0
Dinamik - Amerika. Posle lepe epizode u beogradskom klubu, Bogdan Zimonjić sprema se za Floridu, na kojoj će uz obrazovanje steći i novo košarkaško iskustvo.
Talentovani bek je kao gost Nova.rs govorio o karijeri, planovima, ali i radu sa ocem Predragom Batom Zimonjićem.
Čuveni kondicioni trener ima ozbiljnu reputaciju u Evropi, radio je sa Željkom Obradovićem i sada je deo štaba Fenerbahčea kod Igora Kokoškova, a slobodno vreme koristio je da usmerava naslednika.
PROČITAJTE JOŠ
Posebno je specifična situacija u kojoj je Bata čak želeo da njegov sin ne igra za mladu reprezentaciju, jer mu je bilo jasno da je neophodan rad na fizikalijama.
Nije pogrešio, individualni rad se isplatio i glas o Bogdanu čuo se do Amerike, gde je imenjak Bogdanović dodatno proširio priču o ovom momku.
„Neko bi trebalo da obezbedi ovom dečku stipendiju, jedan od najboljih mladih bekova Srbije“, napisao je Bogdan, kada je Fren Frašila, uvaženi analitičar ESPN-a objavio Zimonjićevu statistiku iz Dinamika, koji je do 20. aprila imao prosek od 23 poena i 4,2 asistencije u poslednjih pet utakmica.
Tada je Bogdan imao 55 posto iz igre, od toga 46 posto uspešnosti šuta za tri poena. O pohvalama, radu, željama za budućnost, Bogdan je govorio za naš portal.
„Prijalo je videti poruku Bogdana, znam ga i lično, on mi je dosta i pomogao, pustio je moje ime tamo. Zbog korone nisam mogao da odem tamo i da me ti ljudi vide, a jedan Bogdan Bogdanović, jedan od naših najboljih igrača trenutno, a mislim da će biti i jedan od najboljih u istoriji, dosta mi je pomogao. Dosta se ugledam na njega, jedan mi je od omiljenih igrača, moj otac je sa njim radio dugo, bio sam sa njim i u Americi, video sam kako radi i koliko je posvećen svom poslu. Video sam kako daje 101 posto i uvek sam mu se divio. Kad on tako nešto kaže, puno mi je srce, dosta mi je pomoglo to, motivisalo me je“, kaže Zimonjić.
Someone needs to give this kid scholarship!! One of the best young guards of Serbia!!!
— Bogdan Bogdanovic (@LeaderOfHorde) April 29, 2021
Imponovalo je i što ga je Frašila spomenuo.
„Bogdan je stvarno veliko ime i privuklo je pažnju to što je napisao za mene. Stvarno veliko analitičko ime me je objavilo i on se na to nadovezao. Bogi mu je samo odgovorio i ovde se to malo loše protumačilo. Mene ti komentari nisu dotakli, ali u Americi tako funkcionišu, Tviter, društvene mreže… Čak su mi se javljali navijači Fenera da me zovu da dođem, jer obožavaju Bogdanovića i veruju mu.“
Posebno se Zimonjić po rastanku od Dinamika zahvalio Saši Nikitoviću, Aci Raškoviću i Velji Jojiću, a zanimljiva je priča o radu sa trenerom Nikitovićem, koji ga je prepoznao još kao selektor jedne od mlađih ekipa Srbije.
„Video je na jednoj utakmici koju sam dobro odigrao, pozvao me je, pratio me je. Dobro sam se pokazao i otišao na pripreme, ali dolazio sam iz mnogo manjeg kluba nego što su Zvezda ili Partizan. Bio sam tu 14 dana i oni su oni otišli u Baku, a moj tata je zamolio selektora da me ‘iseče’ jer nisam bio spreman da budem u reprezentaciji. I onda sam sa tatom otišao u Grčku na leto, svaki dan smo se budili u pola sedam, sedam. Bili smo na Halkidikiju, išli smo u halu do smeštaja i trenirali od 7 do 11, četiri sata, i kada sam se vratio, ‘eksplodirao’ sam.“
Posebno je važno Zimonjiću da paralelno stiče obrazovanje.
„Meni je baš stalo do obrazovanja, što me možda razlikuje od vršnjaka koji treniraju košarku, mnogi nisu posvećeni školi. Moj otac je dugo u košarci i zna koliko je teško uspeti u njoj. Uvek mi je pričao da je škola najbitnija i da niko ne može da mi garantuje uspeh u košarci, da ću moći da živim od košarke. Zato je moja ideja bila da završim školu i odem na koledž, uvek mogu da imam školu kao alternativu ako sa košarkom nešto ne krene kako treba.“
Kako su tekli pregovori sa FAU Univerzitetom?
„To je bio dug proces, bilo je i drugih koledža, ali njihov trener i njihov štab veruju u mene. Ponudili su mi školarinu, prihvatio sam oberučke. Stvarno smatram da tamo mogu dosta da napredujem i da mi ta liga odgovara. Uslovi su neverovatni, blizu je Majami, imaju jedan od najboljih kampusa u Americi. Smatram da je idealna opcija za mene. Imam uskoro sastanak u ambasadi za vizu, plan je da odem tamo na pripreme 28. juna, pa ću se vratiti početkom avgusta, opet idem krajem avgusta. Značile bi pripreme, da se uklopim. Predavanja počinju 23. avgusta. Video sam roster njihov, biće to dobro. Veruje mi trener, ja sam ih prvo molio da odem tamo da budu sigurni da li me žele, da me vide. Oni su rekli da mi veruju i da je sve OK. Tamo ću moći da koristim halu kad hoću i koliko hoću. Presekao sam, nisam razmatrao druge opcije. Drugde jednostavno ne možeš da povežeš tako obrazovanje i košarku. Otac me nikad nije pritiskao niti odlučivao umesto mene, rekao mi je da uradim kako ja mislim da je najbolje, uticao je samo primerom. Ne meša se, ali je uticao jer sam video šta je on radio.“
Koliko si puta imao priliku da radiš sa tatom?
„S tatom sam dva puta radio ozbiljno. Neverovatno sam napredovao, on stvarno ima osećaj ne samo za kondiciju i snagu, ima dobar osećaj izuzetno i da me nauči nečemu što meni najviše treba u košarkaškim segmentima. Ja sam tu baš napredovao, to se pokazalo sledeće sezone gde se čulo za moje ime, gde sam opravdao prezime. Takođe, radili smo za vreme korone, nismo mogli da izlazimo i igramo košarku, trenirali smo kod kuće i radio sam snagu. To mi je dosta pomoglo. Takođe, vidi neke momente poput kretanja kolena, pa je to ispravljao radeći sa trakama.“
Navijačka pripadnost je posebno zanimljiva stavka. Deda Petronije, jedan od osnivača KK Partizanski put, privržen je Partizanu. Tata je ipak u crveno-belom.
„Kada sam išao na treninge, deda mi je puštao Partizanove pesme, a pred spavanje, tata mi je pevao ‘Dobro znaj’. Pomešano je malo, ali sam privrženiji Zvezdi. Kada sam bio mali, samo sam gledao treninge, a posle sam i počeo u Partizanskom putu, pa sam igrao za Čuburu, Radnički i Dinamik.“
Da li je bilo interesovanja Zvezde i Partizana?
„Bilo je interesovanja i Zvezde i Partizana, ali mi je Dinamik baš ‘legao’ zbog ekipe koju su napravili, par reprezentativaca. Pobeđivali smo i Zvezdu i Partizan, stvarno mislim da su napravili super posao i sa selekcijom igrača. Druga stvar je škola, da sam otišao u Zvezdu, mislim da ne bih imao toliko vremena i morao bih da se podredim njihovoj školi. Dinamik mi je pružio i školu i odlične treninge. Jednostavno, dobio sam najbolje uslove i sve su mi pružili, mislim da čak i Zvezda i Partizan nemaju neke od njihovih uslova.“
Da li si imao priliku da radiš u Feneru?
„Trenirao sam sa njima par puta ali nisam ja zvanično tamo bio niti sam igrao utakmice, nisam bio formalno u ekipi. To je malo pogrešno preneto, čak je pisalo da se nisam snašao, to nije istina jer ja nisam ni bio deo ekipe. Za neki raspust sam uradio nekoliko treninga. Ali značilo mi je da vidim kako se tamo radi, fizikalci su i nema toliko talenata. Košarka koja mi ne odgovara. Fizički bih mogao da je igram, jer sam se sada fizički izjednačio sa njima, ali mi ne odgovara. Treba mi lopta.“
Da li si se uverio da ćeš imati odrešene ruke na Floridi?
„Dva je moja primarna pozicija, ali znači i iskustvo plejmejkera. Trener koji se raspitivao za mene i koji mi veruje, rekao mi je da me vidi kao igrača sa loptom i da ću imati slobodu u igri, rekao mi je da me vidi kao velikog talenta. Rekao mi je i da će mi trebati vremena i da se neću odmah navići jer se niko odmah ne navikne. Oni rešavaju napade u 5-6 sekundi, mi imamo dosta taktike.“
Da li je neko u Feneru ostavio poseban utisak na tebe?
„Išao sam da gledam treninge i malo radim, gledao sam kako je Željko radio, moj otac, ali fascinirao me je Bogdanović. Toliko je predan detaljima, sitnicama, na primer potezima kada ide na to da bude niži u nogama kad se savije, radio je to u milimetrima predano, dok ne usavrši nivo na koji želi da dođe. Koliko je samo truda uložio, izdvojio se i De Kolo, koji je mogao i po sat vremena da ponavlja jedno isto polaganje.“
Za kraj, kakvi su karijerni snovi?
„Snovi su da se profesionalno bavim košarkom, sad, koja liga i kako… Voleo bih da jednog dana zaigram u Zvezdi, to mi je isto želja. Naravno, NBA i Evroliga su najviši ciljevi. Generalno, cilj je da se profesionalno bavim košarkom i da sa strane imam školu.“
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
