i da ga pobedim i kada god da bude, biču spreman. Biće to veliki spektakl. Ako bude pre toga i neki drugi meč, kao na primer sa Irancem koji je u vrhu kategorije, biću spreman jer ako želiš da budeš šampion moraš sve da ih pobediš“.
Ubeđen je da se od njihovog prvog susreta mnogo tog promenilo.
„On me je prvi meč prebio i to je prošlo kako je prošlo, ali sada je velika razlika u nivou moje spremnosti, treninga i iskustva i siguran sama da ako se budemo sreli da će to biti jedan rat u ringu“.
Mnogo krvi i znoja je prošao srpski borac da dođe u priliku da bude šampion najveće organizacije na svetu kada je u pitanju kikboks. O azijskoj promociji „One Championship“ ima samo reči hvale.
„Što se tiče „One Championshipa“ oni su po meni najveća svetska borilačka promocija jer se kod njih možeš boriti u MMA, kik boksu, mui taiju i sabmišn greplingu. To je organizacija koja se sastoji iz četiri sporta i u svakom imaju top svetske borce. Ko tamo nije bio i to doživeo, teško mu je rečima to opisati. Ti odeš tamo i oni ti daju čoveka koji je zadužen da bude uz tebe 24 časa, koji te vodi ako hoćeš da jedeš, ako imaš neko slikanje, preglede i sve što treba. Borio sam se po dosta organizacija u Evropi i nešto kao ovo nisam video i sve je na vrhunskom nivou. Mečevi su brutalni, svaki drugi je nokaut i to je ludilo od energije. Oni najviše mečeva prave u Singapuru, ali je bilo dosta događaja i u Japanu, Tajlandu, Indoneziji, a sada su sklopili dogovor i sa Amazon prajmom i odradili su i premijeru na tlu Amerike gde im je cilj da se rašire. Nisam video ništa slično do sada. Dobijam često da radim mečeve, potpisali smo i novi ugovor i sve ide kako treba“.
Dok je boks od najranijih dana borilački sport broj jedan u svetu, ostale discipline su tek mnogo kasnije počele da nalaze svoje mesto pod suncem. U poslednje dve decenije vidimo ekspanziju MMA, a polako je počeo da se probija i kikboks. A Rade za sada ne planira da menja svoju disciplinu.
„Kik boks je u ekspanziji zahvaljujući „One Championshipu“ i „Gloriju“ koji je baziran u Evropi. Koronavirus je sve to usporio, zatvorile su se manje organizacije, ali trenutno se sve ponovo podiže. MMA je dosta popularniji i uzeo je primat u borilačkom sportu i mnogo je veća pažnja na njemu u svetu. Ali ja sam zadovoljan u kik boksu i svojom karijerom i mislim a još mnogo toga mogu da uradim. Planiram da ostanem tu ako sve bude kako treba. Što se tiče neke tranzicije. Ako bih menjao sport, definitivno bi to bio boks, jer ga i sad dosta forsiram i treniram i sparingujem sa ozbiljnim bokserima. MMA je u velikoj meri i rvanje i grepling, a to sam radio davno tako da nisam u tome vešt. Ipak, nikad se ne zna sa mojom organizacijom, oni umeju da ukrste MMA borce i kik bosere i ako bude neka dobra ponuda, što da ne“.
Da je odlazak u azijsku promociju bio pun pogodak, najbolje svedoči Opačićevo iskustvo koje pokazuje da su tamo borci na nivou najvećih božanstava.
„Tamo ljudi žive za borilački sport. Od organizatora i ljudi koji tamo rade dobijamo poštovanje koje čovek može samo da sanja i sve vreme dok smo tamo nas tretiraju kao bogove. Ljudi nas prepoznaju i slikaju se i to je tamo potpuno ludilo. I u Srbiji sve više ljudi zna šta radimo i bio sam iznenađen koliko je ljudi pratilo moj zadnji meč. I s kim god da sam pričao, svi su gledali i bilo im je zanimljivo“.
Nekada je morao za najbolje pripreme da traži sparing partnere van zemlje, ali su borilački sportovi u Srbiji u velikom uzletu, pa sada ima savršene uslove i u svom klubu Sinđelić.
„Treniram sa Darkom Stošićem (MMA borac u poljskoj organizaciji KSW) i dugo se družimo. Sada je situacija sa sparing partnerima nikada bolja. Nekada smo morali da tražimo rešenje van Srbije, a sada u matičnom klubu ima dovoljno kvalitetnih sparing partnera. Tu je pored Darka i moj kolega Nikola Filipović koji je teškaš u „Gloriju“ (najveća organizacija uz „One Chapionship“), kao i bokseri Dušan Veletić i Vladan Babić i svi mi dosta pomažu. Dolaze sada i momci iz inostranstva i sve se podiglo na jedan viši nivo“.
U Srbiji se mnogo toga podiglo na viši nivo, a ističe da talenta ima na pretek.
„Mnogi borci postižu zapažene rezultate i nadam se da će zbog toga više klinaca trenirati. Mislim da smo kao narod talentovani, imamo sjajne predispozicije, hrabri smo i genetski su ljudi visoki, krupni, jaki. Uz dobre trenere i klubove mi u svakom borilačkom sportu možemo da napravimo ozbiljne rezultate“.
Ipak, iako običan gledalac vidi samo onaj deo u ringu kada borci stanu jedan ispred drugog u bespoštednoj borbi za pobedu, iza sega stoji neverovatan rad i izazovi na kojima i najjači mou da padnu.
„To je trnovit put. Svak sport je težak, a borilački pogotovo. Bilo je tu dosta uspona, padova, pobeda poraza, povreda. Moraš biti istrajan i psiha mora biti mnogo jaka i spremna na sve što može da ti se desi. Imao sam mečeve u početku koji su me probili u profesionalnom kik boksu kao što je turnir u K1 i onda su krenuli da stižu pozivi. Prekretnica je bila 2019. godina kada sam nakon promene menadžera počeo da dobijam pozive iz Fjužna, Kunluna i na kraju „One Championship“. Mnogo toga dugujem i CFL-u, srpskoj organizaciji gde me je videla i domaća publika. Bitno je samo da budeš psihički jak i izdržiš i dobre i loše dane, a pritisak raste kako je uspeh veći. Treninzi postaju sve jači, a odricanja sve veća, ali volim to što radim“.
Non svega toga, za Opačiča ne postoji nikakva dilema kada je krajnji cilj u pitanju
„Sad mi je cilj da osvojim pojas i da budem dugo godina šampion. To je primarna ambicija u ovom tenutku. Sada imam priliku da to uradim i nadam se da ću do kraja godine imati jedan ili dva meča. Planovi su vezani za „One Championship“ i možda godinama budem šampion, a posle se nikada ne zna“, kaže za kraj razgovora za Nova.rs najbolji srpski kikbokser Rade Opačić.
BONUS VIDEO Tuča grčkih i hrvatskih navijača na ulicama Atine
