Pogled na klupu tokom čitavog meča odavao je samo jedan utisak. Za ovu ekipu nema nebitne lopte ili nebitnog šuta, a prostor za napredak je ogroman.
Nije Srbija uspela da savlada Sloveniju u prvom zvaničnom meču na pripremama u istinskom spektaklu u „Stožicama“. Poraz posle produžetaka rezultatom 97:92 i maestralni Luka Dončić, uz obilatu pomoć sudija, bili su prevelik zalogaj u ovom trenutku, ali previše razloga za brigu nema.
Srbija je u Ljubljani dobila mnogo više od pukog rezultata na terenu. Selektor Svetislav Pešić je dobio tim spreman da se pobije za svaku loptu i da izgine jedan za drugog, čak i na prijateljskoj utakmici.
„Potrebno nam je uigravanje, dugo ova ekipa nije bila zajedno, kao što je Slovenija. Slovenci kao da su iz iste ulice, dođu zajedno na trening, ručak, utakmicu i igraju. A mi smo prvi put zajedno i potrebno nam je vremena“, poručio je Pešić posle meča, ali je utisak da je Srbija upravo bila kao tim iz iste ulice.
Pogled na klupu tokom čitavog meča odavao je samo jedan utisak. Za ovu ekipu nema nebitne lopte ili nebitnog šuta.
Skakali su Nikola Milutinov i Marko Gudurić, koji su bili u civilu, na svaki poen od prve sekunde kao da se igra finale Olimpijskih igara, a ne prijateljska utakmica. Igrači su se bodrili i nervirali zajedno, jedan drugog dočekivali na klupi i pružali podršku.
Ni tendeciozno suđenje slovenačkih arbitara predvođenih prekaljenim Sašom Petekom nije uspelo da pokoleba Karijeve momke. Gomila odluka na štetu Srbije, stalni vetar u leđa Sloveniji kad god je gubila tlo pod nogama, samo su jačali želju da se gine do kraja.
Iskusno je Pešić napravio performans kada je dobio tehničku grešku u poslednjoj četvrtini i potpuno zapalio ekipu.
Ni udarac u glavu nije pokolebao Vasilija Micića koji se posle ukazane pomoći ponovo vratio na teren da igra do kraja.
Možda je takav pristup previše riskantan u ovoj fazi priprema zbog opasnosti od povreda, ali je bio preko potreban da se posle svih nedaća ekipa mobiliše.
Bilo je evidentno da su kondicione pripreme ostavile traga, što se videlo u šutu. Skromnih 12/39 za tri poena i promašenih 13 slobodnih bacanja najbolja su ilustracija „teških“ ruku, jer teško da će Srbija promašiti toliko otvorenih šuteva kad se ekipa našpanuje.
Ali, sa druge strane raduje da je prostor za napredak ogroman.
Nikola Jokić je u igračkom smislu apsolutni lider ekipe, a utisak je da je uprkos 26 poena, 12 skokova i šest asistencija njegov rezervoar ogroman.
Kada saigrači budu počeli da razumeju njegovu magiju na većem broju obrtaja, biće tu još više otvorenih šuteva i lakih poena.
Vasilije Micić je pokazao da uz Jokića može da bude lider ove ekipe. Pogađao je u završnici podsetivši na izdanja iz Efesa koja svi čekamo u dresu nacionalnog tima.
Bilo je i promašaja, ali je sjajni plejmejker pokazao spremnost i da se baci na glavu i svojim primerom povede ekipu.
Treba istaći i da nisu igrali, za ovaj tim veoma važni, pomenuti Milutinov, Gudurić i Nemanja Bjleica koji ovoj ekipi značajno povećavaju plafon.
Uz to, jasno je da jedan od dvojice kapitena Vladimir Lučič nije pokazao ni delić repertoara, mada je imao i problem sa pristrasnim suđenjem zbog kojeg je najviše on ispaštao.
Kada je igra u pitanju, ima još mnogo prostora da se stvari zategnu i podignu na viši nivo, ali deluje da će na tom putu ova grupa sjajnih igrača postati paklen tim spreman za svaku bitku do poslednje kapi znoja i da se pobije za svaku loptu.
I to je najveća Karijeva pobeda.
BONUS VIDEO Jokićev brat urla na sudiju na meču Slovenija – Srbija
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare