Srbin igra košarku u Brazilu i postao je hit: "Pitaju je l' mi Đoković rođak, gledaju Zvezdu i Partizan zbog Jaga i Kabokla"

Onog košarkaškog sebe, sa samopouzdanjem i verom u svaki šut, sa voljom da ode na svaki trening i sa poverenjem trenera tolikim da ga pušta da "pika" i po 35 minuta. I igra košarku i igra se košarke u Uniao Korintijansu, a usput odgovara na pitanja kakvi su kafa, vreme i liga u tom dalekom Brazilu.Dok pričamo o njegovom neobičnom putu, zajedno se nasmejemo kad shvatimo da je on iz zemlje košarke otišao u zemlju fudbala, dok su u suprotnom smeru otišla dvojica Brazilaca, Bruno Kaboklo i Jago dos Santos.Neke stvari u životu ne možemo prosto da predvidimo i da isplaniramo, sve dok nam se ne dese. Tako se i našem košarkašu, prezimenjaku Novaka Đokovića desilo da je u prvih sedam utakmica zaigrao svoju igru i to se vidi sa preko 15 poena u proseku.Radovana Đokovića, momka koji je u naponu snage spakovao kofere i otišao u Južnu Ameriku posle Mege, Borca, Mornara, FMP-a i još nekolicine ovdašnjih klubova, zatičemo telefonskim pozivom kako između treninga pokušava da naruči kafu - na portugalskom.Posle jednog učtivnog "bom dia" i možda minut jezičkih vratolomija na koje još uvek nije navikao, ali hoće, počinje priču kako je za samo mesec dana došao do osećaja da kaže da je "kao njihov".

"Pa ovo je sad bio kraći trening, ukupno možda sat i po vremena jer smo spojili teretanu i teren. Nisu nešto preterano dugi ni ujutru, ni uveče. Slična škola kao kod nas", počinje Đoković priču za Nova.rs.I poziv da ode na južnoamerički kontinent došao je nekako iznenada. Gledao je, istraživao pre nego što je potpisao ugovor i tek onda stekao uvid u to kolika je zemlja Brazil."Ogromni su, približno kao Evropa po površini, a imaju više od 200 miliona ljudi", kaže Raša i pokušava da dočara koliko je to zapravo društvo opsednuto sportom."Pored mene čovek sedi sad ovde u Gremiovom dresu, to im je bukvalno kultura. Za sport su baš zaluđeni", priča Đoković, koji se tamo našao neočekivano."Potpuno slučajno. Ja sam čekao klub letos, nisam imao klub i pojavilo se krajem avgusta, možda i početkom septembra. Niotkuda. Agent mi se javio, kaže: trener te hoće. Ja sam odmah u startu bio kao 'ok, ali neću, ne zanima me to'. Odbio sam", kaže nam.Odbio je i sledeći poziv. Ali, sudbina je imala drugačiji plan. Trener je bio rešen da ga dovede. Svidelo mu se što Đoković ima dobar šut iz driblinga, što ume da isprati loptu u odbrani i što ima kvalitete kojih baš i nema toliko u Brazilu.

"Onda sam se bacio na raspitivanje i istraživanje i gledao sam kako i šta. Ispalo je da je liga dobro organizovana, da ima dosta klubova, da su svi organizovani. Liga je praćena. Ja nisam znao koliko se prati. Nakon što sam dobio dobar fidbek, odlučio sam da prihvatim. Trener je čak do mene došao preko neka dva čoveka koja ja ni ne poznajem. Čudna priča, ali kad me je video, bio je izričit i tražio me je. I kad sam odbio, opet je insistirao. To me je najviše i privuklo i evo za mesec dana, sve što mi je predočio, maksimalno je ispoštovao i sve za sada ide super", priča Đoković.Uloga mu je od starta jasno definisana i dobija veliku minutažu, a zanimljivo je da je brazilski basket miks evropskih termina kad se u Evroligi igra duplo kolo i američkog stila košarke uz primesu latino temperamenta. Čista egzotika."Igra se malo naporno, a sad smo i u skraćenoj rotaciji. Ima nas trenutno šest, sedam što je premalo na ovaj broj utakmica. Biće lakše kad se povređeni vrate. Ovde se igra kao kad je duplo kolo u Evroligi, ponedeljak, pa sreda, ili utorak, pa četvrtak, sreda - petak. To može da bude naporno, pogotovo druga utakmica, pa kvalitet bude lošiji, ali takav im je sistem, treba da se prilagodiš i za sada sam stvarno u dobroj situaciji".Da ne čuje zlo. Baš kao i kad je reč o povredi kolena koju je doživeo na utakmici protiv Budućnosti pre nekoliko sezona. Takve povrede udalje igrača od terena na po godinu dana i onda se često ne vrati više isti. Đokovića to nije omelo.

"S tim što se vodim time da je povreda bila odavno. Bogu hvala s obzirom na to da znam kakva je povreda i šta nosi i pre i tokom oporavka i kad se vratiš, da kucnem u drvo ja stvarno nisam imao nikakve probleme otkako sam se oporavio. Čak sam se vratio i mnogo bolji nego što sam očekivao, tu je došao i onaj poziv za reprezentaciju za FIBA prozore prvi put u karijeri. Da kucnem u drvo opet sad se super osećam. Ovde je klub super organizovan i što se tiče oporavka i ostalih stvari i trudim se da to sve koristim ovde".Ometa ga jedino vreme koje nije baš onakvo kakvim ga obično zamišljamo u Srbiji, jer je sad vreme oluja, pa nema toliko sunca i plaža."Ovde je katastrofa, s vremenom katastrofa. Neko je Tviteru skoro napisao kad je okačio neku moju statistiku da uživam u brazilskom suncu. Reko', brate sve mi prija samo ne brazilsko vreme. Ovo je katastrofa. Jutros od četiri do šest nisam spavao! Takva je oluja bila i nevreme, grmljavine, kiša... Od četiri do šest nisam mogao da spavam, bukvalno sam mislio gotov sam. Sad im je prelazni period, ide leto, a onda će biti isto haos, budu ogromne vrućine, vlažnost velika, bude i kiša. Sad je bilo, imali smo problem, bila je ogromna vlažnost pred poslednju utakmicu i teren je bio bukvalno kao ledena hala Pionir. Klizaš se. Vlažnost velika je problem, ali preživećemo. Preživeli smo i gore, nije sad da kukam nešto, zapravo je sve super".

Kad priča o poređenju brazilske lige sa onom na koju smo ovde navikli i u kojoj se kalio, ABA, kaže da su drugačije."Biću potpuno iskren, nemam uopšte potrebu sad sa nešto veličam i govorim kako je najbolja liga na svetu. Mislim da je, izuzimajući Zvezdu i Partizan koji su stvarno nivo za sebe, njih uopšte ne ubrajam. Rekao bih da je ABA liga kvalitetnija, opet bez Partizana i Zvezde. Rekao bih da su taktički dosta bolji u ABA ligi, da su i individualno da su bolji s tim što bih rekao da u ovih sedam utakmica nisam još uvek nisam imao priliku da igram sa nekim top ekipama, tih nekih četiri, pet ekipa, tako da ostaviću prostora da vidim njih kakvi su i da onda donesem sud. A ovo što smo do sada igrali je malo slabije od ABA lige. Što se tiče stila igre, bez želje da direktno poredim, mislim da su malo više orjentisani ka nekom NBA stilu. Ima 19 ekipa i ima svega, ali možda su više okrenuti tim nekim prostijim setovima i individualnim rešenjima što je možda karakterističnije nekom NBA stilu u regularnom delu sezone. Daleko od toga da poredim NBA i brazilsku ligu, ali ima dosta dobrih igrača, Brazilci su talentovani, mada možda kaskaju taktički za Evropom, fizički su dosta dobri. Imaju mnogo Argentinaca i Argentinci ovde prave razliku i ima mnogo Amerikanaca. Nekolicina iz ostalih zemalja Južne Amerike i dva Evropljanina, jedan Mađar i ja. Mislim da je to to, čini mi se, možda sam nekog prevideo".

Amerikanci tamo imaju ulogu poentera i na terenu se razumeju sa svima jer se u klubu priča engleski. Problem je kad se izađe na ulicu, pa mora da se snalazi kako zna i ume. U šali kaže - da je Novak Đoković, znao bi da odgovori i sporazume se."On zna nekoliko jezika, priča sve, francuski, italijanski, engleski... Znaju ovde za njega. Mislim generalno su sportska nacija pa znaju dosta sve, znaju i o košarci dosta. I da pratiš i da ne pratiš za Jokića i Novaka ćeš znati jer su najbolji na svetu u svojim sportovima koji su popularni tako da znaju ali sad na primer imamo igrom slučaja i dva Brazilca u Srbiji pa sad prste i Partizan i Zvezdu jer su igrom slučaja i njih dvojica igrali ovde pre dve godine, pa su prošle godine otišli u Nemačku. Relativno skoro su bili tu i onda ih svi znaju i prate. Ima tu još dosta Brazilaca koji su igrali i koji igraju u Evropi", kaže Raša.Naravno, kad smo već spomenuli Đokovića, nismo mogli da zaobiđemo ni ono da li ga pitaju jesu li u srodstvu."Jesu, dobro to je pitanje sa kojim se susrećem dobrih petnaestak godina gore-dole. Prosto nisam i to je to. Veliki sam fan Novaka ali nismo u srodstvu. Sa istim pitanjem se susrećem i u Srbiji, a ne u Brazilu".

Iz perioda dok je igrao u Megi ima dosta prijatelja, pokupio je neke i u Borcu i sa nekima se čuje i sa distance."Da li imam priliku da se čujem sa njima, da, čujem se sa Radetom, Jaretom, sa njima sam ostao najbliži. Sa Đoletom Simeunovićem, sa Petrom Popovićem iz Budućnosti".I svi ga pitaju kakav je život u Brazilu."To je čuveno pitanje, pitaju svi naravno. Ljudi s kojima sam ostao blizak su jedva čekali da odem pa da pitaju kako je to jer je i njima nepoznato, ali ono što je mene iznenadilo je da su svi do jednog onako podržali mene u toj odluci. Ja sam bio jedini koji je bio skeptičan. Svi su bili u fazonu: idi. Svi pitaju kakva je kafa u Brazilu, kakvo je vreme, pitaju o plažama. Ja kažem nisam trenutno na plaži, poprilično sam daleko. A ni o vremenu ne mogu da kažem neke posebne stvari ali je stvarno super jer su ljudi takvi. Srdačni su. Saigrači su mi dobri svi do jednog, ljudi u klubu isto. Maksimalno se trude da mi olakšaju period kad sam došao i sad sam već njihov. Tu sam mesec dana i po ubrzanom postupku sam se prilagodio i sve je super. Ali da, svi su bili zainteresovani kako je u Brazilu i sve što možeš da zamisliš ih je zanimalo".

Za sada nije imao mnogo vremena da ide u obilaske jer utakmica na svaka dva, tri dana zna da bude naporan tempo, ali zato zna šta će mu biti jedna od prvih razbibriga kad uhvati lufta."Samo svlačionica i to je to. Ne stižeš mnogo drugih stvari. Kad si na putovanju, onda to traje po pet dana. Evo sutra letimo za Sao Paulo, pa se vraćamo, pa onda dve utakmice Fortaleza tako da, sve te neke stvari van košarke nisam imao preteranu priliku da vidim. Hteo bih da odem dva sata do Porto Alegrea da gledam Gremio jer sam veliki fan fudbala. Još uvek nisam imao priliku i nisam siguran da hoću ove sezone jer je njima ostalo još nekoliko kola do kraja sezone, tako da ću čekati početak sledeće. Njima to počinje u januaru, februaru. Eto, te neke stvari van košarke nisam stigao. Ono van košarke što mi se svidelo, to je hrana. Fokusirani su na meso i meso im je fenomenalno, apsolutno fenomenalno. To je mene najviše fasciniralo jer nisam imao prilike da putujem i vidim Rio, Sao Paolo. Za sada je taj lep utisak hrana i ljudi okolo. Uvek je u svlačionici neka latino muzika, naučio sam četiri, pet brazilskih pesama jer non-stop zvrje".Kao veliki ljubitelj fudbala već je pazario "Fudbal menadžer", a Gremio zbog jednog legendarnog napadača.

"Menadžera sam kupio pre dva dana onlajn pa ću time da krenem da se zabavljam kad smo na putovanjima i kad odmaram. A Gremio pretežno volim zbog Luisa Suareza jer je on sad ovde pa sam hteo njega da odem da gledam. Imaju dve utakmice kući, jednu sigurno neću moći da gledam jer mi igramo u tom periodu, možda uhvatim drugu, potrudiću se da je uhvatim, a ako ne, bože moj".Zanimljivu sudbinu i fudbalski put imao je i Dejan Rambo Petković koji je ponikao u Srbiji, a u Brazilu postao legenda. Radovan za sada nema sličan plan da postane "košarkaški Rambo" u zemlji sambe i kafe."Znaš šta, iskreno, do povrede sam nekako prirodno voleo da planiram. Nakon toga sam potpuno prestao da planiram i uglavnom kad god sam planirao nešto je pošlo po zlu, tako da apsolutno nemam ideju da li ću sledeće godine biti u Brazilu, Srbiji da li ću biti gde god, to ću videti na leto, bože zdravlja. Da ostanem zdrav, da mi igramo dobro i napravimo neki rezultat, pa će posle prirodno sve biti dobro. Nemam neke dugoročne planove, ako bude prilike, što da ne, ako ne bude... Tek je sedam utakmica prošlo, ima još vremena, biće i dobrih i loših perioda i padova. Kad dođe vreme na leto, planiraćemo, za sada uživam i neka ostane tako", zaključio je Đoković.

BONUS VIDEO: Berić i Kecman: Vidi ga kako ruča, a izgubio - to može, a koš ne može da pogodi