2
Eron i Grejs Vajt, deca Maika, Basko i Marfi su jedna obična, sasvim neobična američka porodica u Beogradu koja je osvojila zvezdaše, ali i brojne ljubitelje košarke.
Mnogi stranci igrali su u Crvenoj zvezdi, navijače su osvajali Čarls Dženkins, Markus Vilijams, Kvinsi Miler, ali čini se da nijedan nije bio kao sada Eron Vajt. I ne radi se samo o igračkim kvalitetima, već i onim često mnogo vrednijim, ljudskim.
PROČITAJTE JOŠ
Njegova deca idu u srpsku školu, a tokom utakmice se nervira kao da je zvezdaš od malih nogu. Povredio se još na pripremama, po dolasku na Mali Kalemegdan, ali je saigrače sve vreme bodrio pored klupe i često emotivno reagovao.
Sada se 29-godišnji krilni centar vraća u formu i hvata zalet da pokaže kako je evroligaško pojačanje crveno-belih, a petočlana američka porodica i van parketa privlači pažnju.
Supruga Grejs tražila je i dobila sve potrebne informacije uoči dolaska u Beograd, pa ćerke Maika (6) i Marfi (2), te sin Basko (4) istinski uživaju u srpskoj prestonici. Kako red nalaže, najpre smo čestitali praznike na startu razgovora, a Vajt nas je odmah oduševio.
„Da da, znam da vam je Božić kasnije nego nama, posle Nove godine. Pričali su mi i saigrači, znam i zbog dece jer idu u srpske škole i vrtiće. A znam i zbog perioda kada sam igrao u Rusiji (za Zenit, prim.aut) jer i oni obeležavaju tada“, otkriva Vajt za Nova.rs.
Otkud da vam deca idu u srpske škole iako postoje i inostrane u Beogradu?
„Ljudi su bili sjajni prema nama otkako smo došli. Deca su i dalje mala i mogu mnogo da nauče, zašto ne i na drugom jeziku. Najstarija ćerkica Maika ima šest godina, ona nas uči srpske reči. Mislim da je za njih bolje da idu u srpske škole. Sin Basko ima četiri godine, a najmlađa, dvogodišnja ćerkica zove se Marfi“.
„Ako odigram loše, onda ide slika dece“
Često se aktivni na društvenim mrežama, pogotovo Tviteru?
„Ajova je mesto odakle sam i mnogo je volim, mnogi prijatelji i familija su mi u SAD. Ja sam košarkaš, ali preko društvenih mreža me prate i moji prijatelji sa kojima sam odrastao, braća i majka gledaju šta deca rade. Društvene mreže su to što jesu, ali mogu da budu super jer ih koristim na pravi način. Što se tiče košarke, navijači često pišu svašta ludo, zabavno mi je i kada se svađaju, a ja ako nekad odigram loše, samo postavi sliku dece i onda mi niko neće reći ništa loše“, uz smeh je dodao Vajt.
Je l’ znate neke srpske reči?
„Maika je mnogo zaintersovana i često proverava i suprugu i mene neke reči, čak nam ih i speluje. Desi se da šetamo gradom i pita nas da li znamo kako se nešto kaže, a ja pojma nemam šta me pita i to je dosta zabavno. Sa decom je svaki dan nova velika avantura“.
Mnogi zvezdaši misle da ste u „prošlom životu“ bili veliki navijač Crvene zvezde, dok ste bili povređeni sve ste pratili, „skakali“ na reklame? Ne može to često da se vidi od stranih igrača.
„Iskreno, ne mislim da radim ništa posebno ili neobično. Deca vole da gledaju moje utakmice, sin je baš lud za košarkom. Pre nego što smo došli u Beograd rekao sam im ime kluba i to je sve što su znali, a sada je sve toliko kul. Ljudi su sjajni ne samo prema meni, već prema mojoj porodici koja mi je na prvom mestu. Nije uvek lako supruzi i deci u novoj sredini, a čak i poruke podrške na društvenim mrežama mogu da znače u tim trenucima privikavanja. Deca su srećna što igram košarku i gde igram, a mene usrećuje kada su oni srećni. Kada je košarka u pitanju, vrlo sam emotivan, želim da budem deo igre. Kada si povređen, možeš da provodiš vreme na telefonu na tajm-autu, ali ne želim to. Gledam na tribine, slušam navijače i kada ne igram, uzbuđen sam i želim da uradim šta mogu, da doprinesem ako je moguće iako mislim da ne radim ništa specijalno“.
Jakne koje su deca nosila sa grbom Crvene zvezde su takođe posebno privukle pažnju?
„Znam da su svi bili oduševljeni, a napravila ih je sestra moje suruge. Ona je vrlo kreativna, često se bavi dizajniranjem, ranije je pravila slične stvari, pa je posle jednog razgovora sa suprugom rešila da ih napravi za decu sa grbom Zvezde na leđima. Supruga je pričala sa njom, samo joj rekla da sam potpisao za Zvezdu i ona je to uradila, a deca su bila oduševljena što imaju grb na jaknama“.
„Lako sam izabrao Zvezdu“
Kako ste se odlučili baš za Crvenu zvezdu i kakva je saradnja sa trenerom Dejanom Radonjićem?
„Na kraju prošle sezone znao sam da su promenili trenera u Panatinaikosu i nisam hteo da se vraćam tamo. Pričao sam sa svojim agentom Miškom Ražnatovićem, tražili smo dobru sredinu za mene i bilo je određenih ponuda. Znao je da želim da igram Evroligu, posle nekoliko dana mi je rekao da me zove Zvezda, posle dva dana dobio sam ponudu kojom sam bio zadovoljan. Generalno sam mnogo jednostavan, sve mi je dobro delovalo i bilo mi je lako da se odlučim“.
Često vas porodično bodre u hali, kako podnose buku?
„Sin je malo nervozniji, ne prija mu baš uvek (smeh). Bili su na utakmici protiv FMP-a i pre toga u Evroligi, ali kada su mečevi u kasnijem terminu onda baš i ne mogu da dođu, jer sutradan idu u školu“.
Kakvi su vam utisci o klubu i Beogradu?
„Povredio sam se čim sam došao i nisam imao klasičan start. Kako sam bio van terena, više sam upoznao grad i Beograd je divan. Imao sam mnogo srpskih saigrača, Nemanju Nedovića, Stefana Markovića, Vladimira Micova, i stalno su mi pričali o Beogradu, tako da sada zaista uživam. Pričao sam sa njima više o životu ovde, ne toliko o košarci, nego o stanu, situaciji za decu i sličnim stvarima. Na prvi pogled grad nije možda toliko impresivan, ali kada provedeš vreme shvatiš koliko su ljudi zaista sjajni, i pored gužve u saograćaju sve je nekako na 15-20 minuta. Klub je fenomenalan, navijači… šta reći više za njih, najbolji, uvek na najvišem nivou kao što svi znaju. Nemam šta da se požalim, srećan sam kao i moja prodica“.
Koliko vas je poremetila povreda po dolasku, pali ste i na glavu uz lom ruke?
„Prvi put da sam propustio više od dva dana, zaista sam imao sreće i nisam imao velikih problema u karijeri sa povredama. Ali sr***e se dogodilo… Sad je sve dobro i iza mene. Polako se vraćam u formu, ulazim u ritam i nadam se dobroj sezoni, ima još mnogo da se igra, trenutno smo na dobrim pozicijama“.
Želje za 2022. i ciljevi sa Zvezdom?
„Trofeji, naravno. Došao sam u klub koji zna šta želi, bez obzira na pritisak i sve, znam da je cilj da se osvoje tri trofeja. Evroliga je neverovatna ove sezone i tu smo na dobroj pozicji, imali smo mnogo problema i videćemo šta će biti. Meni je peta sezona u Evroligi i najčešće dve pobede su delile ekipe od osmog do 13. mesta, tako da nema pravila oko prolaska u Top 8“.
*
*
*
BONUS VIDEO Radonjića nasmejalo pitanje o „kletvi“, otkrio kako bira igrače
Pratite nas i na društvenim mrežama:
