Pokreni i podeli SUPER VAJB.

Ne bi put do zlata bio lak za Srbiju ni da je pobedila Tursku (95:90) u poslednjem kolu grupe A, a zbog poraza je sebi samo dodatno otežala situaciju u nokaut fazi.

Prvi rival biće nam Finska (subota, 20.45), onda možemo na pobednika meča Francuska - Gruzija, a u polufinalu su nam projektovani Nemci, mada ne treba otpisivati ni Slovence ni Italijane.

Može li teže? Teško...

Sa druge strane žreba favoriti su Turska i Grčka, možda se i Litvanija probije (mada odmah igra protiv domaćina Letonije), a sve ostalo bi zaista bilo čudo.

Nema sumnje da je Srbija favorit u osmini finala, ali Finska ume da bude i te kako neugodna. Predvođena je Laurijem Markanenom, koji igra nikad bolje, ali ima tu još nekoliko igrača kojih Srbija treba da se pričuva.

U spoljnoj liniji su Sasu Salin i Edon Mađuni ozbiljne pretnje, Mika Murinen je najmlađi u reprezentaciji i odlično se pokazao do sada, dok su od visokih igrača pored Markanena najopasniji Mikael Jantunen i Olivije Nkamua. Praktično svih 12 igrača može da uđe i pomogne, a sa druge strane se nadamo da će Svetislav Pešić imati bar 11 momaka na raspolaganju.

Bolna sećanja na Italiju

Ono što Srbija ne sme da dozvoli jeste ono što joj se desilo 2022. godine na Evrobasketu. Tada smo takođe bili veliki favoriti protiv Italije, ali su Đanmarko Poceko i njegova družina našli rešenje za Nikolu Jokića i njegove saigrače, a verovatno je i Pešić tada mogao da donosi bolje odluke tokom utakmice, možda i pre turnira.

Taj poraz nije zaboravljen, ali je ostao daleko u prošlosti i iz njega samo treba da naučimo. Te godine smo takođe bili odlični u pripremnom periodu, dobili smo svih pet mečeva u grupi, a onda nas je Italija vratila na zemlju u osmini finala (94:86).

Sada je priča ipak drugačija - nit smo mi ista Srbija, nit je Finska kao Italija. "Orlovi" su mnogo bolji nego što su tada bili, igrači su uglavnom iskusniji, a u timu je i nekoliko novih momaka, koji i te kako podižu kvalitet - tu pre svega mislim na Nikolu Jovića.

Mnogo toga se promenilo od 2022. do sada, ali cilj Srbije ostaje isti - zlato. Do njega se ne stiže brzo i lako, Pešić i njegovi izabranici to znaju i veruju da svakoga mogu da pobede, čak i oslabljeni.

Opuštanja do sada nije bilo ni u jednoj utakmici. Turska je jednostavno odigrala fantastičan meč i zasluženo je pobedila, ali Srbija je svakom izazovu, kako na pripremama, tako i do sada na Evrobasketu pristupala sa mnogo fokusa, koncentracije, pažnje... Samo da se tako nastavi, pa onda možda i dočekamo osvetu Turcima...

"Orlovi" znaju da im niko neće pokloniti pobedu, pogotovo u nokaut fazi, naivno bi bilo da verujemo da nas se bilo ko plaši, ali čak i bez povređenog Bogdanovića ovaj tim je već pokazao da napada zlato i da mu je poznato šta treba da radi.

Pešićeva kombinatorika

Smirenost selektora Srbije nakon poraza od Turske uliva dozu samopouzdanja pred one najvažnije borbe.

Iako je upisan pomalo neočekivan poraz, Pešić nije dizao galamu, situacija je apsolutno pod njegovom kontrolom, pa je atmosfera možda i bolja nego pre nekoliko dana, kada je Bogdan morao da napusti reprezentaciju ili kada je selektor burno reagovao na pitanje novinara na konferenciji.

Grupnu fazu Pešić je maksimalno iskoristio za uigravanje i isprobavanje različitih petorki, a poslednjih nekoliko utakmica i za smišljanje taktike bez Bogdanovića.

Tako smo na terenu česte gledali Jokića i Milutinova zajedno u petorci, isprobani su razni bekovski tandemi (igrali su zajedno čak i Stefan Jović i Vasilije Micić), Nikola Jović korišćen je i kao trojka i kao četvorka, Tristan Vukčević nekada i kao petica u paru sa Filipom Petruševim...

Zaista širok repertoar ima Srbija čak i bez Bogdana u timu. Problem protiv Turske bila je i povreda Alekse Avramovića, koji nije igrao u drugom poluvremenu, ali izgleda da nije ništa ozbiljno i da će biti spreman za nokaut fazu. Pešić sa njim svakako nije hteo da rizikuje, kao ni sa Vukčevićem, koji nije bio u sastavu za meč sa Turcima.

Ako neko misli da Tristan ne bi ništa promenio, možda se i vara, jer svaki igrač u rotaciji znači, nikad se ne zna ko može da iskoči u prvi plan i često najvažnije mečeve ne odlučuju oni najbolji (ne mislim na neizvesne završnice), već upravo neki "x-faktor".

Ono što je potrebno Srbiji jeste da Micić podigne nivo igre, Gudurić će verovatno morati više da doprinese kroz poene, Vanja Marinković i Ognjen Dobrić moraju da budu spremni u svakom momentu da "grizu" u odbrani i pogode makar neku trojku, Filip Petrušev ne sme sebi da dozvoli ispade kao onaj protiv Portugala...

Praktično svaki igrač Srbije može da napravi individualan iskorak za nokaut fazu, a ukoliko svako učini malo, to će biti mnogo za ekipu. Čak će i Jokić sigurno provoditi više vremena na parketu. Samo je protiv Turske i Letonije igrao više od 30 minuta.

Po izjavama koje je Pešić davao, možemo zaključiti da je zaista razmišljao unapred i da je znao kako da rasporedi minutažu, da ne treba nikoga da forsira i rizikuje bez potrebe, jer ono najbitnije tek sledi sada kada dolaze utakmice na ispadanje.

Pešić sigurno ima keca u rukavu za nokaut fazu, sada nema razloga da čuva "karte" i već od osmine finala moramo da pokažemo maksimalnu spremnost za svaku utakmicu. Ako ne prođe plan A, mora da postoji plan B, pa i C. Neka se rivali češće prilagođavaju nama, mi treba da budemo ti koji namećemo svoj ritam i kada je tako ova reprezentacija ima i napad i odbranu vrednu (zlatne) medalje.

Odlučivaće detalji, možda ne baš odmah protiv Finske (a možda i da), ali svakako se nećemo prošetati do završnice Evrobasketa. Potrebna je borba za svaku loptu, svake sekunde moramo da budemo fokusirani i svesni da svi jedva čekaju naše greške, propuste i padove, kao onomad Italija.

Bogdan neka bude motiv

Iako je kapiten napustio reprezentaciju i otišao u Ameriku kako bi započeo lečenje od povrede zadnje lože, njegov duh je i dalje sa "orlovima" i to oni dobro osećaju.

Kao što je Boriša Simanić na Mundobasketu pre dve godine bio glavni razlog zbog kojeg se osvojilo srebro, tako sad Bogdanović treba da bude motiv za zlato.

Njegove poruke podrške sigurno stižu svakog dana, Stefan Jović ga odlično menja na mestu kapitena (blistao protiv Turske), a nadamo se da ćemo Bogdana svakako videti na finalu - a i posle njega, sa peharom u rukama i zlatom oko vrata.

Nećemo sad mnogo da maštamo, srpski inat mora da proradi već od osmine finala, pa da se Finska brzo arhivira i pošalje moćna poruka narednim rivalima.

"Orlovi", svi znamo da to možete, sada nema nazad, nema više prilike za popravni, dajte sve od sebe i za to ćete sigurno biti nagrađeni.