Zbog čega je FIFA na udaru zbog Saudijske Arabije i Mundijala

Imali smo tako dolaske brojnih fudbalskih zvezda (Kristijano Ronaldo, Roberto Firmino, Karim Benzema, Aleksandar Mitrović, Sergej Milinković-Savić, Predrag Rajković), organizovan je i teniski spektakl "Slem šest kraljeva", a "kruna" ozbiljnih ulaganja prebogatih šeika iz ove bliskoistočne zemlje u sport stigla je 11. decembra 2024. godine, kada je na vandrednom kongresu FIFA doneta na prvi pogled ne toliko iznenađujuća odluka da Saudijcima bude dodeljena organizacija najprestižnijeg takmičenja u svetu sporta, Svetskog prvenstva u fudbalu 2034. godine.

Uostalom, nakon što je Katar 2022. godine "probio led", bilo je pitanje kada će najbolje svetske reprezentacije ponovo zaigrati na ovom prostoru.

U jeku priče o spektaklu koji Saudijci spremaju za devet godina, stigla je jedna - ili bi bar to trebalo da bude - alarmantna vest. Naime, bivši savetnik FIFA za borbu protiv korupcije Mark Pijet, zajedno sa švajcarskim advokatom Štefanom Verenbergom i britanskim advokatom Rodnijem Diksonom podneli su žalbu zbog ove odluke, uz tvrdnje da "FIFA nije poštovala sopstvenu politiku o ljudskim pravima prilikom dodele domaćinstva."

I dok je teško poverovati da će ova žalba nešto ozbiljnije promeniti (FIFA bi, prema nekih procenama, trebalo da zaradi od pet do sedam milijardi dolara), jedno je sigurno - Pijet, Verenberg i Dikson su uspeli da skrenu pažnju na neke znatno mračnije stvari.

Kroz istoriju, Saudijska Arabija je stekla status jedne od najkonzervativnijih zemalja u kojoj su ljudska prava bila praktično na minimumu.

Svet je, primera radi, ozbiljno uzdrmalo ubistvo tamošnjeg novinara Džamala Kašogija, koji je 2018. godine ubijen u konzulatu ove zemlje u Istanbulu, gde je otišao kako bi pokupio bračne papire.

Kao glavni krivac - i po nekim teorijama glavni egzekutor - označen je Mohamed bin Salman, princ Saudijske Arabije, inače čovek koji je ujedno "udarna igla" iza poprilično ozbiljnih pokušaja da Saudijci speru sve što su radili otkako je zemlja proglasila nezavisnost 1932. godine.

Od tog momenta svakodnevica ove zemlje postalo je odsustvo bilo kakve demokratije, ugnjetavanje manjina, te poprilično varvarske metode kažnjavanja osuđenika.

Ono što je bilo uobičajeno za 20. vek, nastavljeno je i u 21. veku, a Kašogijeva sudbina bila je tek jedan u nizu događaja koji su zgražavali javnost širom sveta.

Tako je 2009. godine novinar iz Kanade po imenu Adam Sent Patrik otkrio da su "egzekucije postale manje javne nego ranije jer tela onih nad kojima je smrtna kazna izvršena nisu više držana na videlu kao upozorenje."

Da ovo nije bio izolovan slučaj pokazuju i događaji iz januara 2016. godine, kada je izvršeno masovno pogubljenje 47 osoba, dok je u martu 2022. godine izvršena, bar prema podacima Al Džazire, poslednja javna egzekucija, kada je pogubljena 81 osoba.

Ovo su možda najbrutalnijih, ali nikako jedin problemi kada su u pitanju ljudska prava sa kojima se Saudijska Arabija susreće - među njima su i diskriminacija žena, tortura migranata, egzekucije maloletnika, mučenje aktivistkinja za prava žena...

U suštini, za Saudijsku Arabiju vezano je bukvalno sve što je u suštoj suprotnosti sa stvarima za koje se FIFA, bar javno, zalaže.

Da li će sve ovo imati bilo kakvog efekta... Teško je očekivati, ali jedno je sigurno - Đanija Infantina i čelnike krovne organizacije svetskog fudbala očekuje veoma buran period tokom kog bi i najmanja greška mogla da rezultira totalnim gubitkom kredibiliteta.

I to ne bez razloga.