EKSKLUZIVNO Zlatni iz Atine 30 godina kasnije: Ubacili smo Dudu u bazen, ne bismo sišli kao Hrvati s postolja ni da nam je Milošević rekao

Raiffeisen banka, prijatelj košarke. Bez greške u koracima, otvaranje računa za 15 minuta potpuno onlajn. Stvarno može.

"Šta je odlučilo? Imali smo neverovatnu motivaciju, uzeli su nam najmanje tri medalje i najbolje igračke godine. A je l' su zaustavili rat? Nisu, samo smo mi platili medaljama i trofejima", priča Zoran Savić.

"Idemo autobusom na te prijateljske utakmice, a vraćamo se sa Dudinim golubovima pozadi. To se znalo, poslednji red su njihovi kavezi, i to su šampioni", uz smeh je otkrio Saša Obradović, danas trener, a Mića Berić je dodao kako su ih prevozili iz Soluna u Atinu: "Da ne bude posle 'oni hteli da mi uvale goluba nekog đilkoša'", prisetili su se reči neponovljivog Dude.

Svi pamtimo Saletov 41 poen, od čega devet trojki u simultanki za pamćenje, kao i ono zakucavanje Predraga Danilovića preko Sabonisa u čuvenom finalu sa Litvanijom, evocirali su brojne uspomene za pamćenje, a Mića Berić se pridružio još jednom nepoznatom pričom.

"Kakav je Duda bio psiholog, najveći u istoriji košarkaških trenera, pa su pred četvrtfinale u saradnji sa Paspaljem organizivali žurku kod Paspalja kući na Glifadi. Imao je običaj da opusti ekipu kad treba. Kakva je to glava, i to je bila žurka svi sa lepšim polovinama... A onda Zoki, Sale, Divac i Palja ubace Dudu u bazen. I Željko Obradović to vidi i pobegne iz dvorišta (smeh). A pre toga viče: "Ne selektora, ne selektora". Važi, i samo ga bace u bazen. Zamisli žurka pred četvrtfinale, a tad se petak, subota i nedelja igralo četvrtfinale, polufinale i finale. Meni je to fascinantno bilo, još nešto zlatno sa tog prvenstva".

Prošle su tačno tri decenije od povratka košarkaških bogova tamo gde im je mesto, odakle su nepravedno bili sklonjeni i otkako su nam vratili veru. Povratak na veliku scenu, bez poraza na celom turniru, nezaboravni momenti, sastav tima koji se zna napamet u pola noći...

Evropsko prvenstvo u Atini 1995. godine predstavlja jedan od najznačajnijih i najemotivnijih događaja u istoriji naše košarke, a osvajanje zlatne medalje na prvom takmičenju posle sankcija i ratnih godina je nešto što se i dan danas posebno pamti.

Zato, ekskluzivno u podcastu „Pick and roll“ evociramo uspomene na istorijski trijumf kroz sećanja asova kao što su Saša Obradović, Zoran Savić i naš Miroslav Berić, inače i domaćin podcasta.

Spremite se za jedinstveno putovanje kroz vreme, po prvi put okupljamo trojicu legendi iz zlatne generacije, pa smo zato čuli i sjajne priče. Pod vođstvom neponovljivog Dušana Dude Ivkovića, „plavi“ su otišli po zlato bez ijednog poraza, a Berić, Savić i Obradović otkrili mnogo toga što se nije znalo...

Od kvalifikacija u Sofiji do antologijskog zlata, finale kao takvo, prekid Litvanaca, 41 poen Saleta Đorđevića, ono zakucavanje Predraga Danilovića, silazak Hrvata sa postolja, doček u Beogradu. I to sve se zna, a šta se ne zna? Golubovi u autobusu, bacanje Dude Ivkovića u bazen, žurka usred turnira, muzika iz gepeka, rogovi, ko nije bio na dočeku, uzete medalje i izgubljene godine…

Trojica zlatnih iz generacije koju svi volimo posle tri decenije otkrivaju tajne o najvažnijoj medalji srpske košarke. To su emocije koje teško mogu da se objasne, zaslužili su to oni, zaslužio je narod, zaslužila je to košarka. Atina 1995. pamtiće se zauvek i prenositi s kolena na koleno, zato će 2. jul uvek biti nešto posebno.

Berić, Savić i Obradović, zlatni iz Atine 30 godina kasnije u specijalnom izdanju podcasta "Pick and roll" pričaju priče koje će se pamtiti - uživajte u zlatnih sat i po vremena.

Povratak Jugoslavije posle sankcija i pokoravanje Evrope 1995.

Posle tri godine tišine i nepravde, naši momci su se jedva, preko naknadnih kvalifikacija u Sofiji, dokopali Atine. Ali tamo, pod grčkim nebom, desila se magija. Pod vođstvom neponovljivog Dušana Dude Ivkovića, "plavi" su otišli po zlato gazeći sve pred sobom. Grupna faza bila je samo zagrevanje za lekciju celoj Evropi da sazna ko se to vratio.

Jugoslavija - Grčka 72:67

Jugoslavija - Litvanija 96:89

Jugoslavija - Nemačka 92:82

Jugoslavija - Švedska 105:62

Jugoslavija - Izrael 87:74

Jugoslavija - Italija 87:74

Na startu nokaut faze pala je Francuska (104:86), a onda je usledio duel za infarkt protiv domaćina Grčke u polufinalu i trijumf rezultatom 60:52. I onda, taj 2. jul 1995. godine – dan kada je dvorana "OAKA" ključala tokom antologijskog finale u Atini.

Protivnik moćna Litvanija sa Arvidasom Sabonisom, Šarunasom Marčuljonisom, Rimasom Kurtinaitisom, Arturasom Karnišovasom... To nije bio meč, to je bio rat nerava uz srce na terenu i svaku kap znoja prolivenu u omiljenom dresu.

Na kraju je rezultat 96:90 ispričao priču o herojstvu. Junak, prvi među jednakima, Aleksandar Đorđević sa neverovatnim 41 poenom, od čega devet trojki u simultanki za pamćenje. Sećate se svi i onog zakucavanja Predraga Danilovića preko Sabonisa - ta drskost i snaga kao poruka da smo se vratili.

Tenzije su bile tolike da su Litvanci pretili da napuste teren, a grčka publika je, iako nama inače naklonjena, bila protiv. Samo da se dolije ulje na vatru. Ali, "plavima" niko i ništa tada nije mogao.

Silazak Hrvatske s postolja i "atinsko prokletstvo"

Tog 2. jula 1995. pamti se i jedan ružan detalj. Kada je himna "Hej Sloveni" počela da svira za naše šampione, hrvatski košarkaši, osvajači bronzane medalje, napustili su postolje! Taj potez, podstaknut političkim tenzijama iz turobnih 90-ih godina prošlog veka, ostavio je gorak ukus. I ne samo to...

Mnogi ga nazivaju i "atinskim prokletstvom", jer od tada hrvatska košarka nije osvojila nijednu medalju na velikim takmičenjima, a na neka nije uspela ni da se plasira.

Zlatni iz Atine

Sastav košarkaške reprezentacije Jugoslavije koja je osvojila Evrobasket 1995. godine činili su: Dejan Bodiroga, Predrag Danilović, Saša Obradović, Zoran Sretenović, Žarko Paspalj, Miroslav Berić, Aleksandar Đorđević, Željko Rebrača, Vlade Divac, Zoran Savić, Dejan Tomašević i Dejan Koturović. Svaki od njih je utkao deo sebe u to zlato na svoj način.

Predvodio ih je legendarni Dušan Duda Ivković uz koga je tih godina bio Željko Obradović dok samostalno nije potom preuzeo reprezentaciju.

Tu su bili i takozvani tihi heroji, jer ne donose titule samo oni koji su nosioci.

Miroslav Mića Berić, pouzdan šuter sa klupe, tihi radnik, ali svaki njegov poen bio je zlata vredan. Smirenost i preciznost bile su njegove vrline u momentima najveće tenzije. Zoran Savić, borac bez mane i straha. Njegova "tuča" sa Sabonisom pod košem bila je ključna. Savić je ginuo za svaku loptu, svaki skok, donoseći energiju i snagu kada je ekipi bilo najpotrebnije. Saša Obradović, nekada inteligentni plejmejker, danas sjajni trener, lider koji je u finalu pogodio onu presudnu trojku kada su se Litvanci opasno približavali. Njegova mirnoća pod pritiskom i danas se pamti.

I to zlato nije bilo samo simbol osvajanja Evrobasketa, nego više od same medalje - simbol povratka jednog naroda, potvrda da se duh ne može slomiti. Po povratku u Beograd, doček na balkonu Skupštine grada bio je spektakularan, nikad pre viđen, prvi takav, istorijski. To je bio početak tradicije koja traje i dan-danas, simbol zajedništva i ponosa koji nam je košarka donela i koji se kasnije preneo na ostale sportove.

Zato, kada se 2. jula setimo te 1995. godine, nećemo pamtiti samo poene i skokove, već emociju, suze radosnice i saznanje da su nam ti momci vratili veru i ponos nakon strašnih godina, i postali jedan od najvećih simbola naše košarke.

Zato, hvala vam, šampioni!

BONUS VIDEO Rekord Partizana i 43. pehar za Željka, Zvezda počela veliki remont