Pred reprezentacijom Srbije je utakmica godine sa Portugalom koja može da naš tim odvede na Svetsko prvenstvo u Katar ili da je gurne u pakao baraža.
Umesto da ovako veliki meč dočekamo u stanju euforije kakvo dugo nismo imali, jer su pored šanse nacionalnog tima za veliki rezultat, i klubovi imali uspešnu rezultatsku jesen, sve je opet dobilo obrise uobičajenog sivila u koje se srpski fudbal olako utopio.
Iako je Crvena zvezda imala briljantne nastupe u Ligi Evrope, usledilo je pomračenje protiv Mitjilanda, a neprijatan poraz i dva crvena kartona su ostala u senci skandala u kojem je teže povređen pomoćni trener crveno-belih Federiko Panonćini.
Bes takozvanih navijača je doduše bila usmerena prema sudijama, ali to ni najmanje ne opravdava skandalozan čin.
Niko se u klubu nije potrudio ni da se ogradi, svi su se pravili mrtvi, kao da se ništa nije dogodilo, a trener Dejan Stanković koji je bio glavni razlog dolaska italijana u Srbiju se čak i ljutio zbog pitanja na konferenicji za novinare.
Jasno je već dugo da je srpski fudbal taoc u rukama huligana, ali je pomalo neverovatno da nismo čuli nekakvu reakciju, makar i reda radi.
Sve je to pokušano da se opegla transperentom podrške tokom gostovanja Zvezde u Novom Sadu, kada su navijači, isti oni koji su ga poslali u bolnicu, skandirali Panonćinijevo ime.
A to je bio samo deo fudbalskog cirkusa.
Nakon što je Beograd i Srbiju zadesilo nekoliko dana malo jačih kiša, tereni su počeli polako da se pretvaraju u oranice, na kojim je gotovo nemoguće igrati smislen fudbal. Igrači izgledaju kao Bambi na ledu, teško je odigrani i smislen pas, a kamoli nešto više, pa je pitanje kome je u interesu da se igra u takvim uslovima.
Fascinantno je da u trenutku kada i niželigaši u nekim razvijenim zemljama imaju terene sa drenažom i travom koja ima kvalitet da se igra i pokišnom vremenu, da se u Srbiji već godinama ovaj problem ne rešava, niti deluje da postoji interes.
Čini se da za koliko toliko kvalitetan fudbal moramo da se molimo da se globano zagrevanje pojača i kiše i sneg padaju što ređe. Ilustracije radi, u kolu za nama je postignuto svega 13 golova na osam utakmica, dok smo samo nedelju dana ranije videli 20, a kolo pre toga još više.
To ni ne čudi, ako pogledate samo nekoliko minuta meča u Lazarevcu na primer, gde je teren iz minuta u minut postajao sve lošiji, jasno je zašto će biti sve gore i gore kako sezona bude odmicala.
Vrhunac je bio meč Partizana protiv Proletera koji je u većem delu bio pod gustom maglom, a gledaoci kraj malih ekrana su mogli samo da slušaju prenos meča komentatora koji ni sam nije znao šta se dešava. Deluje da su igrači još i nešto videli na terenu, ali opet je pitanje da li je meč trebalo da bude prekinut i nastavljen u normalnim uslovima.možda bi i videli nešto više od lošeg fudbala kojeg je magla sakrila.
Jer, ako niko ne može da vidi osim učesnika na terenu, koja je svrha igranja takvih utakmica.
Iako smo u odsadašnjem delu sezone imali relativno mirnu situaciju kada su u pitanju optužbe za neregularnost, jer je uvođenje VAR-a smirilio delimično strasti, Crvena zvezda je odlučila da je vreme da se razbije monotonija
Usledio je napad na FSS i optužbe za tendeciozno suđenje, a inidrektno je prozvan i selektor Dragan Stojković Piksi, ni kriv ni dužan u čitavoj priči
Delovala je ova jesen prilično idilično za domaći fudbal, ali je bilo pitanje trenutka, kada će svi problemi da isplivaju na površinu.
Huligani, ratovi saopštenja, loš fudbal u katastrofalnim uslovima.
Možda Piksi sa eventualnim uspehom reprezentacije i rezultati Crvene zvezde i Partizana u Evropi još neko vreme učine da zaboravimo na sve, ali vremenska prognoza i zahuktala trka za titulu ne obećavaju još dugo mir.
Biće svega, a najmanje fudbala izgleda.
BONUS VIDEO Skandiranje navijača Zvezde treneru kome su razbili glavu: Federiko Panonćini
Pratite nas i na društvenim mrežama: