Srpski plivač ne može da se pomiri sa nepravdom.
Prošlo je 15 godina, ali ta nepravda i dalje peče.
Milorad Čavić, srebrni srpski olimpijac, odlučio je da se oglasi nakon 15 godina od trenutka kada mu je po svemu, što je kasnije potvrdila i „Omega“ ukradena medalja.
„Godina prođe, dan nikad. Bio je u Laušević u pravu kada je rekao da je Srbija „zemlja gde se u svemu kasni. Samo se umire pre vremena“.
A onda je Čavić u nastavku podelio ono što je verovatno jedan od razloga zbog čega danas nije u Srbiji
„Fun fact: da li znate da sam zahvaljujući plivačkom savezu ostao bez dve nagrade iz 2008. godine i da se još malo pet godina peglam sa istim savezom za svoje Nacionalno sportsko priznanje? Vidimo se na Sudu u novembru, PSS. #Obraz kao đon“.
Na kraju se proslavljeni as obratio Ministastvu sporta i predsedniku Srbije.
„Ministarstvo omladine i sporta i Aleksandre Vučiću, pravedno bi bilo da intervenišete makar 3 odsto“.
Prošle godine je najavio da bi hteo da ponovo dođe u otadžbinu, ali sa jednim uslovom.
„Pre nego što umrem, želim da se vratim u Srbiju, ali pošteno da mogu da živim i radim u struci“, kaže Čavić u razgovoru sa Arnoom Gujonom, i dodaje „bilo bi lepo“.
Čavić je pre gotovo 10 godina govorio da će napustiti Srbiju jer ovde nema adekvatnih uslova za razvoj vrhunskih plivača.
„Ispunio sam san i postao olimpijski vicešampion, ali to nije bilo dovoljno da treniram normalno u svojoj zemlji. Hteo sam da živim u Srbiji, ali ako želim da postižem vrhunske rezultate nemam drugog rešenja nego da odem. U Srbiji, jednostavno, samo gubim vreme“, govorio je tada Milorad pred odlazak u Italiju, a boravio je i u Americi.
Precizirao je i na šta je tada mislio pod „nedostatkom uslova“.
„Pre mesec dana sam počeo da treniram na ‘Tašmajdanu’, ali kada se tamo krov srušio, bio sam prinuđen da se preselim na ‘Banjicu’. Zahvalan sam ljudima sa jedinog bazena koji je ostao u funkciji u Beogradu što su mi izašli u susret, međutim, i tu sam imao problema. Bazen se ne greje, a tokom treninga morao sam da pazim da nekoga ne udarim jer sam koristio svoju stazu tokom termina predviđenih za građane i škole plivanja“, rekao je prošle godine Čavić.
„Ajmo Milorade, plivaj junačino!“, vikao je Radoslav Simić, komentator, dok je Čavić odmicao ispred Majkla Felpsa.
Amerikanac je bio zver u bazenu, osvojio je sve što se moglo osvojiti i falilo mu je da obori rekord Marka Špica po broju zlata na Olimpijskim igrama.
Na putu mu je stajao Čavić na 100 metara delfin stilom i trka je bila zaista epska.
„Omega“ je na kraju presudila da je Felps za stotinku bio brži, raspredale su se teorije kako je izvršio veći pritisak u vodi, kako je ovo ili ono, mada oči govore isto već 15 godina – Čavić je bio prvi.
Bar za nas u Srbiji, što se ne računa svuda u svetu. Na kraju je Felps i tu uzeo zlato i ko zna, možda je i ovog puta tehnologija bila „za milimetar“ preciznija od naših očiju.
Možda je manje poznato da je Čavič i u Atini, četiri godine ranije imao peh, ovog puta zbog kupaćeg kostima.
U njega je ušla voda zbog greške u polufinalu i tu je ostao bez medalje.
BONUS VIDEO Pešić: Jokić istrošen mentalno i fizički
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare