Tanjević za Nova.rs: Imao sam strah, Raša groznicu, a Bosna je postala prvak

Jugoslavija, ona velika, stajala je na svetskom tronu (1970, 1978, uz tri srebrne medalje), na grudima njenih igrača sijalo je olimpijsko srebro (1976). Bila je trostruki aktuelni evropski vladar (1973, 1975, 1977) i pride se još pet puta pela na pobedničko postolje (četiri srebra, jedna bronza). Lokomotiva (Cibona), Jugoplastika (Split) i Partizan podizali su "Žućkovu levicu", a Crvena zvezda Kup pobednika kupova.Ali, Jugoslaviji se nikako nije posrećilo da neko od njenih klubova prigrli pehar klupskog evropskog šampiona. A onda je došao 5. april 1979. godine. "Mala" sarajevska Bosna je u Grenoblu ugasila je velike snove Varezea (96:93), petostrukog kontinentalnog prvaka, da u desetom uzastopnom finalu uzme i šestu krunu. Podarila je SFRJ jedno od dva zlata koja su joj nedostajala. Drugo je olimpijsko, koji će biti osvojeno godinu kasnije u Moskvi. Ali, o tome nekom drugom prilikom..."Taj datum je jedan od retkih koji ne mogu da zaboravim, jer mi je 5. aprila rođen bratanac Bojan, pa kada mu čestitam rođendan, on uzvrati čestitkom za titulu", našalio se na početku kratkog vremeplova za Nova.rs, Bogdan Tanjević, trofejni stručnjak i graditelj tada najvećeg klupskog uspeha jugoslovenske košarke.Dok je Jugoslaviju ispunjavala sreća (u tadašnje vreme su se uspesi jednog kluba na međunarodnoj sceni, bez obzira odakle je, slavili u celoj zemlji), Boša je, kako sam kaže, bio emotivno ispražnjen."Oko tri minuta pre kraja, kada smo imali 13 poena razlike (u to vreme nije bilo šuteva za tri poena, p.a.) 800 Sarajlija u dvorani počelo je da tapše, a i ja sa njima. Znao sam da je gotovo, da smo pobedili, iako su odlične sudije Tarner i Der Vilige posle malo popustile, da ne bude baš ubedljiv trijumf. Čim je bio kraj, otrčao sam u tunel, da zapalim cigaretu, osetio sam neku prazninu".Prva misao nije bila veličina urađenog posla, nego šta dalje."Pričao sam igračima da smo na putu od 1.000 stepenika. Penjali smo se jedan po jedan. Na kraju smo došli na vrh. A onda? Pa čekao nas je nastavak Prvenstva Jugoslavije. U tom trenutku smo bili četvrti".Tanjević kaže da je pre velikog trijumfa jedino on imao neki strah, ili je bar samo kod sebe to video."Gde da ga bilo kome pokažem? Znao sam koliko momci vrede, ali toliko puta je naša košarka bila blizu, trebalo je da se probije ta finalna barijera. S druge strane, priželjkivao sam Reala u finalu, jer bi on bio favorit, ali izgubili su od Varezea koji je tada bio u blagom padu".Veče pred utakmicu video je u očima igrača koliko su spremni, psihološki, iako je bilo zdravstvenih problema.

"Rašo (Ratko Radovanović, p.a.) je veče pre imao temperaturu 39.2. Ali, sutra izlazi na teren kao da ga nije tresla groznica. To vam govori koliko je bio važan onaj naš jugoslovenski mentalitet. Pa, mi smo bili četvrta pobednička sila u drugom svetskom ratu. Nema boljih od nas."Skreće pažnju i na ozbiljno zajedništvo u timu koji je dugo selektiran."Polovina igrača je došla iz druge lige da bi igrala Kup šampiona, pa i Mirza (Mirza Delibašić, p.a.). Kroz njegov postupak u finalu pogledajte veličinu tima. Mogao je svakome da ubaci 40 poena. To je bilo finale, najveća utakmica u sezoni. Ali, osetio je da ide Varaju (Žarko Varajić, p.a.). Njih dvojica su sa terena (iz igre) imali 70 odsto šut (14-20) - Varaja 45 poena, Mirza 30. Neverovatno. Pa Kari (Svetislav Pešić, p.a.) koji je bio povređen veći deo sezone, bio mi je praktično pomoćnik, davao savete."Uspeha ne bi bilo bez ljudi u kancelarijama."Pismeni, obrazovani su vodili klub, od Emerika Bluma, tvorca Energoinvesta, četvrte firme u istočnoj Evropi, pa Vuleta Vukalovića za čije vreme je SD Bosna imala čak 11 ekipa u prvoligaškim rangovima."Mnogo igrača je kasnije ostalo u košarci."Rašo je u FMP 20 godina dirigovao najboljim klupskim modelom na koji se danas naslanja Crvena zvezda. Sabit Hadžić je bio dobar seniorski trener, Emir Putapčić jedan od najboljih u radu sa mladima, pa Nihat Izić je s mlađim slekcijama u kojima su bili Okur, Turkoglu, Onan, Erden, Akjol, napravio osnov za uspeh reprezentacije Turske koju sam doveo do finala Svetskog kupa 2010. godine. Nimburk je ne znam više ni koliko godina neprikosnoven u Češkoj, a svi zaboravljaju da je glavne stubove izgradio Predrag Benaček. Varaja je kao direktor mlađih selekcija KSS postavio svetski rekord po broju osvojenih zlata tokom jednog leta - četiri. Kari je jedan od najbolja tri trenera u Evropi..."Bosna je danas daleko od tog sjaja, kao i Split koji je u vreme SFRJ tri puta bio evropski prvak, a i Cibona dvostruki šampion Evrope.

"Došla su neka nova vremena. Klubovi zavise od mecena. To je mnogo bolje rešeno u Srbiji, u kojoj država direktno i indirektno pomaže Zvezdi i Partizanu. Pogledajte odlične rezultate Zvezde u Evropi koja se bori sa ekipama koje imaju budžete od 30, 40 miliona evra, ili Partizan koji je godinama bio u evropskom vrhu. Mislim da bi milion evra bilo dovoljno Bosni da stane na noge, jer talenata ima."

Realan je Tanjević kada upoređuje prošlo i sadašnje vreme."U ondašnje vreme bilo je određenih ograničenja koja su pomagala klubovima. Igrač nije tek tako mogao da ode. Danas teško možete da planirate na duže staze, jer bogatiji zovu."Trenutno se ne zna ni bliska budućnost, odnosno kada će da se lopta vrati na teren zbog koronavirusa."Pa ja se nadam do septembra, jer košarka bez gledalaca nema šta da se igra."