0
Srbija je i matematički ostala bez šansi da zaigra na Svetskom prvenstvu, ali je dobila Veljka Paunovića kao selektora. Barem bi tako moralo da bude.
Posle poraza na Vembliju od Engleske rezultatom 2:0 i pobede Albanije protiv Andore i poslednji tračak nade je nestao. Ipak, te noći u Londonu desilo se i nešto dobro za srpski fudbal – posađeno je seme koje moramo da negujemo po svaku cenu.
Dolazak Veljka Paunovića na klupu Srbije na kratko je probudio veru u čudo i da možemo da ispravimo sve propuste iz ovih kvalifikacija.
PROČITAJTE JOŠ
I Srbija čak nije delovalo ni toliko udaljena od toga. Imala je i svoje šanse, korektno je isparirala Englezima, ali posle svega što se pre ovog meča dešavalo nije ni zaslužila da prođe dalje.
Ipak, sama činjenica da smo na trenutak poverovali da je to moguće, da smo se hvatali za glavu kod promašenih šansi u drugom poluvremenu kada smo jurili izjednačenje i da nismo izgledali kao amateri, svojevrsna je pobeda nakon poslednjeg meča kada smo protiv Albanije u Leskovcu zapravo izgubili šansu za Mundijal.
To je sve rezultat kratkog boravka Paunovića na klupi. Očigledno je i po izjavama i ponašanju igrača da im je promena bila preko potrebna i da je i u stavu i u zalaganju i u odnosu prema igri viđen potpuno drugačiji pristup.
0d prvog obraćanja medijima Paunovića, pa sve što smo videli u nekoliko dana, promenilo je percepciju o reprezentaciji, i samo to je dovoljno za početak da se ne postavlja pitanje Veljkovog ostanka
Za Srbiju sledi novi početak na proleće u Ligi nacija koja je idealna da se u ovom trenutku startuje nova priča. Bez imperativa rezultata, već kao šansa da se postave temelji za budućnost.
Paunović je sa velikim brojem igrača koji su nam i dalje na raspolaganju makar još jedan ciklus svetskih prvenstava i EP u međuvremenu radio na reprezentativnom nivou i među njima postoji izgrađen odnos i pitanje autoriteta.
Tu su i nadolazeće generacije koje nude veliki broj talentovanih klinaca u svim linijama i koje mogu da budu temelj za dugoročnu stabilnost i rezultate naše selekcije. Dakle, ne manjka nam potrebnih sastojaka da se napravi zdrava priča, pa ni da se ponekad osim plasmana desi i famozni prolazak grupe na nekom velikom takmičenju.
Ali nam treba pravi kuvar za to, ali na engleskom bolje rečeno šef, mister. Treba nam iole zdrav sistem oko čoveka koji je pokazao želju da u haosu i ruševinama prethodno mukom stečenog sistema radi uprkos zdravom razumu i sigurno boljim profesionalnim opcijama nego što je to selektorsko mesto Srbije.
A ruševine su itekako ostale.
Dragan Stojković Piksi je ne tako davno uspeo da nas navuče da se žargonski rečeno naložimo na Srbiju u fudbalu, ali je isto tako uspeo i da nam je ogadi. Kada je sa fudbalskih terena prešao u političku arenu, kada su njegove izjave zbog kojih smo mislili da je hrabar postale šuplje reči bez pokrića i kada je svaki neuspeh, a počeli su da se nižu uvek bila posledica nečeg ili nekog, ali ne i odgovornost selektora.
Uz sve to, pristao je na kombinacije pod šifrom „Leskovac“, gde se više kao politički skup a manje kao pitanje borbe za plasman igrala jedna tako značajna utakmica kao sa Albanijom. I ne treba se zavaravati da nije smeo da to odbije, jer je i njemu i njegovoj sujeti odgovaralo da ne bude na udaru zvižduka i prozivki.
Ali, isti oni koji je trebalo da mu budu zaštitna mreža su po komandi kada je krenulo nizbrdo dobili zadatak da mu zvižde i da ga vređaju. Videli smo na plastičnom primeru kako to izgleda sondiranje javnog mnjenja i pokušaj kriznog PR-a.
Sve je to zaostavština na kojoj Veljko Paunović sada mora da radi. I što je najbitnije od svega, želi. A nadamo se i da je svestan da posao selektora u Srbiji nije samo bavljenje taktikom, formacijom, izborom igrača… Svuda je fudbal više od igre, ali je u Srbiji kao nigde drugde i nepogrešivo ogledalo društva.
A prizor u tom ogledalu i nije baš najlepši.
Ali, kada je već spreman na jednu ovakvu bitku i izazov, onda je posao svih da mu olakšaju da taj posao radi najbolje što znam. Navijači podrškom i tolerancijom kada se saplete, a saplitaće se, mediji odgovornim izveštavanjem i raskrinkavanjem svih onih koji će ga namerno saplitati, a onih koji su sa njim dogovarali dolazak da ne puvaju srpskom fudbalu opet u nogu zarad pilićarskih interesa i dnevene politike.
Jer se mi odavno gegamo na štakama i sledeći pucanj bi možda mogao da bude i koban.
