0
Košarkaši Crvene zvezde odbranili su trofej u Kupu Radivoja Koraća u finalu protiv Partizana (85:68) mnogo lakše nego što je bilo ko očekivao.
Zvezda je ostala bez trenera pre kraja utakmice zbog isključenja Dejana Radonjića, ali je i pre kraja treće četvrtine rešila pitanje pobednika, pa joj Radonjić do kraja nije bio ni potreban.00
Sve što je trebalo da se posloži, on je uradio pre meča, pa je ono na terenu, tokom 40 minuta u niškom Čairu bilo samo izvedba.
PROČITAJTE JOŠ...
Svako je u timu crveno-belih dao svoj doprinos da Partizan izgleda mnogo slabije nego što objektivno jeste.
Poražavajuće je što je prve poene u njegovom sastavu jedan srpski igrač upisao tek sa slobodnog bacanja krajem treće četvrtine (Uroš Trifunović).
Dotle su Matijas Lesor, Rodions Kurucs, Kevin Panter i Dalas Mur držali igru tek toliko da Partizan gubi sa 67:46.
U jednom momentu u timu Zvezde četvorica srpskih igrača, naspram petorice stranaca u Partizanu.
Ako je opravdanje za toliko stranaca kvalitet crno-belih, onda je on izostao u nedelju uveče, ili je Zvezda jednostavno daleko ozbiljnija ekipa od FMP-a. Istina je verovatno negde između.
Klub sa Malog Kalemegdana je jednostavno nadigrao najvećeg rivala, koji je u ovom momentu objektivno slabiji, pa je Radonjićev tim zasluženo slavio zahvaljujući nekolicini faktora.
Napad dobija utakmice, odbrana osvaja titule. I u finalu Kupa, ovo pravilo je moglo da se nasluti od starta utakmice. Posle dva i po užasna minuta na obe strane, Zvezda se prva raspucala.
Crveno-beli su napravili seriju od deset poena za manje od dva minuta. To svakako nije moglo da raduje trenera orjentisanog ka čvrstoj odbrani, kakav je Željko Obradović.
Nejt Volters je probio led šutevima za dva i tri, nastavili su Nikola Kalinić i Ostin Holins i Partizan se začas našao u nebranom grožđu.
Odgovorio je individualnim akcijama Pantera i bilo ih je nekoliko, tek toliko da održe priključak za Zvezdom.
Sad se vraćamo na onu prvu rečenicu, jer Zvezda ni u jednom trenutku nije popustila odbranu, dok ofanziva nije baš tako stabilna kategorija.
Tih minut i 48 sekundi „pomračenja“ Partizana svakako su uticala da crveno-beli dobiju samopouzdanje i u napadu.
Tek kad je Mur jednom probio i Panter pogodio dve trojke, stvar se za Partizan malo pomerila sa mrtve tačke. Na kraju prve Lesor je dobro okrenuo i zakucao, već u sledećoj šansi je izgubio loptu.
Ako Mur nije iskreirao za Pantera ili obrnuto, napadi nisu išli kako treba. Posebno kad vidite da Rodions Kurucs dobije loptu sam na šutu za tri poena i ne šutne je. To vrišti nedostatak samopouzdanja.
S druge strane, Zvezda je trčala i dobru tranziciju proizišlu iz odbrane reketa, pa je nekoliko, uslovno rečeno lakih poena, postigla iz trčanja.
Partizan je na startu druge loše zagradio svoj reket, iz čega je Ostin Holins ubacio trojku za Zvezdinih +10.
Komforno se osećao dok je vodio loptu, videla mu se sigurnost u očima, iako je pre toga imao jednu rolu i nije tako delovao.
Dao je trojku, polaganje u kontri, ukrao je loptu i odveo Zvezdu na +18 za četiri minuta na parketu u drugoj četvrtini.
Na zagrevanju je delovao hladno kao špricer, ali je tokom meča bio maksimalno motivisan.
Pokazivao je to i pored parketa time kako je bodrio saigrače, ali i u drugoj četvrtini kada je Zvezdu odlepio na značajniju prednost.
U drugom poluvremenu je dobio šansu na startu da izvede dodatno slobodno bacanje umesto Voltersa, malo se „ohladio“ pa je brzo izmenjen.
Nedugo zatim je promašio trojku, „platio“ to pametnim faulom u kontri Mura, a onda je naterao Koprivicu na izgubljenu loptu.
Kasnije je prepuštao loptu Kaliniću i Dobriću, a onda je dao trojku za nije bio toliko efikasan koliko je bio iks faktor.
Kada se podvuče crta, može da se ogleda u više statističkih parametara i opisa. Od snage u duelima, preko rešenosti i borbenosti pa do procenata šuta.
Tokom meča je Zvezda imala po deset odsto bolji šut za dva, efikasnija je bila i u šutu za tri poena.
Na stranu što u Partizanu niko od srpskih igrača nije mogao da ubaci nijedan koš sve do kraja treće četvrtine, ali i stranci su bili ograničeni.
Pantera nije imao ko da iznervira kao Brajs Džons dan ranije, Dalas Mur je nosio dok je mogao i koliko je mogao, a ostali su svi brzo potonuli.
Za to vreme se na terenu nasuprot njih videla ekipa koja je prosto igrala jače, njeni igrači su se oštrije bacali za lopte.
Videlo se i po odlučnosti kada bi kretali po skokove i ničije lopte, jednostavno su crveno-beli igrali kao kvalitetna evroligaška ekipa, dok je Partizan bio ispod svog nivoa, te nije ni čudo što je ostao bez „Žućkove levice“ i ove godine.
BONUS VIDEO Navijači Partizana gađali Ostoju Mijailovića bakjom
Pratite nas i na društvenim mrežama:
