Koja je tajna države koja dominira na Zimskim olimpijskim igrama: Ima manje stanovnika od Srbije, a teroriše sve - evo i zbog čega

Moćna, premoćna Norveška je završila Zimske olimpijske igre u Kortini i Milanu na prvom mestu po svemu. Ova zemlja koja ima tek 5,7 miliona stanovnik (manje od Srbije koja se trenutno procenjuje na 6,5) je uspela da osvoji čak 41 medalju što je rekord Igara.

Uz to je osvojila i najviše zlatnih medalja (18), a trećinu zlata je osvojio Johanes Hoesflot Klaebo koji je apsolutni heroj jer je u kros-kantri događajima osvojio šest od šest zlatnih medalja. Klaebo je srušio rekord po broju zlatnih medalja na Igrama koje ne uključuju nošenje šortseva jer ima sad 11 zlatnih medalja.

Samo još Majkl Felps od svih olimpijaca ikada ima dvocifreni broj zlatnih medalja i to čak 23.

Na drugom mestu su Sjedinjene Američke Države sa ukupno 33 medalje, od toga "tek" 12 zlatnih, a to su najbolje igre za ovu zemlju od Osla 1952. godine kada je poslednji put bila na drugom mestu usamljena. Treća je Holandija zahvaljujući dominaciju u brzom klizanju sa 10 zlata, sedam srebrnih medalja i tri bronze, dok je domaćin Italija na četvrtom mestu sa samo jednom srebrom manje, ali čak 14 bronzanih odličja.

Ovo je četvrti put zaredom da je Norveška najuspešnija na Zimskim olimpijskim igrama, poslednji put je tu titulu uspela da joj "ukrade" Kanada u Vankuveru 2010. godine.

Norveška je čak 11 puta bila najuspešnija na Zimskim olimpijskim igrama, SSSR je bio sedam puta, Nemačka tri puta, a po jednom SAD, Švedska, Istočna Nemačka (Sarajevo, 1984. godine), Kanada i Rusija.

Norveška je osvojila 447 medalja na Zimskim olimpijskim igrama u istoriji: 166 zlatnih, 146 srebrnih i 135 bronzanih.

Šta je tajna Norveške?

Zašto je Norveška toliko uspešna? Do 12. godine u Norveškoj se ne boduje nijedan sport i ne beleži rezultat, ne postoji liga. Tako nema pritiska na decu i nema razloga da se specijalizuju rano za bilo koji sport, pa onda mogu da biraju. Sistem se razlikuje od svih ostalih na svetu i po jednoj stvari - nikada ne odbacuju nijednog sportistu.

Tore Overboro, norveški direktor elitnog sporta (funkcija koja postoji verovatno samo u ovoj zemlji), objasnio je kako funkcioniše nacionalni program.

"Primetio sam da mnogi veliki sportski sistemi postaju okupirani time da odbace ljude u ranim godinama, pre nego da ih razvijaju. Zašto to kažem? Sve je do selekcije i selekcija je način na kojih se otarasite ljudi. Nas je tek nekoliko miliona, moramo da se brinemo o svakom", poručio je Overboro koji je poručio da se insistira na razvijanju motornih veština, a onda tek na korišćene tela u određenoj sredini.

Primera radi Erling Braunt Holan je do 16. godine igrao u istoj grupi sa 39 dečaka, a nikada nije pravljen prvi, drugi ili treći tim. Klaebo je mislio da će biti fudbaler, zapravo je bio siguran u to. Ipak, pokazalo se da je puni potencijal pokazao na drugom mestu.

U Norveškoj se insistira na jednakosti, da društvo bude takvo da svi mogu da učestvuju i da to ne zavisi od toga koliko novca imaju. Insistira se od najmlađeg uzrasta da se deca bave sportom i posebno se insistira na tome da stalno budu aktivni. Postoji čuvena priča da u vrtićima podstiču decu da provode što je moguće više vremena napolju, da se bebe šetaju na zimi od najranijih dana kako bi se navikle...

Čak 25,93 odsto Norvežana je bilo uključeno u organizovani sport, dok u SAD do 13. godine 70 odsto mladih sportista već odustane od igranja.

Uostalom, zašto su toliko dominantni? Evo jedne izreke "Svi Norvežani su rođeni sa skijama na nogama". To nije kliše, pa klinci do 12. ili 13. godine uživaju u potpunosti bez rezultata samo na razvijanju veština. Kretanje po snegu je i lakše sa skijama, pa se i na tome neretko insistira.