Imala je Evropa velike igrače i imaće ih... Mnogi od njih su dizali silne trofeje u klupskoj i reprezentativnoj konkurenciji, proglašavani najboljima u sezoni, deceniji, na fajnal foru, u velikim finalima... Ali, niko od njih nije uspeo ni da se približi Žarku Varajiću.
U čudesnoj noći 5. aprila 1979. godine u Grenoblu, kapiten sarajevske Bosne sasuo je čak 45 poena tada moćnom Varezeu (deseti put uzastopno su igrali finale Kupa šampiona). Da, 45 u vreme kada na terenu nije bila iscrtana linija za tri poena na 6,25 metra, kada je napad mogao da traje šest sekundi duže nego danas, kada se takmičenje zvalo Kup šampiona… Kasnije je menjalo imena, ali ime najboljeg strelca u finalima ostalo je nepromenjeno…
„Uh, taj Grenobl. Ne verujem da će Varajin učinak skoro neko nadmašiti“, u razgovoru za Nova.rs nema dilemu Ratko Radovanović, tadašnji centar sarajevskog kluba, dugo godina jugoslovenski reprezentativac i, uz Mirzu Delibašića, jedini sa ovih prostora na čijim grudima su sijala četiri najvrednija zlata: klupsko i reprezentativno evropsko, svetsko i olimpijsko.
Raša se prisetio se tog vanvremenskog učinka koji je ostao nedostižan svima, ali koji, za razliku od današnjih vremena, kada brojni igrači gledaju pre svoju statitsiku, nije bio samo proizvod samo Varajićevih individualnih kvaliteta već i jednog vrhunskog sistema.
„Pogledajte sve utakmice koje su prethodnile Grenoblu, u kojima je bilo lepih, ali i teških momenata, a rivali su bili Real, Vareze, Huventud, Makabi i Olimpijakos. Sve je to Boša (Tanjević, trener) maestralno vodio. Tačno se znalo na koga ide lopta i zašto. Mislim da Hadžić u finalu nije šutno nijednom, a na terenu je proveo skoro 40 minuta, jer je Kari (Pešić) bio rovit…“
PROČITAJTE JOŠ
Bosna je veliki trijumf, uz 45 poena Varajića, izgradila na 30 Delibašićevih i deset Radovanovićevih. Na kolena je oboren Vareze, koga u stojećem stavu nije zadržalo ni 30 poena Boba Morsa, po mnogima najboljeg Amerikanca koji je ikada kročio u evropsku klupsku košarku, niti 27 Čarlija Jelvertona, odnosno deset Dina Menegina.
„Taj Varajin rekord nije slučajan, jer je sam on bio poseban, najdisciplinovaniji i najveći radnik u našem timu. Savršena vojnička discpilina, igrački kvaliteti… Bio je moderno krilo koji nije samo postizao poene, nego je imao i nebrojeno skokova, a to se tada nije vodilo u statistici. Trebalo je da igra i na Svetskom prvenstvu u Manili 1978. godine. Ako se ne varam već je bila naručena oprema za njega, ali neko ga je poslao u vojsku na tri, četiri meseca. Velika nepravda.“
Radovanović se prisetio i uspeha van terena velikog kapitena Bosne koji je preminuo prošle godine.
„Ne smemo da zaboravimo njegov učinak kao predsednika Stručnog saveta KSJ u vreme velikih uspeha od 1987. do 1992, pa kasnije kao direktora reprezentacije, kada su osvajane zlatne medalje i kada su nizani najveći uspesi s mlađim selekcijama“, kaže Radovanović.
VIŠE OD 30 POENA U FINALU
1985. Cibona (Petrović 36) – Real 87:78
1984. Virtus Roma – Barselona (San Epifanio 31) 79:73
1980. Real – Makabi (Vilijams 31) 89:85
1979. Bosna (Varajić 45, Delibašić 30) – Vareze (Mors 30) 96:93
1973. Real – CSKA (Bjelov 34) 71:66
1969. CSKA (Andrejev 37) – Real 103:99
1967. Real – Olimpija Milano (Čabin 34) 91:83
1965. CSKA – Real (Lajk 30) 88:81*
* prva utaimica (u drugoj je slavio Real 76:62)1964. Spartak Brno (Kovička 30) – Real (Rodrigez 31) 110:99*
*prva utakmica (u drugoj je slavio Rela 84:64)1962. Dinamo Tbilisi- Real (Hajtauer 30) 90:83
1958. ASK Riga (Krumnis 32) – Akademik 86:81*
*prva utakmica (u drugoj je slavila ASK Riga 84:71)
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar