"Sever pamti" i Veljko Paunović kao Stark u "Igri prestola"

Ovog puta protivnik će biti Saudijska Arabija. Nije ovo prvi meč dugo očekivanog selektora kog nacija priziva skoro čitavu deceniju. Ali je nova prilika da se vidi u kom pravcu će "orlovi" ići pod njegovom komandnom palicom.

Srbija je pre nekoliko dana doživela ubedljiv poraz na gostovanju u Španiji. I to nikome nije bilo iznenađenje. Ne zato što je razočarenje, koje inače već dugo traje, preovladalo, niti zato što su ljudi digli ruke od reprezentacije, već zbog činjenice da je u ovom trenutku razlika između dva tima nebo i zemlja. Španija je na svom fudbalskom vrhuncu i u ovom trenutku, osim što je šampion Evrope, verovatno je i najbolja reprezentacija na svetu. Srbija jena još jednom početku, ko zna kojem po redu u svojoj novoj, modernoj fudbalskoj istoriji.

Zbog toga očekivanja od tog meča nisu ni bila velika a kakva su bila očekivanja takva je bila igra reprezentacije. Da se razumemo nije ovo velika kritika Veljka Paunovića i igre reprezentacije Srbije jer je za tako nešto još uvek rano, ali prvi utisci nisu davali razlog da se poveruje da ova reprezentacija pod novim selektorom može mnogo bolje od onoga na što nas je navikla. A utisci, ma koliko bili daleko od činjenica, i te kako su važni. Na osnovu utisaka gradi se i atmosfera, poverenje, odnos javnosti i podrška. Iako su utisci kratkotrajni i mogu da ih zamene novi, ako se uvek ponavljaju oni negativni, oni lako mogu da prerastu u nešto mnogo više, u jedan loš i negativan sentiment.

Zbog toga da se vratimo na one krilatice sa početka teksta iz kultne serije Igra prestola. Štarkovi su u toj seriji ponavljali "sever pamti", a mi želimo da zapamtimo d aje ovaj meč bio korak unapred i da će i Veljko Paunović kao ponosni severnjaci iz serije preživeti ovu fudbalsku zimu koja traje.

Uostalom, ako je pop kultura u ovom slučaju loša referenca, srpska istorija puna je ponosnih pobednika koji su ostajali na nogama uprkos šansam i sili kojoj su se suprotstavljali.

Ali za potrebe ove priče, referenca na kultnu seriju u kojoj se na Severu bije bitka za opstanak čitavog jednog univerzuma koju je pratio čitav svet, dobra je jer počinje da se bije bitka srpske reprezentacije u fudbalu. Možda zvuči previše dramatično, ali u ovom trenutku nijedan meč, pa bio to i prijateljski za Srbiju, nije nevažan. Pobeda protiv Saudijske Arabije, reprezentacije koja ima određeni kvalitet ali i još više mana značajno bi promenila raspoloženje vezano za selekciju, a ako bi tu pobedu pratila i igra za koju bi mogli da se jednoglasno složimo da je to dobar put za ono što nas čeka, onda bi se sa mnogo više optimizma gledalo u budućnost.

Neće eventualni trijumf protiv Saudijske Arabije ili ne daj bože poraz i još jedna loša igra izazvati tektonske promene ili poremećaje. Veljko Paunović doveden je da bude selektor na duže staze, a ovi mečevi služe isključivo kao priprema za ono mnogo važnije što nas čeka, za početak Lige nacija i zatim kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, koje bi trebalo da budu kruna ovog ciklusa i njegovog mandata. Zbog toga i ovaj susret treba gledati kroz tu prizmu.

Postavljanja temelja, pravljenje selekcije i kako sam selektor reče, audicije za sve one koji žele da nose dres Srbije uz to, je i prilika za njega samog da vidi iz prve ruke sa čim raspolaže i na koga na duže staze može da računa. Za neka imena svakako se ne postavlja pitanje, ali će Paunović pokušati da pronađe i neka nova koja bi u narednom periodu mogla da budu osnova selekcije Srbije. Jer nemojmo zaboraviti, ovo je priča koja je neformalno nazvana projekat 2028, a to je priča o Evropskom prvenstvu. To Evropsko prvenstvo desiće se za dve godine, a samim tim i vrhunac ove selekcije treba da bude za dve godine.

Pitanje je da li će svi koji sada budemo gledali u reprezentaciji biti tu, a ako i budu tu za to Evropsko prvenstvo kakve će im biti uloge neki su već zagazili duboko u tridesete, a mnogi od njih više ne igraju fudbal na najvišem nivou pa samim tim i to treba imati u vidu kada pričamo o budućnosti srpske selekcije. Aleksandar Mitrović, na primer, neko je ko je obeležio epohu srpskog fudbala i postao najbolji strelac reprezentacije u istoriji i njen vojnik koji je uvek bio tu kada god je trebalo, ne postavljajući pitanja da li može ili ne. Ipak jasno je da karijera Aleksandra Mitrovića sada već uveliko ide silaznom putanjom, a i njegovi izbori to prilično jasno sugerišu. Od Evrope, preko Saudijske Arabije, pa do Ujedinjenih Arapskih Emirata koji su daleko, daleko ispod i nove saudijske lige pokazuju da njegov kvalitet igre i njegove ambicije ne teže ka ozbiljnom takmičarskom fudbalu.

To ne znači da se Aleksandra Mitrovića treba odmah odreći, niti da bi mu se trebalo zahvaliti, jer u procesu građenja novog tima trebaju ti imena poput njegovog, sa iskustvom poput njegovog i primer koji daje u odnosu prema reprezentaciji. Aleksandar Mitrović biće dragocen u izgrađivanju i postavljanju novih temelja, ali je isto tako jasno da je jako teško da može da bude nosilac na duže staze i da njegovo prisustvo treba da dobije novu dimenziju. I to ne važi samo za njega. Igrači poput Filipa Kostića, Nemanje Gudelja i još pojedinih jasno pokazuju da mora da se polako ide ka smeni generacija, ali ništa ne može i ne sme da se dešava preko noći. Zato što ovo nije sprinterska trka, već maraton.

Osim priče o veteranima i godinama treba jasno videti i sa kim selektor raspolaže u kontekstu onoga što želi da vidi na terenu fudbal kojem teži zahteva i određeni profil igrača. Jasno je da će za to morati da testira veliki broj imena, a Srbija u ovom trenutku ne raspolaže velikim brojem igrača koji igraju u najboljim evropskim klubovima i na najvišem nivou.

Zbog toga ne treba bežati ni od bacanja u vatru nekih mladih asova i talenata poput Vasilija Kostića, Vanje Dragojevića, Ognjena Ugrešića i mnogih drugih u periodu dok se još nije krenulo u ozbiljne takmičarske izazove. Jer u krajnjoj liniji to rade i najbolje evropske i svetske reprezentacije. Jasno je da Srbija nema svog Lamina Jamala, ali je isto tako jasno da osim u slučaju da nemaš nekog superstara, a Srbija ga nema, ne postoji razlog da se nekom od mladih igrača pruži prilika u utakmicama kao što je meč sa Saudijskom Arabijom kako bi se i kroz takve duele gradio temelj za budućnost.

Ako je Vasilije Kostov mogao da bude jedan od glavnih igrača u Crvenoj zvezdi na utakmicama Lige Evrope i ne samo da bude jedan od nosilaca, već verovatno i najbolji igrač, onda treba očekivati da u perspektivi može da bude samo još bolji i da već sada može da dobije parče kolača i u reprezentativnom fudbalu, pogotovo što Srbija ne raspolaže ekstremnim talentom u tom delu terena. Jasno je da će biti potrebno za ono što Veljko Paunović traži i pronaći igrače odgovarajućeg fizičkog profila koji će moći da odgovore zahtevima, presinga, tranzicije, brzine, čvrstine u duelima i svega onoga što krasi modern fudbal koji ćemo pokušati da igramo.

Zbog toga je ovaj period sada važniji nego što se na prvu loptu čini. Utakmica sa Saudijskom Arabijom posle meča sa Španijom dolazi kao ogroman kontrast.

Saudijska Arabija bila je učesnik prošlog svetskog prvenstva na kom je, na primer, pobedila selekciju Argentine i nanela njihov jedini poraz na putu ka tituli svetskog prvaka. Sa druge strane, to je isto selekcija koja je nedavno od neuporedivo slabije reprezentacije od Srbije primila četiri gola. U pitanju je tim koji ima svoj kvalitet i koji ima svoje iskustvo, ali isto tako jasno da je u pitanju tim koji je dramatično lošiji od selekcije Španije i koji nudi mogućnost da se igri pristupi na drugačiji način. Dok je bilo jasno da protiv Španije Srbija nije imala izbor osim da se brani i da pokuša u ono malo prilika koje je imala da ugrozi protivnika protiv kojeg veće selekcije i mnogo većeg kalibra mora da igra, tako ćemo protiv Saudijske Arabije gledati nešto potpuno drugačije.

Srbija će imati priliku a napada i da igra fudbal, gradi igru i samim tim da u jednoj drugačijoj prizmi pokaže šta može i kakve opcije ima na raspolaganju. Kao što poraz od Španije i taj meč nije mogao da pokaže realnu sliku zbog ogromne razlike u kvalitetu, realnu sliku neće dati ni meč sa Saudijskom Arabijom ali će dati bar neke odgovore koji u ovom trenutku zanimaju.

Ono što je dobro u čitavoj priči jeste da Srbiju nakon ovog meča čekaju još dve prijateljske utakmice sa protivnicima različitog profila od ova dva i različite snage i da će pre takmičarskih mečeva u Ligi nacija koji će biti izuzetno komplikovani i izazovni Veljko Paunović moći da vidi još neke stvari. Znamo svi da nas čeka Meksiko kao rival koji je u sredini između Saudijske Arabije i Španije koji će se spremati za Mundjial gde će Srbija u vreloj atmosferi imati priliku da protiv jedne ozbiljne selekcije.

Nakon toga, najverovatniji rival biće Argentina, svetski prvak i ekipa koja ide da brani titulu i koja spada u svetski vrh, ali opet igra potpuno drugačiji fudbal od selekcije Španije. Zbog toga je ovo prilika koja ne sme da se propusti, a temelji se postavljaju već u ovakvim mečevima bez rezultatske težine. Jer kako rekosmo na početku teksta "Sever pamti".