Foto: Fiba

Milan Mačvan je u junu ove godine završio profesionalnu karijeru, a legenda Partizana i nekadašnji kapiten reprezentacije otkrio je svoj stav o strancima u domaćoj košarci, trenerima koji su mu najviše pomogli, najdražim saigračima, kao i razlogu iz kog je napustio Partizan.

PROČITAJTE JOŠ...

I njegov bivši klub i Crvena zvezda se u velikoj meri oslanjaju na strance, što se Mačvanu, kako priznaje, ne dopada:

„Nisam se ’zaglavio’ u vremenu, nemam ništa protiv stranaca u srpskoj košarci, ali… I ja sam bio neki stranac u Izraelu, Italiji ili Turskoj, ali jako dobro sam znao šta sam morao i želeo da pokažem dok sam igrao. Čak i pri kraju karijere, u Tokiju, uvek sam davao sve od sebe, na neki način nametao sebi pozitivan pritisak, da opravdam zašto sam angažovan. Imao sam pravilan osećaj da se od mene u svim tim klubovima očekuje ono ’nešto više’. A to ne vidim kod ovih Amerikanaca, uglavnom su oni u pitanju, koji igraju u Partizanu, Zvezdi, po klubovima Košarkaške lige Srbije. E, sa tim ne mogu da se pomirim. Neka ovi naši dovode strance, ali da budu veoma dobri, pa i vrhunski. Samo od takvih, naši klinci mogu nešto da nauče. Ovako, ništa“, rekao je Mačvan u intervjuu za Sport klub.

Mačvan je posle karijere dobio poziv iz Humske, ali se nije zadržao u Partizanu.

„Od trenutka kada mi je ponuđeno mesto savetnika za sportska pitanja predsednika Partizana, nisam bio za tu opciju, iako sam ’promovisan’ na toj funkciji. To nisam ni radio, samo sam formalno ’vođen’ na tom mestu, nikoga, pa ni prvog čoveka kluba, nisam savetovao. Rekao bih, njihova, klupska i moja ’ideologija’ nisu se poklopile.“

Mačvan je otkrio i ko je od saigrača i trenera obeležio njegovu karijeru:

„Postoje trojica trenera koji su me obeležili, sa kojima sam na vezi. Nabrojaću ih, ne po značaju, svaki od njih je nešto posebno za mene. Saša Đorđević iz reprezentacije, i dalje se čujemo. Dule Vujošević zauzima specijalno mesto u mom srcu, tolika posvećenost košarci, igračima… A Duda Ivković me ubacio u nacionalnu selekciju sa 18 godina. Značili su i drugi, kao Struja (Željko) Lukajić, Steva Karadžić ili Milovan Bulatović, koji me je iz Vukovara doveo u Železnik. Od silnih saigrača, opet trojica za pamćenje. Stefan Marković koji mi je kao brat, Miloš Teodosić koji nosi ’orlove’ i, Bogdan Bogdanović, koji je trenutno najbolji srpski igrač“, zaključio je Mačvan.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar