Šta se desilo sa Srbijom u Atini, zašto je prokockana ogromna prednost? Tri stvari koje su oduševile navijače i dve slabosti

"Orlovi" su preslikali kao na indigo papiru meč koji smo gledali u Berlinu pre godinu dana kada je čitava javnost bila silno razočarana. Ovog puta je barem kraj bio nešto drugačiji, što je dalo nadu da se, ipak, karakter malo promenio.I nije problem ovaj poraz, krenimo najpre od njega, boli svakako, ali neuporedivo manje kada se zna da je ovo druga javna utakmica. Ono što više boli je stvari na kojima je neophodno raditi, ali i stvari koje postaju hronična boljka ove reprezentacije.

Pad koncentracije

Ko će zakočiti kola kada krenu nizbrdo? Ko će sesti na klupu i posvađati se sa saigračima? Selektor Pešić se "zahvalio" jednom koji je to radio tokom više od decenije u reprezentaciji, a sada je neophodno da Bogdan Bogdanović bude taj vokalni vođa.Kapiten je dobio odrešene ruče i od njegove genijalnosti će mnogo toga zavisiti. Već su do sada svi primetili obrazac da će svaki prvi napad na meču rešavati Bogdanović, baš onako kako će rešavati i poslednji što je pokazao protiv Italije.Ipak, o tome ćemo još govori da sada govorimo o tome kako je Srbija uspela da ispusti +14 i potpunu dominaciju. Delovalo je da bolje ne može jer su "orlovi" potpuno "pojeli" rivala. U svakom segmentu je Srbija dominirala, a onda je odjednom taj maksimum nestao, a zamenila ga je igra sa 70 odsto snage.Očigledno je da ova selekcija ne može i ne sme da dopusti sebi da igra na svakom nivou manjem od maksimalne posvećenosti i to se još jednom pokazalo kao tačno. U jednom trenutku je sredinom druge četvrtine sve počelo da staje...Sreća u nesreći je što je, ipak, Srbija pokazala neke impulsne reakcije i to pre svega Alekse Avramovića i Bogdana Bogdanovića koji su uspeli da podignu selekciju, te uz Nikolu Jovića koji će, kada bude bila pronađena njegova savršena uloga sa odrešenim rukama, biti srce i duša ovog tima.

Čuvena srpska odbrana zatajila

Ukoliko pogledate i književnost i film i bilo koji aspekt života, u Srbiji se nekako uvek pojavi da odbrana. I nekako je prirodno da i u našoj školi košarke ona bude osnova od koje se polazi. Uostalom, da li možete da se setite ijednog trofeja koji je Srbija (ili ranije Jugoslavija) osvojila tako što je igrala na poen više. Uvek je ta igra na poen manje bila ključna.Odjednom u odbrani nismo uspevali da zatvorimo Italijane koji su postigli ukupno 23 poena iz tranzicije. Upravo je ta odbrana bila naša dika i ponos, a uz to je selektor odlučio da na ovom meču isproba zonsku odbranu. Stavljao je naše igrače u nešto drugačije situacije od onih protiv Grčke i to je pokazalo da ima jasnu viziju kako želi da izgleda ova selekcija.pričali smo o tranzicionoj odbrani koja je naš glavni cilj i veoma je bitno to za nas kako bismo se organizovalo. Juče je to bilo sjajno, a večeras 23 poena Italije."Odlično smo igrali juče, a sada nema izgovora, dali smo sve od sebe juče i pogotovo energetski i večeras to nismo imali tokom svih 40 minuta. Odlično smo počeli, ali jedan na jedan odbrana nije odrađena kako treba i nismo ih zaustavili. Sve što pobediš je odbrana i defanzivni skok, a u poslednjoj četvrtini je Italija imala neke šuteve za tri i mi nismo gradili skok pa su imali pet ofanzivnih skokova. To je osnova tranzicije, mora da se hvata skok u odbrani i na tome ćemo raditi to je naš naredni korak. Bez toga je sve teško", rekao je Pešić koji se još jednom nije libio da ukaže na sve probleme. Sada je vreme za njihovo rešavanje...Uostalom, nedostaju neke stvari još uvek u ovoj selekciji poput Nemanje Nedovića koji i dalje izgleda potpuno pogubljeno...I onda koje su to dobre strane?

Nikola Jović - biser koji želi odgovornost

U svakom trenutku meča je bilo evidentno da se jedan čovek ne skriva od lopte i od odgovornosti. Čak i kada nije bio tim na idealnom nivou on je nastavio da gura. Jedan od najboljih primera je ono polaganje uz faul u 39. minutu kada je Srbija došla na +3. Većina ostalih igrača bi ostavila Bogdanoviću da to rešava ili nekom drugom. On to nije želeo da uradi.Otišao je hrabro, ukrstio korak i pogodio uz faul. To je bio jasan signal i Pešiću da mora da upiše još jednog sigurnog startera. Jović je susret završio sa 18 poena (5/6 za dva, 2/5 za tri), ali je uspeo da pokaže nekoliko stvari uz košgeterske sposobnosti. Igra na maksimumu u svakom trenutku, ta velika želja ga je do sada koštala nekoliko faulova koji su mogli da budu blokade ili ukradene lopte, ali će to doći na svoje vrlo, vrlo brzo. Druga širina koju on daje je mogućnost da pokupi loptu u defanzivi i da je iznese na drugi koš i tamo pogodi. To ne može da uradi previše igrača na Mundobasketu i to bi moglo da bude prednost Srbije koja već sada igra odlične kontranapade.Uostalom, on je bio taj osigurač koji je kupio sve ono što bi Nikola Milutinov propustio, o čemu svedoči i odnos u skokovima (sedam naspram šest).

Jasna podela uloga

Iako neki i dalje pate za odsutnim zvezdama u našoj selekciji, ironično je to dobra vest. U ovom selekciji se dobro zna "ko pije, a ko plaća". Zna se šta je čija uloga i retko ko će izlaziti izvan tih granica. Doduše, jeste se dešavalo ispadanje iz šina poput potpuno nerezonskih, dalekometnih pokušaja za tri poena, ali je to ono što će Pešić ubrzo zategnuti.I to se vidi na primeru Bogdanovića i Milutinova koji su nedodirljivi kada je u pitanju ofanziva. Oni su prve opcije u napadu i sve počinje i završava se sa njima, ipak, Jović uspeva da pronađe svoje mesto u ovom novom sistemu, a ukoliko i Petrušev, Marinković, Gudurić i Avramović imali dobro prvenstvo... Pa, mogli bismo da sanjamo velike snove.Problem je doduše kako rasteretiti neke igrače poput Gudurića koji sa prevođenjem lopte troši dosta energije, ali je jedno od rešenja upravo tranzicija u kojoj će Jović imati "deo kolača". Rešenje je i Stefan Jović kog zapravo Pešić i čeka i koji bi trebalo da preuzme taj teret na sebe. Pozicije se polako kristališu, a sve će do kraja biti poznato već tokom turnira u Šenženu. Srbija već sada ima prilično jasnu sliku o 12 igrača koji će ići na prvenstvo, a osim ukoliko ne dođe do prevelikih iznenađenja to bi trebalo da bude to.Uz to deluje da je i Pešić počeo da koristi nešto "modernije fore", pa se tako služi čelendžom kada nema minut odmora kako bi imao dovoljno vremena da popriča sa igračima. Sve ovo pokazuje da čitav tim raste i da napreduje kako se bliži Svetsko prvenstvo (25. avgust - 10. septembar).

Tajnovitost

Da li neko sa sigurnošću može da kaže kako će Srbija igrati na Mundobasketu? Koji je to stil igre ove selekcije? Da li neko može da kaže da Pešić pokazao karte? Odgovor na sve je očekivano ne.Pešić je odlučio da "sakrije" neke adute koje bi mogao da koristi i znatno više nego do sada i da se uglavnom fokusira na rad sa onim što će svakako biti njegova udarna snaga na Filipinima. Njegova trenerska filozofija je uvek ista i godinama je izučava svaki trener na starom kontinentu, ali će njena najnovija derivacija biti posebno bitna za igru Srbije."Orlovi" su pokazali nekoliko dobrih automatizama, nekoliko stvari na koje Italijani nisu znali da pariraju, ali je Pešić insistirao sve vreme na manama. Loša igra u zoni? Igrajte je još malo. Slabo branite skok? Branite sa samo jednim visokim igračem? Ne ide vam za tri? Šutirajte još nekoliko puta. Upravo ovo je meč za takve poteze, upravo ovo je vreme za to. I ne bi trebalo suditi o reprezentaciji nakon poraza od Grčke.Ono što je bilo u Berlinu je lekcija, a da li smo je savladali ćemo znati tek u Aziji.BONUS VIDEO Bogdan Bogdanović o Srbiji, Jokiću, medaljama, govorima u svlačionici