Kevin Panter nije na potrebnom nivou, a protiv Crvene zvezde momak iz Bruklina gotovo da ne liči na sebe
Kada je Budućnost u Podgoricu ispraćena sa 101 poenom i minusom od 24 poena, opšti utisak nakon majstorice polufinalne serije ABA lige bilo je da Partizan ima čemu da se nada.
Igrali su sjajno, Kevin Panter je ubacio 30 poena, uhvatili su crno-beli 34 lopte pod košem, imali 19 asistencija, odbrana je bila čelična… Jednostavno, sve je za ekipu Željka Obradovića izgledalo kao uvod iz snova u finalnu seriju.
A onda je stiglo bolno otrežnjenje. Sem prve četvrtine prve utakmice i preokreta u poslednjoj četvrtini drugog meča, kada su uspeli da dođu do minimalnog vođstva, crno-beli su bili podređeni – premalo da bi uradili bilo šta više sem nešto ozbiljnije pretnje ekipi kao što je Crvena zvezda.
No, nije problem za Partizan to što je Zvezda dobila prva dva meča – jednostavno, prednost domaćeg terena u košarkaškim derbijima igra neretko presudnu ulogu – koliko opšti utisak koji su igrači Partizana ostavili za 80 minuta košarke.
I u prvom i u drugom meču Zvezda je većim delom diktirala sva dešavanja na parketu, kontrolisala tok igre, kad je bilo potrebno podizala nivo odbrane i u napadu pronalazila rešenja bez previše poteškoća. Tako su u prvoj utakmici briljirali Nejt Volters, Ognjen Dobrić i Nikola Ivanović, u drugoj se Nikola Kalinić vratio u prepoznatljiv ritam, uz već poslovično dvocifrenog Luku Mitrovića.
S druge strane, još jednom je potvrđeno da je ekipa Željka Obradovića u velikom problemu kad Kevin Panter nije na potrebnom nivou, a u finalnoj seriji momak iz Bruklina gotovo ne liči na sebe. Ukupno 24 ubačena poena, uz tek pet pogođenih šuteva iz igre iz 15 pokušaja, premalo je za igrača njegovog kalibra. Njegov značaj postaje još evidentniji kad je u pitanju učinak ostalih košarkaša – jednostavno, ponekad čak ni šutersko „ludilo“ ostalih igrača tima iz Humske – Aleksa Avramović ubacio 21, Matijas Lesor 18 – nije dovoljno da bi nadomestilo Panterov nedostatak učinka. Drugi problem koji postoji kod Partizana jeste evidentan nedostatak lidera.
Iako nije imao ozbiljniju ulogu već neko vreme, bivši kapiten crno-belih Novica Veličković je umeo da pogođenom trojkom, bacanjem za loptu, ili jednostavno malo čvršćim faulom podigne adrenalin i natera ekipu na reakciju. Toga nema, a Panter ni u svom mandatu u Zvezdi nije odavao utisak nekoga ko može da nosi tim na svojim plećima, pa crno-beli u prvu od potencijalne tri „biti ili ne biti“ utakmice ulazi sa popriličnom nepoznanicom šta mogu da očekuju od prve zvezde tima.
Pogotovo jer se igra pred navijačima Partizana, što nas dovodi do treće stavke – pritiska.
Iako sastavljen od kvalitetnih pojedinaca, utisak koji košarkaši Partizana ostavljaju čitavim tokom sezone jeste problem nošenja sa pritiskom. Pobeda nije imperativ već moranje, sve drugo povlači sa sobom previše znakova pitanja, a ukus utakmice protiv Burse je još uvek previše svež da bi igrači u crno-belom bez nje u mislima dočekali Zvezdu.
Pred Obradovićem je veoma zahtevan zadatak da izvuče više od maksimuma i da se nada da je stvorio ekipu kadru da napravi prvi korak ka čudu, jer Partizanu je za preokret serije i titulu u ABA ligi potrebno više od podviga.
BONUS VIDEO Ovacije za Dejana Stankovića, bodrio košarkaše u borbi za finale sa Partizanom
Pratite nas i na društvenim mrežama: