Poslednji put Partizan je šampion Superlige bio u sezoni 2016/17, trofej Kupa je poslednji put video u sezoni 2018/19, a već godinama ni u Evropi nije napravljen nikakav iskorak.

Klub iz Humske sistemski je uništavan godinama, sve se ne baš polako, ali zato sigurno raspadalo, ipak, neki očigledno nisu hteli ili nisu smeli da govore istinu i suoče se sa njom.

Svakako da je tandem Miloš Vazura - Milorad Vučelić doveo klub na niske grane, možda i najniže u istoriji postojanja, a pod tim se ne misli samo rezultatski, već i po ugledu, finansijama, omladinskoj školi...

Uspeli su Vazura i Vučelić zajedno sa svojim podanicima (ne znam koji je najbolji naziv za one koji su stajali uz njih godinama), da naprave od Partizana nižerazredni klub u odnosu na neke standarde koji bi trebalo već odavno da su uspostavljeni u Humskoj.

Takođe, uspeli su da praktično oteraju i navijače sa stadiona, pa je bojkot južne tribine u Humskoj trajao više od godinu dana.

Za to vreme pisani su apeli, pokretane akcije, organizovani protesti, ali činilo se da Vazura i Vučelić nikako neće npustiti fotelje, te su i (neki) "grobari" počeli da gube nadu u istinske promene.

Borba navijača trajala je dugo, odavno je svima postalo jasno da Vazura i Vučelić svojim odlukama i delima ne mogu ponovo podići klub i vratiti ga na staze stare slave, pa je bilo samo pitanje vremena kada će se dogoditi neka katastrofa, koja će biti i kap koja će preliti čašu.

Kada je Partizan 23. septembra izgubio od Crvene zvezde u Humskoj rezultatom 4:0, više nije bilo prostora za manipulaciju, skrivanje i bilo je evidentno da će se nešto veliko desiti u crno-belom taboru.

Golman i kapiten Aleksandar Jovanović tada je digao glas, više nije mogao da trpi urušavanje kluba koji voli i za koji časno nastupa, a njegov imenjak Stanojević je bio samo još jedan trener u nizu koji je dobio otkaz i koji je praktično uzalud "potrošen", posle Duljaja, Petrića, Nađa...

Naravno, posle Stanojevića bio je red da odu i Vazura i Vučelić, mada je promena u vrhu kluba potrajala, iako je brzo postalo jasno da će Rasim Ljajić voditi glavnu reč.

Privremeni organ (Radna grupa) trenutno ima kontrolu nad klubom, a Rasimovi saborci su Predrag Mijatović, Danko Lazović, Milka Forcan, Dragan Milovanović, Vojislav Lazarević, dok je Ivan Ćurković počasni predsednik. Međutim, ono što se očigledno ispostavilo kao problem jeste odabir Sava Miloševića za trenera i to pre nego što su Vazura i Vučelić zvanično napustili klub.

Kratak mandat Miloševića i novi problemi

Prva utakmica za Miloševića u novom mandatu u Partizanu bila je 5. oktobra protiv Tekstilca (4:1), a do odlaska iz Humske Savo je imao ukupno šest pobeda, dva remija i nijedan poraz. Nije loše, ali nedovoljno da bi ostao na klupi, ispostaviće se...

Nova uprava napravila je odmah neke promene i pomake, najviše je bilo reči o štednji i vraćanju dugova (koji je napravila prethodna garnitura), kao i oživljavanju omladinskog pogona, a delovalo je da Milošević ima zajednički jezik sa vodećim ljudima u klubu i da će stvarno uspeti da pomere Partizan s mrtve tačke.

Planirala se igračka čistka, možda već sada na zimu, Milošević je došao i bio viđen kao rešenje na duže staze, ali je umesto toga usledio šok, koji je ponovo razočarao mnoge "grobare".

Marko Kerkez, 24-godišnji fudbaler, debitovao je za Partizan u pobedi protiv Jedinstva (3:0), a Milošević mu je šansu pružio od 60. minuta. Ujedno, to je bio i trenutak razlaza Miloševića i Partizana, iako gotovo niko nije to mogao da nasluti.

Naime, Kerkez je iz Spartaka došao pod sumnjivim okolnostima, očigledno je da se nekome nije svideo njegov debi za Partizan, a Milošević izgleda nije želeo da mu se bilo ko meša u rad.

U svakom slučaju, još jedan skandal u nizu koji je vezan za Partizan - kao da ih nije bilo dovoljno svih ovih godina.

Verujem da su se mnogi navijači, po objavljivanju vesti da Milošević više neće biti u Humskoj, s pravom zapitali nešto u fazonu: "Zar opet?", "Zašto stalno neki problemi?"...

Partizan trenutno predvodi Marko Jovanović, ali teško je očekivati da će on na duže staze biti glavni trener Partizana, nit je tako planirano, nit ovim tempom on može opstati.

Taman kada se činilo da je Partizan krenuo sa dna, da se makar postavila neka osnova i stabilizovala situacija koliko-toliko, dogodio se ovaj incident sa Savom, koji nas još jednom podseća da će za istinske promene u Partizanu biti potrebne godine napornog rada, ali i mnogo sreće.

Kada ste u dugovima, a pored toga nemate ni omladinsku školu za ponos, a ni adekvatan prvi tim da se suprotstavite najvećim rivalima, onda je jasno da proces pravljenja rezultata i novca mora da traje godinama. Partizan nije na stabilnim nogama, Peđa Mijatović je već krenuo da nervira navijače, a sada ponovo atmosfera oko kluba nije baš najbolja.

Navijači se jesu vratili na stadion, rezultati jesu nešto bolji, ali ima tu još mnogo, mnogo da se radi, a svaki kiks će se skupo plaćati. Da li je ovo sa Miloševićem i Kerkezom bio kiks, pokazaće vreme, ali još uvek nije ogrejalo i obasjalo sunce iznad Humske ulice... Biće za to potrebno mnogo više rada, boljih planova i realizacije, ali i pažljivijeg ponašanja od ovoga sada.

BONUS VIDEO